Šta su alternativni investicioni fondovi i kakva im je budućnost u Srbiji?

Sektor alternativnih fondova u Srbiji polako se razvija, a najnoviji potezi države ukazuju na težnju za daljim unapređenjem domaćeg tržišta kapitala i približavanjem evropskoj praksi. Dosad je u Srbiji organizovano osam ovakvih fondova - četiri otvorena i četiri zatvorena - međutim, Vlada je usvojila predlog nove regulative za koju se očekuje da bi mogla da dovede do većeg priliva investicija u ovom domenu, piše Bloomberg Adria. 

Investicioni fondovi su institucije kolektivnog investiranja u okviru kojih se prikupljaju novčana sredstva, a koja se potom ulažu u različite vrste imovine radi ostvarivanja dobiti, vodeći računa o važećim propisima i rizicima ulaganja. 

Imovina investicionog fonda je u vlasništvu članova investicionog fonda, i to srazmerno njihovom učešću u fondu i odvojena je od društva za upravljanje tim fondom. Poslovanje investicionih fondova je regulisano Zakonom o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom i Zakonom o alternativnim investiicionim fondovima, a nadzor nad poslovanjem društava za upravljanje vrši Komisija za hartije od vrednosti, navodi se na sajtu tog regulatornog tela. 

Šta je alternativni investicioni fond? 

Komisija kao dve glavne vrste investicionih fondova prepoznaje otvoreni investicioni fond sa javnom ponudom i alternativni investicioni fond. Prvi je podložan brojnijim ograničenjima i manje rizičan, dok alternativni investicioni fond prikuplja sredstva od investitora sa namerom da ih investira u skladu sa utvrđenom politikom ulaganja u korist tih investitora, ali za njega se ne zahteva dozvola za rad u smislu zakona kojim se uređuje organizovanje i rad otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom. 

Zakon o alternativnim investicionim fondovima namenjen je pre svega profesionalnim i poluprofesionalnim investitorima, s obzirom na to da investiciona politika takvih fondova omogućava veću slobodu ulaganja koja se može ostvariti većom koncentracijom ulaganja u pojedino društvo/izdavaoca, finansijsku pomoć društvu u koje se ulaže, uticaj na vođenje društva u koje se ulaže i drugo. 

Vrste alternativnih investicionih fondova 

Alternativni investicioni fondovi prikupljaju novac javnom ili privatnom ponudom, a mogu se osnovati, odnosno organizovati kao otvoreni ili zatvoreni, u zavisnosti od toga da li postoji pravo otkupa investicionih jedinica, odnosno udela/akcija iz imovine fonda na zahtev članova fonda. 

Ukoliko se novac prikuplja javnom ponudom, udeli se nude profesionalnim, poluprofesionalnim i malim investitorima, dok se privatnom ponudom novac prikuplja samo od profesionalnih i poluprofesionalnih investitora koji imaju dovoljno znanja i shvataju koji rizik preuzimaju pri ulaganju u takve fondove. 

Zakon propisuje više vrsta alternativnih fondova s privatnom ponudom, gde je kriterijum podele vrsta imovine u koju se ulaže (na primer, fondovi privatnog kapitala, preduzetničkog kapitala, fondovi sa privatnom ponudom za ulaganje u nepokretnosti...). 

Otvoreni alternativni investicioni fond predstavlja zasebnu imovinu, koja nema svojstvo pravnog lica, koju organizuje i kojom upravlja društvo za upravljanje alternativnim investicionim fondom, u svoje ime i za zajednički račun članova fonda. Investicione jedinice otvorenog fonda otkupljuju se na zahtev članova - direktno ili posredno - iz imovine fonda, na način i pod uslovima utvrđenim pravilima poslovanja i/ili prospektom fonda. 

profimedia

Kada je reč o zatvorenim alternativnim investicionim fondovima, oni mogu biti: 

Zatvoreni fond koji nema svojstvo pravnog lica – zasebna imovina, koja nema svojstvo pravnog lica, koju organizuje i vodi društvo za upravljanje, u svoje ime i za zajednički račun članova fonda, a čije investicione jedinice na zahtev članova nije moguće otkupiti iz imovine fonda. Zatvorenim AIF-om koji nema svojstvo pravnog lica uvek upravlja društva za upravljanje alternativnim investicionim fondom; 

