Začarani krug poskupljenja: Cenom mleka nezadovoljni svi, proizvođači tvrde da su na ivici opstanka

Komentari

Autor: Ana Mihaljčić

04/09/2022

19:35

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Proizvođači mleka već godinama traže veće otkupne cene, navodeći da su na ivici opstanka, a da je cena litre u maloprodaji tri puta veća od one koju oni dobiju od mlekara. Oni im daju od 30 do 60 dinara, dok po novim cenama potrošačima mleko prodaju za 120 dinara. Poljoprivrednici tvrde da je cena mleka u radnjama godinama bila niska, a da to ide preko njihovih leđa. Sada je podignuta, a oni opet nemaju koristi što njihov proizvod kupci plaćaju više.

Ukazuju da mlekare uvozom mleka u prahu praktično ugrožavaju domaće mlekarstvo, jer nedostatak domaćeg mleka nadoknađuju na stranom tržištu, a tako izbegavaju i obavezu da povećaju otkupnu cenu, jer imaju dovoljno sirovina za proizvodnju. A da je uvoz u porastu, pokazuje podatak da je samo u prvih šest meseci ove godine uvezeno 5.200 tona mleka u prahu, što je za trećinu više nego cele prošle godine.

Farmeri kažu da otkupne cene mleka ne pokrivaju ni 50 odsto proizvodnje, pa da subvencije države koje su namenjene za razvoj i genetsko unapređenje stočarstva koriste za pokrivanje troškova hrane i energenata. Zbog ovog problema, farme u Srbiji se zatvaraju, a krave se šalju na klanje.

S druge strane, iz mlekara navode da se ni maloprodajne cene finalnog proizvoda, nisu ozbiljnije menjale do ove godine, jer je prosečna cena prošle godine bila 92 dinara, a na sličnom nivou je bila i prethodnih godina.

Vladino ograničenje maloprodajne cene mleka na 114 dinara po litru, dodatno je smanjilo prostor za dogovor mlekara i proizvođača. Novom uredbom, maksimalna cena pakovanja od 1 litar povećana je na 120 dinara. Ipak, pitanje je hoće li to biti dovoljno da i jedni i drugi budu zadovoljni.

Vlasnik farme u selu Skorenovac, Dejan Trajković bavi se proizvodnjom mleka oko 20 godina. Navodi da su proizvođači već duže vreme na gubitku, jer mlekare diktiraju otkupne cene mleka koje su niske, a subvencije države ne pokrivaju sve troškove.

"Na ovim cenama i ovo što se dešava sada i kakva je sad situacija ni desetinu ne pokrivaju subvencije. One služe za nešto drugo, da bismo se razvijali, a ne da bismo krpili rupe i naše gubitke", kaže proizvođač mleka Dejan Trajković.

On navodi da se otkupne cene mleka u Srbiji kreću od 30 do 60 dinara i dodaje da je pre nekoliko meseci došlo do masovnog zatvaranja farmi i klanja krava. Kako bi ovaj posao proizvodnje mleka mogao da se obavlja normalno, kako tvrdi, potrebne su određene promene.

"Prvo i osnovno je cena mleka koju godinama prerađivači mleka neće da plaćaju. Ona sad trenutno mora da bude više od 100 dinara, nama da plate, onda dobre subvencije države i, što smo mi tražili, da se uvedu neke marže na mleko i mlečne proizvode", kaže Trajković.

Vlasnik mlekare iz Bajine Bašte Radomir Spasojević nije želeo da komentariše koliko je realno da otkupna cena bude 100 dinara po litru, naročito ako se ima u vidu da je vlada ograničila maloprodajnu cenu na maksimalnih 120 dinara. Ipak, i on se slaže da je stočni fond osetno smanjen i da posledice stižu na naplatu, što podrazumeva i korekciju cena.

"Unazad godinu dana četiri puta smo povećavali i mi se non-stop bavimo kalkulacijama. Moramo da podignemo cene proizvoda da bi isplatili ljudima mleko, jer ljudi su nezadovoljni. Sušna je godina bila 2021, a ova je pogotovo", napominje Spasojević.

Proizvođači mleka najavljuju nestašice. Ipak, od nekoliko većih mlekara koje smo kontaktirali, odgovor na tu temu stigao je samo iz šabačke.

"Kao što je već neko vreme evidentno situacija u mlečnom govedarstvu je dosta kompleksna i teška, jer je povezana sa širim kontekstom poskupljenja u celokupnom lancu – od primarne proizvodnje, odnosno ishrane stoke, preko prerade mleka zbog konstantnog rasta svih sirovina i logistike, do plasmana", navode u Mlekari Šabac.

