Raša svoje proizvode direktno nosi kupcima u grad: Želim da dokažem da je moguće opstati na selu

Za život na selu potrebno je mnogo rada, mnogo odricanja i mnogo podrške. Kako bi opstali na selu, sve više poljoprivrednika opredeljuje se da svoje proizvode lično donosi u grad, vrlo često kupcima na kućni prag. Jedan od njih je i Raša, mladi poljoprivrednik iz Donje Ljuboviđe, koji smatra da će poljoprivreda opstati samo ako poljoprivrednik pronađe pravog kupca za svoje proizvode.

U njegovom selu je lepo, ali Raša kaže da, ako želi tu da živi, mora dobro da zasuče rukave. Umestvo zvanja diplomiranog ekonomiste bira da bude poljoprivrednik. 

"Jednostavno želim da dokažem da je na selu moguće raditi, opstati i lepo živeti čak i ukoliko se bavite poljoprivredom. Moj plan je da do 2024. godine zasadim voćnjake na svom imanju i da se do tad vratim da živim ovde", ističe Radislav Blagojević, ekonomista i poljoprivrednik. 

Raši za sada sve ide po planu. Zvanično živi u gradu, a svaki slobodan trenutak koristi da nešto korisno uradi u selu. Sezona voća je prošla, a treću godinu zaredom uspeva da maline, kupine, borovnice i aroniju iz Donje Ljuboviđe prodaje kupcima u Beogradu, Lajkovcu, Obrenovcu, Pančevu.

Voće direktno do potrošača

Tvrdi da je  za robu najvažnije pronaći kupca. Zato voće iz svog voćnjaka vozi često i po nekoliko stotina kilometara, direktno do potrošača.

"Ne treba nam preprodavac, ne treba nam hladnjačar, treba nam drugačiji načn prodaje, samo tako može da se opstane, drugačije jako teško", ističe Radislav. 

Pre toga, njihova prodaja voća završavala se neslavno, baš kao i kod većine voćara u Srbiji.

"Krenuli smo da predamo borovnicu, cena je bila 500 dinara, kada smo stigli bila je 400, onda je bila sitna, nema dovoljno praha, ja sam to prodao, ostatak smo zamrznuli i dogovorili da više ne sarađujemo sa hladnjačama u tom pravcu već da razvijemo direktnu prodaju borovnice", kaže on za Euronews Srbija. 

Najvažnija preporuka

U prodaji  Raši najviše pomaže preporuka od usta do usta, ali i reklamiranje na društvenim mrežama. Posebno mu koristi Instagram profil, koji Raša koristi u u edukativne svrhe.

"Ove godine smo oko 20 odsto proizvoda prodali preko Instagrama. Što se tiče rakije i ceđenih sokova sve smo prodali preko instagrama dok je sveže voće išlo više na preporuku, mislim da taj instagram ima veliki potencijal i ubuduće", rekao je. 

U svemu što Raša radi podržava ga njegova porodica, ali otac mu ne savetuje da se vrati da ovde i živi, jer je pre mnogo godina i on učinio isto.

"Isto bilo kao i sad oživljavanje sela, onda se zvalo zeleni plan. Tako namame narod. Onda dođeš ovde, podsticaje nikad ne dobiješ ni od koga nego zapljuj dlanove, kupi budak i krči ostruge", kaže Rašin otac Tanasije. 

Rašim motiv da se vrati u selo pre svega je ljubav, a njegov put ka rodnom kraju umnogome bi ubrzala bolja infrastruktura, vrtić i škola za dete, kao i komšiluk sa kojim bi kakav-takav društveni život bio moguć.