Šefica Amnesti internešela u Ukrajini podnela ostavku nakon izveštaja koji je razljutio Kijev
Komentari06/08/2022
-14:16
Oksana Pokalčuk, šefica kancelarije Amnesti internešnel u Ukrajini, podnela je ostavku na ovu funkciju nakon podnošenja izveštaja te organizacije u kojem je ukrajinska vojska optužena za kršenje međunarodnog humanitarnog prava.
Najavljujući ostavku preko Fejsbuka, Pokalčukova je rekla da je održala sastanke u Amnesti internešnelu kako bi razgovarala o tome šta će biti objavljeno, ističući da je njen doprinos "neutralizovan" da bi bio zamenjen onim što je organizacija objavila u četvrtak u svom izveštaju.
"Ako ne živite u zemlji koju su napali osvajači i kidaju je na komade, verovatno ne razumete kako je kada osuđujete vojsku branilaca. Ne postoje reči na bilo kom jeziku koje to mogu da prenesu nekome ko nije osetio taj bol", rekla je Pokalčuk i ocenila da ruski mediji koriste ovaj izveštaj da "potkrepe svoje lažne tvrdnje da ruske snage napadaju samo vojne ciljeve u Ukrajini".
Uprkos ovim kritikama Pokalčuk, iz Amnesti internešnel je saopšteno da se osuđuje ruska invazija, ali nalazi izveštaja se zasnivaju na dokazima prikupljenim tokom opsežnih istraga i ističe se da će se i u buduće prijavljivati sva ukrajinska kršenja međunarodnog humanitarnog prava uvek kada to bude uočeno.
Šta piše u izveštaju?
Amnesti piše da Ukrajina taktikom krši međunarodno humanitarno pravo i ugrožava civile, jer civilne objekte pretvara u vojne mete. Ruski udari koji su usledili u naseljenim područjima ubili su civile i uništili civilnu infrastrukturu.
"Dokumentovali smo obrazac ukrajinskih snaga koje dovode civile u opasnost i krše zakone rata kada deluju u naseljenim područjima", rekla je Anjes Kalamar, generalna sekretarka Amnesti internešenela.
Amnesti je u svom izveštaju, koji je zasnovan na istraživanju u oblastima Harkova, Donbasa i Mikolajeva od aprila do jula, pozvao ukrajinske oružane snage da se pridržavaju zakona.
"Biti u odbrambenoj poziciji ne oslobađa ukrajinsku vojsku od poštovanja međunarodnog humanitarnog prava", rekla je Anjes Kalamar, generalni sekretar nevladine organizacije.
Međunarodno humanitarno pravo zahteva da sve strane u sukobu izbegavaju lociranje, u najvećoj mogućoj meri, vojnih ciljeva unutar ili blizu gusto naseljenih područja.
Postoje i druge obaveze da se civili zaštite od štete tako što će se udaljiti iz područja u blizini vojnih ciljeva i dati efektivno upozorenje o napadima, koji bi mogli uticati na civilno stanovništvo.
Međutim, nije svaki ruski napad koji je dokumentovao Amnesti internešenel sledio ovaj obrazac, navodi se u izveštaju. Na nekim drugim lokacijama na kojima je Amnesti internešenel zaključio da je Rusija počinila ratne zločine, uključujući i neke oblasti grada Harkova, organizacija nije pronašla dokaze o ukrajinskim snagama lociranim u civilnim oblastima koje je "protivzakonito napala ruska vojska", ističe se.
Istraživači ove nevladine organizacije rekli su da su pronašli dokaze da su ukrajinske snage izvodile napade iz stambenih područja, kao i da su se nalazile u civilnim zgradama u 19 gradova i sela širom tri jugoistočna regiona.
Preživeli i svedoci ruskih udara u regionima Donbasa, Harkova i Nikolajeva rekli su istraživačima Amnesti internešenela da je ukrajinska vojska delovala u blizini njihovih domova u vreme napada, čime je, kako organizacija piše, izlagala te oblasti uzvratnoj vatri ruskih snaga.
Komentari (0)