Pet glavnih ekonomskih izazova sa kojima Nemačka mora da izađe na kraj u 2025. godini

Nemačka se suočava s teškom 2025. godinom, obeleženom stagnacijom privrednog rasta, fiskalnom nesigurnošću, geopolitičkim rizicima, visokim troškovima energije i slabljenjem automobilskog sektora. Bez reformi koje bi otvorile vrata strukturnim investicijama i povećale konkurentnost, najveća evropska ekonomija rizikuje dugotrajnu stagnaciju.

Nekada smatrana ekonomskom silom Evrope, nemačka ekonomija sada ulazi u eru stagnacije i strukturnih izazova.

Sa projekcijama rasta među najslabijim u razvijenom svetu, zemlja se suočava s ozbiljnim preprekama u 2025. godini, od ekonomske stagnacije i geopolitičkih tenzija do potrebe za strateškim reformama u ključnim sektorima, piše Euronews.

Ovo su pet glavnih izazova s kojima će se nemačka ekonomija suočiti.

1. Ekonomska stagnacija i trajna neefikasnost

Nemačka ekonomija gotovo da nije zabeležila rast od kraja 2019. godine. Projekcije rasta za 2025. ostaju sumorne, s realnim BDP-om za koji Goldman Sachs predviđa da će rasti za samo 0,3 odsto. Bundesbanka predviđa još skromniji rast od 0,2 odsto, dok Institut u Kilu predviđa potpunu stagnaciju na 0,0 odsto.

Osnovni uzrok ove stagnacije je kombinacija slabog izvoza, tromog privatnog trošenja i padajućih investicija.

Dekarbonizacija, digitalizacija i demografske promene vrše dodatni pritisak na potencijalni rast, ostavljajući analitičare da se pitaju da li je nemačka stagnacija privremena slabost ili strukturna karakteristika.

profimedia

Profesor Timo Volmershojzer iz Ifo instituta nedavno je izjavio: "Sada nije jasno da li je trenutna faza stagnacije privremena slabost ili trajna i bolna promena u ekonomiji".

2. Izbori i fiskalna nesigurnost

Prevremeni savezni izbori u Nemačkoj, zakazani za februar 2025, donose povećanu ekonomsku i političku neizvesnost.

Investitori pomno prate hoće li nova vlada iskoristiti značajan fiskalni kapacitet Nemačke za podsticanje rasta.

Uprkos značajnom fiskalnom kapacitetu Nemačke, s jednim od najnižih odnosa javnog duga prema BDP-u među velikim razvijenim ekonomijama, ustavni "kočničar duga" ograničava javno zaduživanje.

Iako klauzula o izuzecima može dda omogući trenutne podsticaje, trajno ukidanje "kočnice", što je ključno za dugoročne investicije, smatra se malo verovatnim.

Analitičari upozoravaju da, ukoliko nova vlada ne usvoji reforme koje podstiču rast, kao što su poreske olakšice i ulaganja u infrastrukturu, Nemačka rizikuje da dodatno zaostane za evropskim susedima.

Bundesbanka je naglasila ovu hitnost, navodeći da će "fiskalna politika biti restriktivna ove i naredne dve godine".

Institut u Kilu je takođe istakao da je neizvesnost oko izbora već narušila poverenje preduzeća, dodatno odlažući investicione odluke.

3. Gubitak konkurentnosti u automobilskoj industriji

Automobilski sektor, ključni stub nemačke ekonomije, nastavlja da gubi globalnu konkurentnost.

Nekada dominantni proizvođači poput Volkswagena, BMW-a i Mercedes-Benza stalno gube tržišni udeo u korist proizvođača iz SAD-a i Kine.

Prema Goldman Sachsu. Kina se razvila iz ključnog izvozno tržišta Nemačke u glavnog konkurenta, posebno u sektorima kao što su električna vozila, gde nemački proizvođači zaostaju.

Trgovinski odnosi Nemačke s Kinom drastično su se promenili.

