Zabrana izvoza osigurava da neće biti nestašica hrane, a šta će biti sa viškom žitarica u Srbiji?

U Srbiji je od danas na snazi privremena zabrana izvoza osnovnih poljoprivrednih proizvoda bitnih za stanovništvo - pšenice, kukuruza, pšeničnog brašna, prekrupe i griza, kao i sirovog suncokretovog ulja. Privremena zabrana izvoza ovih proizvoda uvedena je u cilju sprečavanja kritične nestašice a usled povećane tražnje na svetskom i domaćem tržištu, a sagovornici Euronews Srbije saglasni su u tome da bi ovakva odluka Vlade mogla da ima posledice po domaću poljoprivredu.

Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije je u izjavi za Euronews Srbija je podsetio da je na inicijativu članica PKS sugerisala da država ne stavlja potpunu zabranu na izvoz pšenice, kukuruza, brašna i ulja, već da se uvedu kvote sa maksimalnom količinom ove robe koja se može prodati u inostranstvu, koje bi mogle da umanje štetu privredi.

"Time bi se omogućilo našim stalnim partnerima i tržištima u bliskom okruženju, na koja izvozimo najviše pšenice i brašna. Zahtev je bio da se ispoštuju postojeći ugovori, da se ne ograničava izvoz finalnih proizvoda, odnosno robe višeg stepena prerade, kao što je rafinisano ulje ili brašno", istakao je Bogunović.

Najviše izvozimo u Makedoniju, BiH i Albaniju

On je rekao da privrednici razumeju da je usled ove situacije i velike tenzije na tržištu bila potrebna neka reakcija za popuštanje pritiska, ali da se već sada vidi da je stepen paničnog pravljenja zaliha malo opao. 

"Rusija i Ukrajina predstavljaju najveće izvoznike žitarica i očekuje se porast tražnje za našom robom. Imamo mesečne kvote koje su slične svake godine i predložili smo da se prati situacija, da se ne dozvoli da dođe do prekomernog izvoza, da se ne bi ugrozila domaća sigurnost snabdevanja i domaća privreda i stanovništvo", rekao je Bogunović.

On je istakao da su viškovi žitarica koje Srbija trenutno ima dosta veći od onoga što nama realno treba, a da se pšenica iz Srbije najviše izvozi u Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, Albaniju i Crnu Goru, rekao je Bogunović.

"Izvoznici pod velikim pritiskom"

Sunčica Savović iz "Žita Srbije" naglašava da su izvoznici pod velikim pritiskom, a naročito oni koji imaju već ugovorene prodaje od početka ove nedelje pa do oktobra. Dodaje da će oni biti u finansijskim problemima, a da će svu štetu morati sami da nadoknađuju.

"Jasno je da izuzetaka nema ni za prethodno zaključene ugovore o prodaji pšenice i kukuruza, ni za prodaju koja je avanzirana. Nema mogućnosti da se pšenica i kukuruz izručuju, sa izuzetkom one robe koja je već ocarinjena zaključno sa jučerašnjim datumom", kaže Savović za Euronews Srbija. 

S obzirom na to da se u Srbiji proizvede mnogo veća količina žitarica od one koja se koristi za domaće potrebe, postavlja se pitanje šta će sada biti sa tim viškom.

"Imali smo rekordan rod pšenice prošle godine, i u ovu ekonomsku godinu za pšenicu smo ušli sa 3 miliona i 700 hiljada tona. Ako izuzmemo izvoz do kraja februara i sve ostalo, možemo da kažemo da u zemlji imamo najmanje milion i 200 hiljada tona pšenice viška", kaže Savović. 

Ističe da se u "Žitu Srbije" trude da pronađu sa Vladom Srbije i ministarstvom način da zalihe budu izvezene iz zemlje, makar uz poštovanje prethodno zaključenih ugovora, odnosno ugovora do 8. marta.

"Naše unutrašnje tržište ne može da potroši tolike zalihe, a da li će ih otkupiti robne rezerve zavisiće od scenarija koji sledi. Nama ostaje da se nadamo da ćemo uspeti da rešimo problem na najbolji mogući način i za unutrašnje tržište, i za ostale učesnike u sektoru", kaže Savović.

Da li će se završiti ugovorene prodaje?

Unsplash

Još jedan problem koji se pojavljuje, jeste i to što će sada buduća setva biti dovedena u pitanje, zbog toga što će, logično, srpski izvoznici imati sve manje novca jer im ugovorene prodaje propadaju na ovaj način, a cene svega, pa i mineralnih đubriva, rastu.

Takođe, izvoznicima iz Srbije preti da, čak i kada zabrana prođe, izgube svoje mesto na tržištu zbog toga što će kupci navići da rade sa nekim drugim proizvođačima.

"To je neminovno. Bili smo svedoci i da, kada su Ukrajina i Rusija bili prinuđeni da se povuku iz crnomorske trgovine, da su kupci u roku od 10 dana uspeli da nađu alternativna tržišta. To je uzrokovalo skok berzanskih cena svuda, pa tako i kod nas. Drastično će pasti cene na unutrašnjem tržištu, i izvoznici će biti na gubitku", kaže Savović.

Dodaje da će, u trenutku kada zabrana bude prošla, izvoznici biti prvo na finansijskom gubitku, al će i od toga da li će Vlada dozvoliti da se završe ranije dogovorene prodaje, zavisiti imidž Srbije na međunarodnom tržištu. 

"Normalno je da su ljudi zabrinuti"

Unsplash

Aleksandar Bogunović navodi da se žitarice plaćaju po isporuci i da tu neće biti problema u smislu da je neka roba već plaćena, a da sada neće biti isporučena, ali da bi izvoznici mogli imati problema zbog ugovora kojima su se obavezali da na stranom tržištu prodaju određenu količinu žitarica u određenom vremenskom periodu, a koje sada neće moći da ispune.

On je rekao da su u kompanijama koje prodaju pšenicu i kukuruz u inostranstvu zabrinuti i da se javljaju PKS od kako je objavljeno da će rampa na izvoz biti spuštena. 

"Normalno je da su zabrinuti, jer izvoz ide po ugovorima i neki su pred utovarom robe, u martu  kreće i trgovina baržama. To je proces, nije samo da zapakujete u kesicu i ponesete. Za organizaciju i pripremu svega toga je potrebno nekoliko dana. Dosta njih se javljalo sa pitanjem šta da rade, da li da kreću sa robom s obzirom da će carinjenje biti dan posle donošenja odluke. Velika je nepoznanica šta da čine. Oni koji su krenuli će uspeti da izvezu ono što su planirali", rekao je sagovornik Euronews Srbija.

Poljoprivrednici o novim merama (video):