Zatvoreni fond koji ima svojstvo pravnog lica – pravno lice osnovano u formi akcionarskog društva ili društva sa ograničenom odgovornošću, koji osniva i kojim upravlja pomenuto društvo za upravljanje u njegovo ime i za njegov račun, a čiji se udeli, odnosno akcije u fondu ne mogu na zahtev članova otkupiti iz imovine fonda; 

Zatvoreni fond koji ima svojstvo pravnog lica sa internim upravljanjem – fond koji ima svojstvo pravnog lica, koji upravlja svojom imovinom sam, a ne preko društva za upravljanje alternativnim investicionim fondom i koji istovremeno predstavlja samo društvo za upravljanje alternativnim investicionim fondom. 

Ko odlučuje gde će se investirati? 

Odluke o ulaganju imovine investicionog fonda donosi portfolio menadžer, koji je za to dobio dozvolu Komisije za hartije od vrednosti posle polaganja stručnog ispita. 

Imovina alternativnih investicionih fondova, u zavisnosti od vrste, može se ulagati u prenosive hartije od vrednosti, i/ili instrumente tržišta novca, investicione jedinice otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom, udele u drugim alternativnim investicionim fondovima, depozite kod banaka, robu kojom se trguje na robnim berzama, nepokretnosti, udele u društvima sa ograničenom odgovornošću, dužničke hatije od vrednosti, potraživanja po datim zajmovima, i dr. u skladu sa zakonom. 

Da pojasnimo, investiciona jedinica je srazmerni obračunski udeo u ukupnoj neto imovini fonda. Vrednost investicione jedinice se izračunava tako što se neto vrednost fonda podeli sa ukupnim brojem investicionih jedinica. 

"To znači da ako je neto vrednost fonda 100.000 dinara, a ukupan broj investicionih jedinica 100, vrednost jedne investicione jedinice će biti 1.000 dinara. Ukoliko se sledećeg dana neto vrednost fonda poveća za 10.000 dinara, vrednost investicione jedinice će biti 1.100 dinara (pod uslovom da se broj jedinica nije promenio)", pojašnjavaju iz Komisije za hartije od vrednosti. 

Kada investitor uloži određena sredstva u fond on zapravo kupuje određeni broj investicionih jedinica. Taj broj se dobija deljenjem iznosa uloga (umanjenog za ulaznu naknadu) i vrednosti investicione jedinice na dan uplate. Na osnovu broja investicionih jedinica koje poseduje, svaki investitor može svakog dana da izračuna vrednost svog ulaga u fondu kao proizvod dnevne vrednosti investicione jedinice i broja jedinica koje poseduje. 

profimedia

Kada investitor želi da povuče deo ili celokupan ulog iz fonda, on zapravo prodaje svoje investicione jedinice fondu. Sredstva koja će mu biti isplaćena jednaka su proizvodu broja investicionih jedinica i njihove vrednosti na dan zahteva, umanjene za izlaznu naknadu, ukoliko je utvrđena prospektom. Opcija otkupa investicionih jedinica uvek stoji na raspolaganju investitoru u otvorenom alternativnom investicionom fondu, dok kod zatvorenog fonda koji nema svojstvo pravog lica nije moguće izvršiti otkup. 

Sama neto vrednost fonda predstavlja vrednost hartija od vrednosti i druge imovine iz portfolija fonda, umanjenu za iznos obaveza. Računa se svakog radnog dana, po završetku trgovanja. S obzirom na to da se vrednost hartija od vrednosti svakodnevno menja, tako se i neto vrednost fonda svakodnevno menja. Neto vrednost fonda je i dobar pokazatelj uspešnosti poslovanja investicionog fonda. 

Troškovi pri investiranju 

Svako društvo za upravljanje je dužno da pravilima poslovanja i prospektom fonda utvrdi naknade koje se naplaćuju od članova fonda, a koje iz imovine fonda. Treba razlikovati naknade i troškove koje društva za upravljanje naplaćuju od investitora. 

Naknade su prihod društva za upravljanje i ono ih naplaćuje za uslugu upravljanja fondom. 

Kod alternativnih investicionih fondova naknade koje društvo direktno naplaćuje članovima, odnosno akcionarima fonda utvrđuju se pravilima poslovanja i prospektom fonda, kada postoji obaveza njegovog objavljivanja. 

