Igre 
Nacionalna banka semena u Ukrajini i dalje postoji, ali bi mogla da bude "zauvek izgubljena"
Komentari07/08/2022
-18:00
Kada se na Jutjubu 16. maja sa privatnog naloga Serhija Avramenka, vodećeg istraživača na Institutu za proizvodnju biljaka Jurijev u Harkovu, pojavio snimak na kom se vide ruševine granatirane zgrade, činilo se da je ukrajinska nacionalna banka semena bila ugrožena usled ruskog udara, potencijalno tako dovodeći u pitanje i proizvodnju hrane u budućnosti.
Ubrzo su usledili izveštaji koji su davali kontradiktorne informacije o uništenju i nepoznatom statusu nacionalnih zaliha semena, ali je tehnički službenik u FAO Eli Baret potvrdila da nacionalne zalihe semena nisu, zapravo, uništene. Ipak, iako netaknuta, nacionalna kolekcija semena ostaje pod visokim rizikom kako se rat nastavlja.
Šta su banke semena?
Banke gena semena su institucije koje čuvaju i proučavaju raznovrsnost useva, omogućavajući istraživačima da razviju sorte koje su otporne na štetočine, bolesti i druge nevolje. Oni su ključni igrač u evoluciji poljoprivrede dok se prilagođavamo poznatim, i pripremamo se za buduće nepoznate, uticaje klimatskih promena, piše Euronews.
Prema rečima Boni Furman, službenice za poljoprivredu pri FAO, najbolja je praksa da se kopija kompletne kolekcije semena čuva negde drugde, na primer kod međunarodnog partnera, u slučaju da se nešto desi sa glavnom zbirkom. Na taj način se i dalje može pristupiti kopijama za buduća istraživanja.
Poljoprivrednici imaju mogućnost da repatriraju useve iz ovog semena. To se na primer pokazalo mogućim za Siriju kada je njen institut uništen tokom sukoba 2016. Kopije semena su se nalazile u Norveškoj u Svabal Global Sid Voltu, a kasnije su ih naučnici ustupili kako bi ponovo uspostavili kolekciju semena, a nove kopije su poslate nazad u nordijski trezor na čuvanje.
Isti proces mogao bi da bude moguć za ukrajinsku zbirku da je u potpunosti kopirana. Međutim, kaže Baret, "Ukrajina ima jedinstvenu kolekciju i ako je izgubljena onda je izgubljena zauvek".
Evropskoj "korpi hleba" prete klimatske promene i rat
Poznata kao "žitnica Evrope", Ukrajina igra ključnu ulogu na nekoliko svetskih tržišta osnovne hrane. U proseku tokom poslednjih pet sezona, Ukrajina je činila tri procenta globalne proizvodnje pšenice i peti je najveći izvoznik pšenice sa deset procenata, prema nedavnom izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i FAO.
Povezane vesti
Ova zemlja, izuzetno pogodna zbog svog crnog, organski bogatog zemljišta takođe je proizvela 20 odsto svetskog ječma i najveći je proizvođač semena suncokreta.
Ali, prethodni izveštaj FAO iz 2014. otkrio je da je bezbednost hrane u Ukrajini već ugrožena klimatskim promenama. Rastuće temperature i povećana sezonska varijabilnost stvaraju nove neizvesnosti u zemlji.
profimedia
Danas je zbog sukoba interno raseljeno osam miliona ljudi. I uprkos otpornosti ukrajinskih farmera, zabrinutost za bezbednost hrane raste, pokazuje izveštaj koji pokriva period od 2022-2031. godine.
Revidirani plan za brzo reagovanje FAO istakao je pogršanje bezbednosti hrane u zemlji. Između ostalog, navodi se da su poljoprivednici imali "organičenu dostupnost kritičnih poljoprivrednih inputa, uključujući seme, đubrivo, pesticide, opremu, gorivo i zalihe stoke". Nedostatak radne snage je takođe povećan jer su muškarci regrutovani, a žene preopterećene.
Da li Ukrajina i dalje snabdeva svet?
Van zemlje, izvoz u velikoj meri ostaje u stagnaciji. Ali, 1. avgusta prvi brod sa žitaricama od početka ruske invazije napustio je luku u Ukrajini.
Procenjuje se da će ključne luke koje su ranije usmeravale 90 odsto ukrajinskog izvoza sada dostići samo 20 odsto. Sa rastućom inflacijom, globalna pothranjenost bi mogla da poraste za jedan odsto od 2022. do 2023. godine - što je znači između osam i 13 miliona ljudi.
Ova procenjena projekcija zasnovana je samo na zabeleženim brojkama iz 2021. i 2022. godine i ne uzima u obzir mogućnost produženog rata.
profimedia
Povezane vesti
Ovi problemi su još i veći zbog ranjivosti nacionalne zbirke semena Instituta Jurijev. Banke gena semena i njihove kolekcije deluju kao zaštita poljoprivrede i biodiverziteta za našu budućnost kada usevi budu uništeni, bilo usled ekstremnih vremenskih uslova ili granatiranja.
Bez ovih banaka, kaže Furman, "gubite potencijal da nahranite čovečanstvo u budućnosti".
Raznovrsnost useva i prilagođavanje su potrebni da bi se razvilo rešenje za složene izazove koje klimatske promene predstavljaju za našu buduću proizvodnju hrane. Kada izgubite banku gena semena i njenu kolekciju, gubite potencijal da to uradite, upozorava Furman.
"Postoji čitav niz problema koji dolaze sa klimatskim promenama. Morate da budete u stanju da se borite protiv njih, a jedini način do uradite je diverzifikacija. A jedini način za diverzifikaciju je da raznolikost bude dostupna", rekla je.
Komentari (0)