Tanjug AP/Martin Meissner, Pool

Kako je navela Bundesbanka, razočaravajući rast u Kini, zajedno s preorijentacijom s industrijskih na domaće aktivnosti, negativno je uticao na potražnju za nemačkim proizvodima i smanjio nemački izvoz u Kinu.

Izvoz nemačkih automobila dodatno je pogođen visokim troškovima energije i neizvesnošću trgovinske politike.

Kako je naveo institut u Kilu. automobilski sektor je već šest meseci pesimističan, odražavajući strukturne promene i pad izvozne konkurentnosti.

4. Geopolitički rizici: Trgovinske tenzije i protekcionizam

Nemačka ekonomija, koja zavisi od izvoza, ostaje ranjiva na rastući globalni protekcionizam, posebno iz Sjedinjenih Američkih Država.

Očekuje se da će dolazeća Trampova administracija sprovesti trgovinske politike koje će nesrazmerno negativno uticati na Nemačku.

"Iako je obim bilo kakvih carina SAD-a veoma neizvestan, naši podaci sugerišu da će veći deo negativnog uticaja na rast doći od veće neizvesnosti u trgovinskoj politici," upozorio je Goldman Sachs u nedavnoj analizi.

Institut u Kilu procenjuje da bi carine koje uvodi Trampova administracija mogle smanjiti nemački BDP za 0,6 odsto u osnovnom scenariju, a do 1,2 odsto u pesimističnom scenariju sa širim carinama na proizvode iz EU.

"Ograničeni potencijalni rast Nemačke postaje očigledan, a bilo koji nepredviđeni spoljni disruptivni faktor može doneti razliku između plusa i minusa u ekonomskom učinku", rekao je Moric Šularik, predsednik instituta.

Ova neizvesnost već je dovela do oštrog pada poverenja preduzeća. Očekivanja izvoza za 2025. godinu, prema merenju Ifo instituta, pala su na najniži nivo u poslednjih nekoliko godina.

Izgledi za trgovinu posebno su sumorni za automobilski i metalski sektor, koji su istorijski činili okosnicu nemačke izvozne ekonomije.

5. Rastući troškovi energije i inflacioni pritisci

Visoke cene energije i dalje predstavljaju trajni teret za nemačka preduzeća i domaćinstva.

Bundesbanka je izvestila da se industrijska proizvodnja u sektorima koji intenzivno troše energiju smanjila za 10–15 odsto zbog povećanih troškova gasa i električne energije, s malo prostora za oporavak u 2025. godini.

Odluka Nemačke da postepeno ukine nuklearnu energiju dodatno je otežala izazove, ostavljajući zemlju zavisnom od skupljih i manje predvidivih izvora energije.

Dodatno, visoki troškovi energije pogoršavaju izazove s kojima se suočavaju energetski intenzivne industrije, poput proizvodnje automobila, smanjujući marže i podstičući neke proizvođače da razmotre preseljenje proizvodnje u inostranstvo.

pixabay

Inflacija, iako u opadanju u odnosu na vrhunac iz 2022. godine, i dalje ostaje visoka u poređenju s nivoima pre pandemije.

Harmonizovani indeks potrošačkih cena (HICP) predviđa se da će se tek marginalno smanjiti na 2,4 odsto u 2025. godini, pod uticajem uporno visokih troškova usluga i sporijeg oporavka dinamike plata.

Sumorna perspektiva s ograničenim optimizmom

Optimističniji scenario oslanja se na odlučne reforme za smanjenje poreskog opterećenja preduzeća, proširenje infrastrukture i rešavanje problema nedostatka radne snage kroz imigraciju i politike učešća u radu.

Bez ovih mera, strukturalna stagnacija mogla bi nastaviti da opterećuje izglede za rast zemlje daleko posle 2025. godine.

Kako je predsednik Bundesbanke Joahim Nagel nedavno izjavio: "Ekonomski oporavak se još nije materijalizovao. Nemačka ekonomija ne suočava se samo s upornom ekonomskim kontrategom, već i sa strukturnim problemima".

Za sada, izgledi za najveću evropsku ekonomiju ostaju ograničeni kombinacijom cikličnih i strukturnih faktora koji ne pokazuju znakove slabljenja.