Vide li strani investitori Srbiju kao pogodnu zemlju za ulaganje: Šta je pohvaljeno, a šta se zamera u Beloj knjizi?

Već 20 godina objavljuje se publikacija koja bi trebalo da bude smernica Vladi Srbije kako da poboljša poslovnu klimu u zemlji. Od 2003. godine savet stranih investitora svoje pohvale, zamerke i predloge sabira u Beloj knjizi (FIC) koja u suštini, na godišnjem nivou, sumira trenutak u kojem se nalaze naša privreda i ekonomija.

Ove godine investitori su naveli da je Vlada poslušala 29 puta, jer je toliko njihovih preporuka imalo napredak, 78 preporuka je donekle ispunjeno, a 276 njih je praktično ignorisano, jer se nije napredovalo u tim preporukama.

Investitori takođe kažu da postoji mogućnost da se smanji ekonomski jaz između Srbije i EU, i to ukoliko bi privredni rast bio sedam odsto godišnje. Međutim, ove godine se procenjuje da će on biti 2,5 odsto.

Sagovornici Euronews centra saglasni su da je klima u Srbiji privlačna za starne investitore. Kažu da je ponuda široka i dobra, da ima obrazovane i povoljne radne snage, da su jednostavne procedure za one koji žele da ulažu i da postoje subvencije koje država daje. 

Međutim, sa druge starne oni navode da privredni rast nije moguće dostići samo kroz instrane ulagače, već i kroz domaću privredu. Navode da je zbog toga potrebna radiklana reforma državnih firmi u vidu privatizacije, veće reforme ali i gašenja nekih preduzeća. Ovo, kažu, uz starna ulaganja i rast malih i srednjih preduzeća može da zaokruži kompletnu priču dobrog privrednog rasta.

Šta su prednosti Srbije?

Inače, Savet stranih investitora čini vise od 120 kompanija iz celog sveta koje su do sada uložile 44 milijarde evra u Srbiju i direktno znapošljavaju 115.000 ljudi. Cilj im je poboljšanje poslovne klime predlaganjem određenih reformskih predloga.

Direktor Saveta stranih investitora Aleksandar Ljubić objašnajva da je Bela knjiga straih investitora zaparvo sumiranje preporuka na jednom mestu. 

"Ja ne bih rekao da je to  Bela knjihga stranih investitora, već sprske privrede. Ona se ondnosi na velika, mala preduzeća, na domaća i strana. To je jedan spisak preporuka kako da se poboboljša stanje u Srbiji. Ono što je specifično je to što je pišu starni investiori. Ne postoje neka treća lica, već ljudi koji imaju iskustva. Oni su na tržištu veliki konkurentni ali imaju isti cilj, a to je zajedno rade i privređuju", rekao je on. 

Sa druge starne, finansijski konsultant Vladimir Đukanović dodaje da je upravo Bela knjiga jedna od potvrda da je Srbija dobro mesto za ulaganje, i navodi da za to postoji više razloga.

Euronews

"Dobro je to što u Srbiji  imate obrazovanu i radnu snagu koja ne košta mnogo. To je fundamentalna stvar koju Srbija nudi. Imate gnerelno lako poslovanje. Lako je otvoriti firmu, ne treba vam veliki kapitl. Možete da krenete sa radom nakon nekoliko nedelja. Postoje određene subvencije za strane i domaće investicije. Ja sam ih isto koristio. Srbija bez subencija ne bi postojala kao investiciona destinacija. Razne zemlje nude razne pogodnosti. Osnovna stvar je da privučemo ljude i da uposlimo ljude. To je jedan zadatak države. Onda činiti ta radna mesta boljima i imati veće plate. Tu su strani investitori veliki igrači", kaže on.

Šta strani investiori traže u Srbiji?

Ljubić kaže da se zahtevi starnih investitora u Srbiji ni po čemu ne razlikuju od onih koje imaju u drugim državama. To je, kako je naveo, sigurana klima i predvidivost, koja zbog politčkog aspekta u smislu učestilih izbora, šalje malo drugačiju poruku.

"Ako ste stalno u kampanji, onda kaskate sa nekim zakonima. Imate reč koja je bitna investiorima: predvidivost. Oni vole da im je dosadno, da imaju uvid u to šta se dešava. Imate razna udruženja sa kojma mi radimo. Mi moramo da sačekamo kako će da izgleda nova vlada, pa ko su ministri, pa ko su državni sekrtari, pa cela sturkutra u ministarstvu ... za to je potrebno vreme", kaže on.

Upitan šta investori očekuju od nove vlade nakon izbora, on kaže miran period u naredne četiri godine.