Troškovi koji se naplaćuju iz imovine fonda se odnose na troškove vezane za trgovinu hartijama od vrednosti (provizije brokersko-dilerskog društva, berze, centralnog registra), kao na i troškove depozitara i eksterne revizije. 

Naknade i troškovi fonda mogu značajno smanjiti prinose koji se ostvaruju investiranjem, pa je bitno razumeti koliko iznose u fondu u koji želi da se investira. "S druge strane, visoke naknade i troškovi ne moraju da budu loši ukoliko znače da fondom upravljaju izuzetno stručni portfolio menadžeri ili da, na primer, fond aktivno investira što će vam doneti izuzetno visoke prinose", napominju u regulatornom telu. 

profimedia

Prinos predstavlja procentualni rast vrednosti portfolija fonda na kraju u odnosu na početak posmatranog perioda. U tom smislu, prinos može biti i negativan, to jest može se ostvariti gubitak. Prinos fonda nije jednak prinosu koji ostvari investitor budući da investitor ostvaruje prinos za period svoga članstva u fondu. Prinos fonda objavljuje se u prospektu i na internet stranici fonda za svakih šest meseci za poslednjih 12 meseci, kao i ukupan prinos za poslednjih pet godina od organizovanja (osnivanja) fonda. 

Uspešnost fonda ne može biti zagarantovana i prethodno poslovanje fonda nije garant budućih rezultata. 

"Rizik koji snosite ulaganjem u investicioni fond postoji, a u zavisnosti od toga koliko ste spremni da rizikujete, možete se odlučiti za vrstu fonda koja vama najviše odgovara. Fondovi sa rizičnijim ulaganjima potencijalno imaju i veće prinose, dok fondovi sa relativno konzervativnom politikom ulaganja, kao što su fondovi očuvanja vrednosti, imaju manje prinose ali ulaganjem u njih izlažete se i manjem riziku", pojašnjavaju iz Komisije za hartije od vrednosti. 

Takođe, prilikom prodaje investicionih jedinica (kada se povlači deo ili celokupan ulog iz fonda) plaća se porez na kapitalne dobitke u iznosu od 15 odsto. Kapitalni dobitak predstavlja razliku između prodajne cene investicionih jedinica, odnosno akcija i njihove nabavne cene. Prilikom raspodele i isplate prihoda koje je fond ostvario (dividendi), plaća se porez na prihode od kapitala u iznosu od 15 odsto. 

Situacija u Srbiji 

Vlada Srbije u četvrtak je usvojila Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o alternativnim investicionim fondovima, kojim se smanjuje najniži iznos obavezne uplate pojedinog investitora u ovu vrstu fondova i povećava iznos osnovnog kapitala iznad kojeg fond mora imati dvodomno upravljanje, kako bi se smanjili troškovi društava za upravljanje i propisuje organizovanje centralizovanog Registra založnog prava na investicionim jedinicama.  

Pretpostavlja se da će time ovaj finansijski instrument postati interesantniji za investitore, jer će im, osim trgovanja investicionim jedinicama, pružiti i mogućnost obezbeđenja kredita ili drugog novčanog potraživanja, prenela je Beta. 

Naime, kako se navodi u obrazloženju nacrta ovog zakona, s obzirom na to da postoji veliko interesovanje javnosti za osnivanje zatvorenih alternativnih investicionih fondova sa privatnom ponudom (naročito privatnog i preduzetničkog kapitala), relevantne institucije su procenile da bi bilo prihvatljivo prilagoditi pojedine iznose i pragove stepenu razvijenosti domaćeg tržišta i platežnim mogućnostima potencijalnih investitora.   

"Sa ciljem da privuče veći broj potencijalnih investitora koji bi uzeli učešće na domaćem tržištu kapitala kroz ulaganje u alternativne investicione fondove, Ministarstvo finansija pripremilo je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o alternativnim investicionim fondovima kojim se, pored manjih tehničkih izmena, predlaže i smanjenje iznosa od 50.000 evra na 5.000 evra kao jednog od uslova koje je potrebno da ispuni mali investitor kako bi se mogao smatrati poluprofesionalnim investitorom koji može da ulaže u sve vrste ovih fondova, osim zakonom propisanih izuzetaka", kaže se u obrazloženju resornog ministarstva. 

profimedia

Dodaju da bi se na ovaj način obezbedio veći iznos sredstava uloženih u fondove, koja društva za upravljanje alternativnim investicionim fondom mogu da plasiraju u različite oblike imovine, kao što su, između ostalog, mikro, mali i srednji privredni subjekti, ali i veća privredna društva, infrastrukturni objekti i nekretnine, što bi, prema oceni Ministarstva finansija, doprinelo ne samo razvoju domaćeg tržišta kapitala, već privrede uopšte, povećanju zaposlenosti, a samim tim i standarda građana.   

Uz to, procenjeno je da obavezni iznos uplate poluprofesionalnog investitora u alternativni investicioni fond privatnog kapitala nije prilagođen ekonomskom stanju u zemlji i da bi smanjenje tog iznosa u udele jednog alternativnog investicionog fonda privatnog kapitala sa 250.000 na 50.000 evra omogućilo značajniji obim aktiviranja privatnog kapitala radi povećanja broja investicija u inovativna društva, mala i srednja preduzeća, kao i razvoj domaćeg tržišta kapitala. 

"U cilju olakšavanja uslova za osnivanje zatvorenih fondova koji imaju svojstvo pravnog lica i koji se osnivaju u formi društva sa ograničenom odgovornošću ili akcionarskog društva, ovim izmenama se povećava iznos osnovnog kapitala iznad kojeg takvi fondovi moraju imati dvodomno upravljanje sa 200.000 evra na 10.000.000 evra", obrazložilo je Ministarstvo finansija. 

Zakon o alternativnim investicionim fondovima pruža mogućnost uspostavljanja zaloge na investicionim jedinicama koja, između ostalog, ima za cilj da ovaj finasijski instrument učini interesantnijim za investitore jer im, osim trgovanja investicionim jedinicama, pruža i mogućnost obezbeđenja kredita ili drugog novčanog potraživanja. "S obzirom na to da založno pravo na investicionim jedinicama pruža veću sigurnost u naplati za poverioca, dok za dužnika uvećava sposobnost otplate i obezbeđuje veći pristup likvidnim sredstvima, ovim nacrtom se uređuje uvođenje centralizovanog registra zaloge na investicionim jedinicama kod Centralnog registra, depo i kliringa hartija od vrednosti, koji će dodatno doprineti pravnoj sigurnosti i efikasnosti prilikom uspostavljanja i naplate namirenja." 

Kao cilj koji treba postići donošenjem novog zakona, resorno ministarstvo navodi osnivanje većeg broja alternativnih investicionih fondova i privlačenje većeg broja potencijalnih domaćih i stranih investitora, to jest da se domaće tržište učini pristupačnijim i atraktivnijim. 

"Najbolji pokazatelji svrsishodnosti donošenja ovog zakona biće broj osnovanih ili organizovanih alternativnih investicionih fondova u narednom periodu, kao i ukupna vrednost imovine pod upravljanjem i ukupna vrednost po vrstama imovine u koju su uložena prikupljena sredstva", zaključuje se u obrazloženju.  

Istovremeno, najavljene su i izmene Zakona o porezima na dohodak građana, a koje se delom odnose i na praksu investiranja u alternativne investione fondove. Reč je o ulaganju u ove fondove kako bi izbeglo plaćanje godišnjeg poreza na dohodak u punom iznosu. 

Dosad je, podsetimo, bilo moguće da građani sa visokim prihodima u zemlji ulože novac u fond kako bi platili manji porez (na taj način mogli su da smanje svoju osnovicu za godišnji porez i do 50 odsto), a potom isti novac izvuku iz fonda čim pređu u sledeću godinu. Prema najavljenom poreskom tretmanu, ubuduće će uložena sredstva morati da odleže u fondu barem tri godine. 

"Ukoliko obveznik u kalendarskoj godini u kojoj je izvršio ulaganje u alternativni investicioni fond, odnosno kupovinu investicione jedinice alternativnog investiciong fonda, kao i u naredne tri kalendarske godine otuđi akcije ili udele u alternativnom investicionom fondu, odnosno investicione jedinice, gubi pravo na prethodno ostvaren poreski kredit po osnovu tog ulaganja", navodi se u radnom nacrtu izmena Zakona o porezima na dohodak građana.