Rad na praznik u Srbiji: Na koliko uvećanje zarade mogu da računaju oni koji će morati na posao 1. i 2. januara

Komentari

Autor: Ljiljana Gradinac

28/12/2023

10:44

Rad na praznik u Srbiji: Na koliko uvećanje zarade mogu da računaju oni koji će morati na posao 1. i 2. januara - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

U Srbiji su 1. i 2. januar neradni dani tako da su novogodišnji praznici nekima prilika da odmore. Međutim, mnogi će praznike provesti radno i oni mogu da očekuju da će im zarada biti uvećana upravo zbog rada na praznik. Postavlja se pitanje koliko se plaća rad na praznik i šta radnici mogu da očekuju.

Onima koji za vreme praznika ne rade, njima će se taj dan biti obračunat kao redovan radni dan.

To znači da im se dan praznika računa kao da su redovno dolazili na rad, u punom iznosu zarade, odnosno uračunaće se u zaradu.

"Oni koji imaju obavezu da kod poslodavca rade na dan državnog praznika, njima pripada po zakonu uvećanje zarade u iznosu od najmanje 110 odsto od osnova. To znači da, ukoliko je opštim aktom propisano više od 110 odsto, može i više od toga", rekao je za Euronews Srbija profesor radnog prava i predsednik Udruženja za radno pravo i socijalno osiguranje Bojan Urdarević.

Pošto se dešava da nekada praznik bude u vreme vikenda, Urdarević objašnjava da kada je praznik u nedelju, mora da se produži za još jedan dan.

"Nova godina se praznuje1. i 2. januara. Ovog puta će 1. januar biti u ponedeljak, a 2. januar u utorak. To su dva neradna dana. Ako 2. januar padne u nedelju, onda se praznuje i naredni dan, odnosno u ponedaljak. Prošle godine je jedan padao u nedelju, pa je onda praznik morao da se produži za još jedan dan. To je jasna zakonska odredba", rekao je Urdarević.

Šta je sa spajem prazničnih dana

Urdarević objašnjava da zaposleni ne može ništa sam da spoji kako bi imao više neradnih dana, jer to zavisi od njegovog poslodavca. On kaže da obično u kolektivima, kod poslodavca se donese odluka da se ne radi od 1. do 9. januara pa se onda spoje i Nova godina i Božić.

"Tamo gde poslodavac ne želi ili ne može da spoji te dane jer mu remeti proces rada, on nije u obavezi da to i uradi. Zakonom je jasno definisano koji je praznik neradan, 1. i 2 januar, i Božić 7. januara. Da li će poslodavaca spajati ili neće, to sad zavisi od njegovih orgaizacionih potreba, on se na na to ne može naterati", navodi Urdarević.

U praksi se dešava da državni organi, odnosno javni sektor često spoji praznike u januru.

Urdarević napominje da je to spajanje jedna vrsta odluke organizacionog tipa i nije zakonom određena niti mora da bude takva.

"To zavisi od poslodavca i od njegovih potreba za organizacijom posla. Moguće je da njemu ne odgovara da dođe do tog spajanja jer će posle Nove godine imati veći promet ili više obaveza“, rekao je Urdarević.

Može li poslodavac da pomeri odmor zaposlenom

Ako zaposleni namerava da posle prazničnih dana uzme i godišnji odmor, to će zavisiti od poslodavca.

"Zaposleni ne može ništa sam da spoji, on može da kaže da želi da koristi dane godišnjeg odmora, ali opet ne može da ih on sam uzme bez saglasnosti poslodavca jer rešenje o korišćenju godišnjeg odmora donosi poslodavac uz konsultaciju sa zaposlenim. To nije pravo zaposlenog da spaja, on na to nema pravo, on to može da uradi samo ako se poslodavac sa tim saglasi. Ukoliko se, pak, ne saglasi, on ne može sam da odluči da koristi godišnji odmor i da ode", rekao je Urdarević.

U Zakonu o radu je predviđeno kada rešenje o korišćenju godišnjeg odmora mora da bude uručeno. Urdarević navodi da se najkasnije pet dana pre korišćenja godišnjeg odmora zaposlenom dostavlja rešenje o korišćenju godišnjeg odmora, nakon čega se ono više ne može povući.

"Korišćenje godišnjeg odmora isključivo zavisi od poslodavca koji pre donošenja rešenja treba da se konsultuje sa zaposlenim da bi video kada njemu odgovara, pri čemu se to malo u kolokvijalnom govoru izvitoperilo pa izgleda da zaposleni može da uzme godišnji odmor kad god hoće. To nije tačno", rekao je Urdarević.

On pojašnjava da poslodavac prema svojim procenama i organizacionim potrebama utvrđuje kada će se godišnji odmor koristiti.

"On sve što može da uradi je da konsultuje zaposlenog prilikom određivanja tog datuma i naravno da ga pita da li mu određeni termin odgovara za godišnji odmor s čim će ovaj da se saglasi ili neće, ali ne može zaposleni ništa da uzme sam. On ne može njemu da kaže - ja hoću da idem na godišnji odmor tad i tad. Mi u praksi često tako postupamo, negde to prođe ali jednostavno to nije po zakonu. Jer nije zaposleni taj koji utvrđuje kad će ići na godišnji odmor nego poslodavac to utvrđujem rešenjem i u skladu sa svojim potrebama rada. Tako to treba da izgleda u nekom zakonitom smislu“, navodi Urdarević.

Međutim, i kada dobije rešenje o godišnjem odmoru, poslodavac može da pomeri godišnji odmor radnika.

Urdarević je naveo da se u praksi dešava da se oni dogovore da zaposleni ide na odmor, pa radnik uzme neki aranžman za putovanje sa porodicom, a onda mu bukvalno tri dana pred put poslodavac kaže da ne može da ide na godišnji odmor i da iskoristi te dane jer mu je potreban u firmi.

U slučaju da dođe do te situacije, dodaje Urdarević, zaposleni bi mogao samo da pokrene pred sudom postupak za nakandu štete i da potražuje od poslodavca štetu koju mu je ovaj pričinio time što mu je onemogućio da ode na putovanje za koje je kupio aranžaman.