"Ono što mi očekujemo od nove vlade je miran period, pun mandat od četiri godne i da ćemo imati dovoljno vremena da napravimo značajanu saradnju. Mi na institucionalan način razgovaramo sa državom. To je dobra saradnja, ali ona zahteva vreme i procedure. Ja se nadam da će naredne godine, ako dođe do brzog formiranja vlade, biti sa boljim rezultatima", rekao je on.

Đukanović dodaje da je za investiore važna i politička i monetarna i fiskalna stabilnost.

"To se odnosi i na kurs i referentne kamatne stope. Ljud vole stabilan kurs. To su očekivanja. Nije ovde birokratija velika drama. Krenite sa građenjem neke fabrike u neki nerazvijeni deo zemlje i zatražite građevinsku dozvolu. Dobićete je tri puta brže nego u SAD. Fisklani nameti nisu veliki. Ja poštujem ono što Fic radi i preporuke, ali ja se ne slažem sa svim tim", rekao je.

Na kojim poljima je potrebno raditi?

Ljubić kaže da kada su u pitanju preporuke o fiskalizaciji ili e-fakutrama, tu su, kaže, uvažene preprouke. Međutim, dodaje, postoje neka birokratska pitanja na koja bi država trebalo dodatno da poradi.

"Mnogo dugo se čekaju dozvole za neke lekove. Vi uđete u proceduru sa nekim invoativnim lekom koji kada dobije dozvolu on postane generik. Ti lekovi nisu pali s neba. Oni su prošli provere FED-a i Evroske agencije za lekove. Niko se u Srbiji ne javlja sa prvom dozvolom sa puštanjem leka u promet. Nije samo to. Te preopurke Bele knjige su uglavnom preporuke operative, kako da se procesno nešto unapredi", kaže on. 

Euronews

Kako dodaje, i na polju radnog prava se dosta uradilo, ali je, kaže, potrebno još.

"Što se radnog prava tiče, poslednji put je zakon promenjen ovde 2014. godine. Od tada mi smo imali kovid, neke nove načine rada i to nemamo u zakonu. Investitori ne traže lakše otpuštanje radnika. Vi ako imate radnike koji rade od kuće, nemate potpuno zakonski regulisan taj deo i to mora da se reši. Investitori vole sigurnost i predvidivost. Imate neku vrstu poslova gde kompanija želi da zaposli više ljudi, ali morate da razmislite da li da ih dovodete jer je onda pitanje šta raditi sa njima kada više ne budu potrebni firmi. Fleksiblno radno zapošljavanje znači lakše zapošljvanje ali i lakše otpuštanje", kaže on i dodaje da se na taj način izbegava crno tržište.

Đukanović dodaje da je problem u Srbiji zapravo manjak radne snage. Kako navodi, prosečan radnik u našoj zemlji ima 44 godine, a sa druge strane, objašnajva invovatora i jeftinije radne snage nema u tom uzrastu. 

"Sada imamo manjak kvalifikovane radne snage. Imamo potražnju i rast eknomije, sa druge strane imamo odlazak ljudi dalje. Daleko smo od savšenog okruženja. Treba da vidimo i šta da se radi sa stranim radnicima. Kako ćemo i to da rešavamo, jer sve ide jako sporo. Ti strani radnici nemaju sva prava kao domaći. Demografska slika je takva. Takođe, nemamo mlade radne snage, a oni su izvor invoacija. Nema invovatora sa 50 godina, već oni do 30 godina. Ako ih nemamo, moramo da ih privučemo", rekao je on.

Ljubić kaže da je za zdravu ekonomiju potreban privredni rast, ali to ne mogu da donesu samo strane investicije.

"Ne možete da imate zemlju koja se razvija samo od stanih investicija. Kada pogledate strukturu stanih investiora oni su bili pet, šest ili sedam odsto. Sa druge strane, imate državne investicije, gde imate veliki zaostatak da bi išli napred. Nezavisno od svega, morate da imate infasturkutru da bi išli napred - od puteva do digitalizacije. Ono što jeste kičma srpske privrede su privatne investijce koje su važne - mala i srednja preduzeća. Srbija je mala zemlja. Cela ekonomija su spojeni sudovi. Da bi mala i srednja preduzeća izašla na veliko tržište, poterbne su im velike kompanije koje bi ih uklučile. U svemu tome se nalazi formula od 25 odsto koliko nam je potrebno - sedam odsto strani invstirori, osam od odsto države, 10 odsto privatni sektor", rekao je on.

Đukanović kaže da je reč o sveobuhvatnom pitanju koje zahteva veliko angažovanje i planiranje države.

"Refomra je važna. Dok se državene firme radiklano ne reformišu onda teško mogu da se očekuju rezultati. Najveća prepreka rasta u Srbiji je korupcija i da se rastosiljamo firmi koje nas koče. Privatizacija, reforme i gašenje nekih firmi je moj predlog", rekao je on.