Prva međunarodna konferencija o ulozi AI u medijima održana u Novom Sadu

Prva međunarodna konferencija o uloži veštačke inteligencije u medijima održana je u Novom Sadu u zgradi Rektorata.

Portal Vojvodina uživo doveo je najeminentnije stručnjake iz oblasti medija, nauke i privrede u Srbiju da razgovaraju o uticaju veštačke inteligencije na društvo, sa posebnim fokusom na medije, obrazovanje i privredu.

Od početka godine, počevši od publikovanja najnovije verzije ChatGPT 4 u martu, koja sasvim uljudno odgovara na vaša pitanja, do razvijanja softvera za kreiranje sadržaja za medije, pa do živih reakcija nekih od najvažnijih ljudi u svetu biznisa, kao što je Ilon Mask, ne prestaje razgovor o ulozi veštačke inteligencije u gotovo svim sferama drustva.

Pogledajte izjave panelista i delić atmosfere sa jučerašnje AIMedia2023 konferencije

Svetski i domaći stručnjaci na konferenciji AIMedia2023:

Greg Bajšman (Greg Beitchman) trenutno je specijalni savetnik za medije za Bloomberg (svet), bivši potpredsednik CNN-a za ekonomski razvoj i partnerstvo za svet (Global Head of Business Development and Partnerships), bivši rukovodilac Rojtersa za multinediju za ceo svet (Global Head of Multimedia) i novinar sa dvadesetogodišnjim iskustvom, bio je govornik na konferenciji AIMedia2023.

Tokom svoje karijere u medijskoj industriji, učestvovao je u pokretanju kanala za Rojters, Times Global Broadcasting, CCTV i The Tribune Group. Kao menadžer u medijima nadgledao je i razvoj poslovanja sa prodajom sadržaja na međunarodnom nivou za preko 1000 medijskih partnera koji su bili povezani sa tadašnjim centralnim medijskim kućama Rojters i CNN. Greg je počeo kao novinar, a onda, nakon uspešne karijere odlučio da pređe u menadžment kompanija u kojima je radio, tako da ima posebno iskustvo i novinara i rukovodioca u medijima.

"Uz pomoć mobilnih telefona svi sadržaji su nam veoma dostupni. Kada sam ja započeo svoju karijeru televizijska kamera je bila pojam, ali sada svi imaju kamere na svojim mobilnim telefonima i mogu svuda i u bilo koje vreme da naprave sjajan materijal. Ovo je vreme velikih izazova za novinare, zato mislim da danas svako može da bude isti. Počevši od političara, društvenih mreža, pa i tinejdžera koji svoje stavove i mišljenja javno izražavaju. Verujem da će novinari, pored aktuelne veštačke inteligencije, morati više da se potrude kako bi zainteresovali auditorijum i doneli čitaocima zanimljiv sadržaj", istakao je Greg Bajhman.

Vojvodina uživo/Đorđe Radivojević

Rusmir Nefić medijski preduzetnik koji ima jedinstven talenat i viziju da prepozna i postavi nove medijske sadržaje ne samo u našem regionu Zapadnog Balkana, već i u Evropi. Rusmir je jedan od osnivača televizije N1, a pre tri godine, postavio je i Euronews Srbija, a ubrzo nakon toga i Bloomberg

Adria, novu medijsku mrežu, sa fokusom na poslovne i finansijske vesti, koja radi istovremeno na pet tržišta u uredničkim centrima u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Sloveniji.

"AI je alat koji pomaže novinarima i producentima da proizvedu što bolji i kvalitetniji sadržaj, ali je on takođe i kreator 'kontenta'. Mi ga danas već koristimo na razne načine, od automatskog prevoda do raznih drugih stvari. AI je za vlasnike medija nešto malo drugačiji, jer danas imate dve vrste medija. Jedni su oni kojima su bitni samo brojevi, koji žele da proizvedu veliki broj članaka. Recimo, mi smo danas ovde, a neki mediji će od AI tražiti da napiše tekst o ovom događaju. Ukoliko je situacija takva da danas niko od medija nije poslao svoje novinare i svi budu tražili od veštačke inteligencije da im napiše tekst, ona će od bazičnih informacija koje postoje na internetu napraviti neki bazični tekst. U Nemačkoj je AI napravila 'ženu', odnosno novinarku Klaru koja ima svoje lice i koja dnevno napiše 14 tekstova. Dakle, došli smo do toga da ta 'žena' kreira sadržaj za široke mase, a potvrdilo se da konzumentima nije važno da li je sadržaj došao od Klare ili nekog novinara", rekao je u svom izlaganju Rusmir Nefić, osnivač ” Bloomberg Adria”.

