Podizanje rampe na tržištu Evropske unije - koliko proizvođačima znači mogućnost izvoza mesa
Komentari29/09/2021
-22:22
Posle tri decenije srpski stočari konačno bi uskoro trebalo da dobiju mogućnost da meso koje proizvedu na svojim farmama prodaju i u evropskim trgovinskim lancima. Kako je najavljeno, rampa će prvo biti podignuta za piletinu i očekuje se da bi prve količine za Evropu trebalo da odu do kraja godine, dok će se o izvozu svinjskog mesa u februaru voditi dodatni pregovori.
Stručnjaci smatraju da je najava mogućnosti prodaje na evropskom tržištu dobra vest, ali napominju da Srbija mora još dosta toga da uradi da bi imala dovoljne količine za zahtevne evropske kupce.
Sekretar Udruženja za stočarstvo u Privrednoj komori Srbije Nenad Budimović smatra da je ovo velika prilika, ali i obaveza i da se sada moraju konsolidovati redovi kako bi naša država mogla da iskoristi tu šansu. On napominje da se uzgojem svinja u Srbiji bavi oko 300.000 domaćinstava, a da se gaji nešto manje od tri miliona ovih životinja.
"Mi nemamo dovoljno mesa ni za svoje potrebe, tako da teško da ćemo nekom biti konkurencija. Godine su prošle i mi smo izgubili tržište i potrošače tim višedecenijskim čekanjem. Sigurno da će nam značiti da izvozimo kulen, fermentisane porizvode od suvog mesa. Možemo da nađemo sigurno neke zemlje kojima ćemo prodavati. Ono što može da bude dobro je da se poveća proizvodnja, jer kad imate sigurno tržište i kad postoji potražnja imamo i stabilnije cene. To je dobra najava, ali koliko ćemo je realizovati i kako tek ćemo videli", smatra Budimović.
On napominje da je nophodno da se usklade procedure u klanicama, odakle meso dolazi, da se vodi računa da li je primenjena dobrobit životinja, biosigurnosne mere i slično. To je, kako kaže, vrlo zahtevan posao i svi činioci u tom lancu – od proizvođača, instituta i poljoprivrednih stručnih službi, kao i PKS moraju se potruditi da to i realizuju. On ne isključuje mogućnost da tokom pregovora u februaru iz Evrope stignu dodatni zahtevi i uslovi koje bi proizvođači trebalo da ispune.
Stočni fond drastično smanjen
Član Naučnog društva ekonomista Srbije Branisav Gulan smatra, međutim, da prodaja u Evropi neće ići tako glatko, jer Srbija nema dovoljne količine mesa.
"Mi smo u prethodnom periodu uništili naš stočni fond, broj grla je drastično smanjen i najveći izazov će biti da se on oporavi. Danas se u Srbiji proizvodi za oko 200.000 tona svih vrsta mesa manje 1990. godine. I prosečna potrošnja po jednom stanovniku je manja za 20 kilograma nego 1990. godine. Tada se proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa i godišnje trošilo po stanovniku oko 65 kilogama", navodi Gulan.
On ističe da stočarstvo učestvuje u BDP agrara samo sa 30 osto i napominje da je tako nizak udeo karakteristika najnerazvijinijih zemalja u svetu. Gulan ukazuje da je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, na početku 2020. godine ukupan broj svinja dostigao broj od 2,9 miliona, što je za 35,7 odsto manje u odnosu na period 1988-1990. godine. Taj trend pada proizvodnje primetan je i u poslednjoj deceniji, posmatrano u intervalu od 2010. do 2020. proizvodnja je bila manja za četiri odsto. On napominje da je prošle godine broj krmača smanjen za 46.000.
Srbija, kako navodi, ima dozvolu da izveze skoro 9.000 tona junećeg mesa godišnje, ali tvrdi da nikada ne ispunimo tu kvotu, tako da je pitanje kako ćemo iskoristiti ovu šansu. Gulan podseća da je Srbija od izvoznika svinjskog mesa postala njegov uvoznik. U oborima je, ističe ovaj agroanalitičar, sve manje svinja, dok se to ne vidi u mesarama, jer stiže zamrznuto iz uvoza, za koji je pre dve godine potrošeno 71, a prošle 58 miliona dolara. Pre tri decenije Srbija je bila izvoznik svinjskog mesa od čije prodaje u inostranstvu je zarađivala 762 miliona dolara godišnje.