Kompanija Megle Srbija saopštila jeda je, zbog ubrzanog rasta cena ulaznih troškova i energenata u Evropi i Srbiji, povećala otkupnu cenu mleka kako bi njeni kooperanti lakše prevazišli krizni period, navodeći da će otkupna cena biti za oko 30 odsto viša u odnosu na januar.

Alarmantni podaci o smanjenom broju krava

Problem sa otkupnom cenom mleka u Srbiji traje duže od decenije, a agroekonomski analitičar Žarko Galetin kaže za Euronews Srbija da ne možemo da se požalimo da otkupljivači mleka odjednom ucenjuju naše poljoprivredne proizvođače, već da su oni u jednoj relativno monopolskoj poziciji već godinama.

"Problem je nastao mnogo ranije, u vreme prvobitne privatizacije, pre dvadesetak godina, kada su definitivno pokidani ti partnerski odnosi i reprodukcioni lanci pre svega na relaciji proizvođača mleka i prerađivača, odnosno mlekara. Imali smo odjednom 16 ugašenih mlekara, da bi se pojavili i neki investicioni fondovi. Osnovna pretpostavka u jednom proizvodnom lancu je da svi budu zadovoljni, a pošto su naši proizvođači mleka godinama nezadovoljni, tu napretka nema", ukazuje Galetin.

On tvrdi da je naše mlečno govedarstvo do te mere uništeno i devastirano, pogotovo u kontekstu uvoza mleka u prahu, da ćemo mi doći u situaciju da će nam se jedan bitan segment naše poljoprivrede bukvalno ugasiti. Napominje i da već sada imamo alarmantne podatke o drastičnom smanjenju broja mlečnih krava. Galetin ističe da je dobro što je država podigla cenu premije za mleko na 15 dinara, ali kaže da to nije dovoljno da se posluje rentabilno.

"Naš proizvođač mleka to ne vidi. To nije malo povećanje, koliko će uslovno koštati državu ili budžet, ali je nedovoljno. Vlada jeste izašla u susret i podigla premiju sa 10 na 15 dinara i to jeste povećanje od 50 odsto. To nije malo koliko će koštati budžet, ali je nedovoljno. Otkupna cena je 50 dinara, maloprodajna je 120 dinara, a čak i sa premijom od 15 dinara, proizvođači ne mogu da zatvore tu kalkulaciju. Sa tim subvencijama kojima bi trebalo da bude iskorišćen za razvoj genetike, poljoprivredni proizvođači zatvaraju rupe u finansiranju svoje proizvodnje mleka. Vrlo zahtevan sektor, kada imate farmu krava morate od nula do 24 morate biti posvećeni tom poslu. To je zahtevan i naporan posao, a da bi se ispostavilo kada se podvuče crta da su na gubitku", kaže Galetin.

Na pitanje da li bi ograničavanje maloprodajne cene mleka moglo da bude alibi mlekarama da ne povećavaju otkupnu cenu, Galetin kaže da je generalno država iz najbolje namere, da kontroliše troškove života najšireg sloja građanstva, se previše uplela u tržište i da sada plaća ceh tom prevelikom uticaju na tržište.

"Posao države je da poveća nivo subvencija, podsticaje po kravi za proizvodnju mleka i da stvori opšti ambijent. To preterano upletanje na tržište, utiče sada na sve inpute, a ne možete iskontorlisati sve i uplićete se u jedan galimatijas iz kojeg je teško pronaći izlaz", smatra Galetin.

"Niko nije lud da proizvodi gubitak"

On kaže da se nada da neće doći do scenarija koji se najavljuje, do nestašica mleka na tržištu, ali napominje da bi to moglo da se desi "jer niko nije lud da proizvodi gubitak".

"Na duži rok, ako se ovaj trend nastavi i ukoliko ti predani poljoprivredni proizvođači koji uzgajaju muzne krave i proizvode mleko u jednom dužem periodu budu proizvodili gubitak, ta delatnost će sama po sebi da se ugasi i može dovesti do problema manjka mleka na našem tržištu. Mi u ovom trenutku proizvodimo dovoljno za naše tržište, ali nas taj scenario može dovesti u jednu takvu situaciju", kaže agroekonomski analitičar.

Galetin kaže da ne veruje da bi u nekom trenutku moglo da se desi da poljoprivrednici iz osvete zbog niskih otkupnih cena neće da daju mleko, što bi moglo da poremeti tržište, ali ukazuje da je na duži rok problem mlekarstva ozbiljniji i da će proizvođači jednostavno gasiti svoje farme, a ako se to desi, ukazuje da ćemo onda ući u jedan ozbiljan strukturalan problem.

Euronews