Vojvodina uživo/Đorđe Radivojević

Prof. dr Đorđija Petkoski je dugogodišnji predavač na Vorton biznis školi Univerziteta u Pensilvaniji (Warton University) i višedecenijski konsultant Svetske banke. Dr Petkoski predaje o korporativnoj odgovornosti i etici a međunarodno je priznat predavač sa preko 300 predavanja na vodećim univerzitetima i međunarodnim konferencijama, uključujući godišnje sastanke MMF-a , Svetske banke i Evropskog parlamenta. Autor je ili koautor 15 knjiga i preko 180 članaka i izveštaja. Njegovi radovi su objavljeni u vodećim časopisima kao što su Harvard Business Review i Journal of Business Ethics. Dr Petkoski je bio Fulbrajtov stipendista i gostujući profesor Univerziteta Harvard i Masačusetskog tehnološkog instituta (MIT). Osim dva doktorata iz ekonomije i elektrotehnike ima i završen master na Univerzitetu Harvard.

Svojom ogromnom energijom i iskustvom dao je poseban doprinos panelu na kojem se, između ostalog pričalo i o ulozi veštačke inteligencije u obrazovanju.

"Naš pristup, kada govorim iz ličnog iskustva, korišćenje veštačke inteligencije je deo koji mi ne možemo da kontrolišemo. To je deo njihove mladosti i života. Postavlja se pitanje – Šta sa njima, kako da ograničimo korišćenje AI u obrazovanju. Ja sad o tome imam drugačiji stav. Odgovorsnost za korišćenje AI je pre svega njihova, dok profesor treba da podigne njihovo saznanje, da im prenese znaja koja će sutra dati kompanijama, organizacijama u kojima će raditi. Da li je to dobro ili loše, zavisi na koji način se koristi", istakao je profesor.

Vojvodina uživo/Đorđe Radivojević

Ana Marković, direktor za digitalne medije iz kompanije Wireless Media Group iz Beograda govorila je na prvom panelu o ulozi veštačke inteligencije u medijima, sa posebnim osvrtom na oglašavanje u digitalnom formatu. WMG je broj prva digitalna medijska kompanija na Zapadnom Balkanu sa impresivnim brojem brendova - 32 digitalna izdanja, 8 štampanih izdanja i 3 televizije.

"Mislim da je veštačka inteligencija naša sadašnjost. Sigurna sam da će u narednim godinama još više napredovati. Pročitala sam zanimljivu informaciju da se na svaka 3 do 4 meseca znanje veštačke inteligencije udvostruči. Kada se govori o oglašavanju, nije poenta da se ljudima nudi samo ono što ih interesuje, već i ono što je slično njihovim interesima, a možda ni sami ne znaju da ih to interesuje", navela je između ostalog, Ana Marković.

Vojvodina uživo/Đorđe Radivojević

Bojan Brkić, glavni i odgovorni urednik kanala Euronews Srbija. Pre toga Brkić je 16 godina bio na mestu zamenika glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa Radio-televizije Srbije (RTS), a pre dolaska u RTS radio je i za BK TV i TV Politika. Euronews je najgledaniji međunarodni informativni kanal u Evropi i ponosi se time da koristi nekoliko jezika u svom programu i multikulturalnošću. Euronews je kako se to sada kaže “glokalni” medij, - globalan, a pokriva dešavanja na lokalu.

"Dakle, kod nas još uvek nije zaživela veštačka inteligencija u praktičnom radu. Međutim, mi smo instalirali određeni server koji kada imamo video materijal sa nekog događaja i ubacimo ga na server, dobijamo vrlo tačan transkript svega što je tu rečeno. Naš prvi dodir sa AI je sličan svemu što se ranije dešavalo u tehnologiji, a svaki put sa njenim napredovanjem. Naši poslovi koji su bili dosadni postali su nam kraći i lakši, a samim tim možemo više da se posvetim pravom novinarstvu, istraživanju i analizi. S vremenom smo shvatili da nas tehnologija ubrzava i da je zbog toga novinar izgubio ključni sastojak, a to je vreme. Ostaje da vidimo da li i kako će veštačka inteligencija transformisati našu redakciju, a ja verujem da ona može da zameni neke ljude i smanji radnu snagu u nekim segmentima, ali u ljudskim osećanjima i pričama, ipak verujem da nikome nisu poznati, jer nisu na internetu, a tu je AI nemoćna", rekao je Bojan Brkić.

Đorđe Radivojević

Vladimir Milosavljević je rukovodilac sektora Pametna mobilnost (Smart Mobiliti) u kompaniji Kontinental iz Novog Sada (Continental AG). Vladimir, između ostalog, zajedno sa svojim kolegama radi i na razvoju autonomne vožnje uz pomoć veštačke inteligencije. Kontinental u Istraživačko razvojnom centru u Novom Sadu i u fabrici zapošljava ukupno 1600 mladih inženjera i možemo slobodno reći da su postali jedan od centara transformacije Novog Sad, ali i države Srbije. Iskustvo iz prve ruke u primeni veštačke inteligencije i način na koji se to primenjuje u Novom Adu na proizvode koji će nostiti naziv "made in Serbia" bila je okosnica drugog panela konferencije AIMedia2023.

"Kompanija Kontinental iz Novog Sada je jedinstvena jer ima ceo sistem, od početka do kraja zaokružen. Kod nas se radi od ideje koja počinje u Razvojnom centru do realizacije u fabrici i sve to na teritoriji grada"

Prof. dr Dubravko Ćulibrk direktor Razvojno istraživačkog instituta za veštačku inteligenciju Srbije, sa sedištem u Novom Sadu jedan od najmlađih doktora nauka, profesor na Novosadskom FTN-a. Iskustva i primenjeno znanje na razvoju veštačke inteligencije, dalo je poseban pečat drugom Panelu naše AIMedia2023 konferencije.

Direktor Instituta za veštačku inteligenciju Srbije Dubravko Ćulibrk smatra da veštačka inteligencija može izazvati probleme ukoliko se koristi na neetičan način. Na nivou Evropske unije trenutno se donosi zakon o veštačkoj inteligenciji sa smernicama kako je treba koristi. Prostora za zloupotrebu, kako kaže, uvek ima, ali je na medijima da to ne dozvole. On je dodao da postoji 5 istraživačkih grupa koje se bave praktičnim aplikacijama, projektima i naučnim radovima.

"Postoje dve stvari u koje se ulaže na nivou države. Jedna je veštačka inteligencija, a druga biotehnologija. Tu imamo jako lepe saradnje sa ljudima širom sveta", rekao je on i dodao da već postoje projekti koje su uradili, a mogu da se implementiraju.

Đorđe Radivojević

I Nemanja Starović državni sekretar u Ministarstvu odbrane koji je izuzezno odgovorno govorio o uloži veštačke inteligencije u odbrambenoj industriji.

"Kada govorimo o tehnologiji ratovanja, ako smo nekada govorili da se menja iz veka u vek, pa potom u decenijama, sada taj suštinski uticaj tehnologije možemo da pratimo iz godine u godinu", rekao je on.

Starović je spomenuo rat u Ukrajini i naglasio da se tehnološke promene menjaju dnevno, a utiču na doktrinu samog ratovanja.

"Veštačka inteligencija se, pre svega, koristi u sistemima za nadzor i izviđanje jer mogu mnogo brže da obrade veliku količinu fotografija. Sledeći nivo su sistemi za navođenje i upravljanje. Ima stvari koje ne deluju atraktivno, ali su važne, poput logistike u snabdevanju, prediktivno održavanje različitih sistema… ali stvari postaju interesantnije u razvoju poluautonomnih i autonomnih platformi", objasnio je on i dodao da su to dronovi i slične mašine koje mogu da čak i bez komunikacije sa operaterom da dejstvuju prema ciljevima.