Ograničeno tržište spušta cenu piletini
Prema podacima RZS, u Srbiji je u decembru prošle godine bilo više od 15 miliona živine, a i broj ovih životinja se smanjio u odnosu na 2019. i to za 3,4 odsto.
Predsednik Udruženja živinara Srbije Rade Škorić kaže da u Srbiji ima oko 1.050 proizvođača jaja i isto toliko odgajivača brojlera i da bi njima mnogo značila mogućnost izvoza u Evropu, ali ne očekuje da će taj postupak teći lako.
"Još pre dve godine je bilo najava da ćemo moći da prodajemo u Evropi, ali se ništa nije desilo. Problem živinarstva je što je tržište ograničeno i kada nemamo gde da prodamo piletinu, njoj cena pada i zato je jeftina", kaže Škorić.
On kaže da Srbija ima i tradiciju i iskustvo u uzgoju, ali da proizvođačima uglavnom nedostaju sredstva za početnu fazu, za ulaganje u objekte koji će zadovoljiti standarde EU. Ukazuje da, zbog poskupljenja stočne hrane, ni živinari nemaju računicu da proizvode piletinu, a ni jaja i ističe da su na gubitku.
"Više nas košta proizvodnja, nego što možemo da dobijemo kad prodamo naš proizvod. Farmera jaje košta 9,3 dinara, a može da ga proda za oko šest dinara. Po svakom jajetu toliko gubimo, a nismo dobili podsticaj kao proizvođači mleka", kaže Škorić.
Agroekonomista Milan Prostran napominje da Srbija nema tradiciju izvoza pilećeg mesa u EU i ističe da smo nekada bili prepoznatljivi na tom tržištu po proizvodnji svinjskog mesa i šunke i junetine.
"Piletina nikada nije tretirana kao meso u izvozu, ali te procedure su složene i ne bih ni sada polagao veliki optimizam. Brinem se što je naše stočarstvo u krizi i što je količina mesa značajno opala. Da bismo mogli da imamo kontinuitet u izvozu moramo povećati stočni fond. Sigurno da bi proizvođači imali jedno veliko tršište, jer je više od 50 odsto našeg agrarnog izvoza u EU", smatra Prostran.
On ukazuje da bismo morali, pre svega, da zaštitimo i brendiramo kvalitet našeg mesa.
"Kad je u pitanju pileće i svinjsko meso, dominantne komponente su kukuruz i soja, a Srbija je prepoznatljiva kao zemlja proizvodnje kukuruza i soje bez GMO. Pre svega bismo trebali to da zaštitimo, da je to meso od domaćih životinja, gajeno hranom bez GMO i mogli bismo da dođemo i do cene koja je komparativna sa onom koju imaju evropski farmeri. Tako bismo dobili veliki plus i to bi bila naša komparativna prednost", smatra Prostran.
Zašto nismo smeli da izvozimo?
Minista Branislav Nedimović je posle pregovora u Briselu izjavio da je Srbija završila posao sa aspekta bezbednosti hrane i da je sada vreme da EU otvori svoje granice za uvoz srpske robe. Poslednji put kada je Srbija bila pristuna na evropskom tržistu hrane sa pilećim i svinjskim mesom i prerađevinama bilo je još u doba SFRJ. U međuvremenu izvoz se sveo samo na Severnu Makedoniju, BiH i Crnu Goru.
Srbija poslednjih 30 godina nije mogla da prodaje meso u Evropi, jer nije ispunjavala stroge uslove EU. Razlog za zabranu je bila obavezna vakcinacija protiv kuge svinja, koju je Srbija sprovodila sve do 2019. godine. Ukidanje vakcinacije je bio i prvi korak ka proceduri za omogućavanje izvoza svinja na tržište EU. Osim izvoza, Srbiji će biti odobren i tranzit svinjskog mesa kroz EU, što bi trebalo značajno da pojednostavi i pojeftini troškove izvoza i transporta mesa za Rusiju, odnosno za Carinski savez.
Kočnica za izvoz piletine i jaja u Evropu bila je salmonela. