Igre 
Izveštaj Amnesti interešnela razljutio Kijev: Optužbe za zloupotrebu civila i kršenje međunarodnog prava
Komentari05/08/2022
-19:02
Organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenel objavila je izveštaj o ratu u Ukrajini u kojem je iznela podatke da su ukrajinske snage dovele civile u opasnost uspotasvljenjem baza i operativnim sistemima naoružanja u naseljenim stambenim područjima, kao i u bolnicama i školama. Na ovakav izveštaj stigle su burne reakcije iz Kijeva.
Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba ocenio je da izveštaj "iskrivljuje stvarnost, povlači moralnu ekvivalentnost između agresora i žrtve, kao i da podstiče napore Rusije u vezi sa dezinformisanjem".
"Ovo je lažna neutralnost, a ne istinitost", napisao je on na Tviteru.
A šta je sve navedeno u izveštaju?
Amnesti piše da Ukrajina taktikom krši međunarodno humanitarno pravo i ugrožava civile, jer civilne objekte pretvara u vojne mete. Ruski udari koji su usledili u naseljenim područjima ubili su civile i uništili civilnu infrastrukturu.
"Dokumentovali smo obrazac ukrajinskih snaga koje dovode civile u opasnost i krše zakone rata kada deluju u naseljenim područjima", rekla je Anjes Kalamar, generalna sekretarka Amnesti internešenela.
Povezane vesti
Na ovaj izveštaj, stiglo je više reakcija iz Ukrajine. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je u video poruci optužio nevladinu organizaciju da pokušava da pruži amnestiju "terorističkoj državi".
"Agresija na našu državu je neopravdana, invazivna i teroristička. Ako neko napiše izveštaj u kome se žrtva i agresor na neki način izjednače, ako se analiziraju neki podaci o žrtvi i ignorisane radnje izvršioca, to se ne može tolerisati", rekao je Zelenski.
Tanjug/AP/Efrem Lukatsky
Organizacija pozvala na pridržave zakona Ukrajinu, ali i Rusiju
Amnesti je u svom izveštaju, koji je zasnovan na istraživanju u oblastima Harkova, Donbasa i Mikolajeva od aprila do jula, pozvao ukrajinske oružane snage da se pridržavaju zakona.
"Biti u odbrambenoj poziciji ne oslobađa ukrajinsku vojsku od poštovanja međunarodnog humanitarnog prava", rekla je Anjes Kalamar, generalni sekretar nevladine organizacije.
Međunarodno humanitarno pravo zahteva da sve strane u sukobu izbegavaju lociranje, u najvećoj mogućoj meri, vojnih ciljeva unutar ili blizu gusto naseljenih područja.
Postoje i druge obaveze da se civili zaštite od štete tako što će se udaljiti iz područja u blizini vojnih ciljeva i dati efektivno upozorenje o napadima, koji bi mogli uticati na civilno stanovništvo.
Povezane vesti
Međutim, nije svaki ruski napad koji je dokumentovao Amnesti internešenel sledio ovaj obrazac, navodi se u izveštaju. Na nekim drugim lokacijama na kojima je Amnesti internešenel zaključio da je Rusija počinila ratne zločine, uključujući i neke oblasti grada Harkova, organizacija nije pronašla dokaze o ukrajinskim snagama lociranim u civilnim oblastima koje je "protivzakonito napala ruska vojska", ističe se.
Borbe u naseljenim područjima
Istraživači ove nevladine organizacije rekli su da su pronašli dokaze da su ukrajinske snage izvodile napade iz stambenih područja, kao i da su se nalazile u civilnim zgradama u 19 gradova i sela širom tri jugoistočna regiona.
Preživeli i svedoci ruskih udara u regionima Donbasa, Harkova i Nikolajeva rekli su istraživačima Amnesti internešenela da je ukrajinska vojska delovala u blizini njihovih domova u vreme napada, čime je, kako organizacija piše, izlagala te oblasti uzvratnoj vatri ruskih snaga.
Povezane vesti
Međunarodno humanitarno pravo zahteva od svih strana u sukobu da izbegavaju lociranjevojnih ciljeva unutar ili blizu gusto naseljenih područja.
Majka 50-godišnjeg muškarca koji je ubijen u raketnom napadu 10. juna u selu južno od Nikolajeva rekla je za Amnesti internešenel: "Vojska je boravila u kući pored naše kuće, a moj sin je često nosio hranu vojnicima. Nekoliko puta sam ga molila da se drži dalje odatle jer sam se plašio za njegovu bezbednost. Tog popodneva, kada se desio štrajk, moj sin je bio u dvorištu naše kuće, a ja u kući. Ubijen je na licu mesta. Njegovo telo je bilo iscepano na komadiće. Naš dom je delimično uništen".
U izveštaju se tvrdi da je ukrajinska vojska mogla da se pozicionira negde drugde kako bi izbegla smrt civila.
"Većina stambenih područja u kojima su se vojnici nalazili bila je miljama udaljena od linija fronta i bile su dostupne održive alternative koje ne bi ugrozile civile – kao što su vojne baze, područja sa gustom šumom ili druge strukture dalje od stambenih područja", rekli su istraživači Amnestija.
Tanjug/AP/Evgeniy Maloletka
Ipak, iz ove organizacije napominju da je ruska invazija na Ukrajinu akt agresije koji je pokrenuo najtežu krizu ljudskih prava, kao i izbegličku krizu u Evropi od Drugog svetskog rata.
Amnesti dokumentuje ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava i zakona o ljudskim pravima, uključujući protivzakonito ubijanje i ranjavanje civila, uništavanje infrastrukture i blokiranje očajnički potrebne pomoći za civile.
"Napadi na bolnice i škole, korišćenje opsade civila "predajte se ili gladujte", upotreba zabranjenog oružja kao što je kasetna municija i udari na naseljena područja upotrebom nepreciznog oružja mogu predstavljati ratne zločine", napominju iz organizacije.
Ministarstvo odbrane: Ukrajina je zemlja koja se očajnički brani
Zamenica ukrajinskog ministra odbrane Hana Malijar rekla je da su ukrajinski vojnici raspoređeni u gradovima i naseljenim mestima da ih brane od ruskog napada, rekavši da je reč o napadu koji ugrožava civile.
"Ruska Federacija ovde čini zločin. Ukrajina štiti svoju zemlju. Moskva ignoriše sva pravila ratovanja. I za razliku od Ukrajine, ne pušta međunarodne organizacije poput Amnestija", rekla je ona.
Dmitro Kuleba, šef ukrajinske diplomatije, rekao je da je ogorčen zbog "nepravednih optužbi Amnestija". Prema Kulebi, njihov izveštaj stvara "lažnu ravnotežu između tlačitelja i žrtve, između zemlje koja uništava stotine i hiljade civila, gradova, teritorija i je zemlje koja se očajnički brani".
Komentari (0)