Šta je doneo dogovor Vlade i poljoprivrednika, stručnjaci: "Požar je ugašen", ali probleme treba rešavati sistemski

Komentari

Autor: Euronews Srbija

17/08/2022

14:13

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Vlada Srbije postigla je dogovor prvo sa udruženjem Stig iz Požarevca i grupom građana Južni Banat, a potom i sa Inicijativom za opstanak poljoprivrede čiji su predstavnici osam dana blokirali saobraćajnice. Poljoprivrednici su se juče povukli s ulica i vratili na njive.

Veći deo zahteva poljoprivrednika Vlada Srbije je pristala da ispuni u ponedeljak, posle devetočasovnog sastanka sa njihovim predstavnicima, ali je juče tokom dana bio neizvestan ishod pregovora kada je u pitanju cena suncokreta.

Ratari su insistirali na ceni od 73 dinara za kilograma, a premijerka Ana Brnabić izjavila je da su zahtevi poljoprivrednika "izuzetno ambiciozni" kada traže 700 evra po toni za otkupnu cenu suncokreta, dok je ona u Hrvatskoj 520, a u Bugarskoj 535 evra po toni. Na kraju je Vlada napravila usptupak i pristala na cenu suncokreta koju su poljoprivrednici tražili, ali je korigovala svoju ponudu kada je u pitanju gorivo i premije za mleko.

Šta je dogovoreno?

Prema dogovoru Vlade i poljoprivrednika Stiga i Južnog Banata, konačna cena suncokreta ka poljoprivrednim proizvođačima iznosi 73 dinara po kilogramu, a isplata je dogovorena do 15. oktobra. Istim dogovorom, ograničena je marža posrednika na maksimum 2,6 dinara, dok trošak transporta robe od otkupnog mesta do uljare, snose same uljare.

Za dizel gorivo vlada je predložila podsticaj u narednom periodu od 20 dinara po litru, za 50 litara po hektaru, dok će se premija za mleko za jedan kvartal u 2022. godini povećati na 15 dinara. Poljoprivrednicima je obezbeđen moratorijum na kredite u periodu od 12 meseci.

Gulan: Ima još problema, ugašen mali požar

Poljoprivredni analitičar Branislav Gulan za Euronews Srbija kaže da je dogovorom Vlade Srbije sa poljoprivrednicima koji su protestovali ugašen jedan mali požar, ali da u poljoprivredi ima još mnogo problema.

"Ispunjavanje zahteva seljaka na ulicima nije dobro, a predstavlja spasavanje vlasti, sela, seljaka i države. Tek će nastati problemi, jer je sada rašen samo problem suncokreta, a on se nalazi na oko 250.000 hektara u Srbiji, a mi obrađujemo ukupno 3.476.000 hektara zemlje. Najteže stanje je u stočarstvu. Dobro je da je postignut ovaj dogovor, ali je to kap u moru", kaže Gulan.

On smatra da nije dobro što Vlada sve probleme rešava uredbama i napominje da to nikada nije donelo dobro i dugoročno rešenje. Ističe da je država je upozoravana na probleme i da je trebalo da ode u selo i da se tamo reše problemi, da paori ne bi izlazili na ulice.

"Ako gledamo na prošlu i pretprošlu godinu, kada je suncokret bio 36 dinara po kilogramu, ta cena ipak nije dobra jer su cene poljoprivrednih proizvoda za godinu dana povećane za oko 37 odsto. Oni kada su sejali suncokret, 45 odsto novca više su u ovoj godini uložili, u odnosu na prošlu godinu. Nama je za ishranu potrebno oko 84.000 tona suncokreta, a mi proizvedemo i do 200.000 tona. Da je bio rod kako smo očekivali, od tri tone po hektaru, mogli smo i do 300.000 tona da proizvedmo", napominje poljoprivredni analitičar.

Stizale su informacije iz Vlade da je otkupna cena suncokreta u pojedinim državama mnogo niža nego u Srbiji, ali Gulan ističe da poljoprivrednici u tim zemljama dobijaju mnoge veće subvencije i da naši paori nisu konkurentni

"Poljoprivrednicima u regionu se plaća od 520 do 540 tona, ali mi nismo u EU. U Hrvatskoj, na primer, subvencije su među najmanjim u Evropi, ali dobijaju od 480 do 900 evra, a u Srbiji su bile 35 evra, odnosno 4.000 dinara, a sada je povećano na 8.000 dinara. Naš seljak sa takvim subvecnijama ne može da bude konkurentan. Vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji je samo 1.000 evra po hektaru, u Holandiji je to 24.000, a u Danskoj 17.000 evra po hektaru. Prema tome, mi ne možemo da budemo konkurentni sa zemljama EU, a da bismo bili potreban nam je novi koncept agrara u kojem će se prerađivačka industrija vratiti kod proizvođača. Da su ovi proizvođači suncokreta bili u upravnim odborima uljara i da su oni vlasnici prerađivačke industrije, oni ne bi izlazili na ulice", ukazuje Gulan.

Euronews

Prostran: Probleme treba rešavati sistemski

Agroekonomista Milan Prostran, je rekao za Bloomberg Adria da je prvi deo godine za poljoprivrednike bio dobar i da je bio samo manji prinos kod pšenice i uljane repice, ali da sada zbog suše poljoprivrednici strahuju za dohodak. Prema njegovim rečima, u vreme kada su mogli da izvoze i kada su cene bile jako visoke na berzama, to poljoprivrednicima nije bilo dozvoljeno, ali smatra da u ovim uslovima zaista treba da se postigne dogovor i sa izvoznicima i sa svima uključenim u ovaj lanac.

Prostran objašnjava da ne postoji ekonomski model po kojem možete da rešite ovaj problem, već da ih treba rešavati sistemski, novim zakonima koji bi ponovo vratio državu da uređuje cene primarnih poljoprivrednih proizvoda. Napominje da je problem trenutno i što je ovo period tehničke vlade, pa ona ne može da predlaže zakone parlamentu i dodaje da se država još 2001. godine odrekla uređivanja cena osnovnih poljoprivrednih proizvoda, a da dodatno treba urediti i cena đubriva, semena, goriva.

"Ovaj problem će još dugo biti prisutan jer ne možete bez gasa da proizvodite đubrivo, a mi smo i prekinuli proizvodnju đubriva. Osim suše za poljoprivrednike je ove godine veliki problem predstavljala cena đubriva, a u kombinaciji sa zabranom izvoza, oni zaista pokušavaju da kompenzuju taj dohodak, jer im i nova sezona počinje za 20 dana. I nismo mi jedini koji su reagovali sa zabranom izvoza, mnoge druge zemlje su to uvele, a astronomske cene koje sada vidimo na berzama, kao što je 412 dolara za tonu kukuruza, očekujem da počnu da se malo smiruju i zbog početka izvoza iz Ukrajine, ali i rekordno dobre godine u Rusiji u prinosu", kaže Prostran.

A da poljoprivredne proizvođače ne čeka nimalo laka sledeća sezona, jasno je kada se pogleda poslednji izveštaj Republičkog statističkog zavoda. Cene reprodukcionog materijala, sredstava rada i usluga u poljoprivredi u drugom kvartalu 2022. godine veće su 34,3 odsto nego pre godinu dana. Seme je skuplje 31,9 odsto, sredstva za zaštitu bilja 26,2 odsto, a hrana za životinje 22 odsto. U kategoriji inputa za farmere ubedljivo najviše je poskupelo mineralno đubrivo - 177 odsto. Kada se poredi rast cena sa prethodnim kvartalom ove godine, cene reprodukcionog materijala, sredstava rada i usluga u poljoprivredi su više za 9,7 odsto, mineralna đubriva su skuplja 33,5 odsto, a seme 13,3 odsto.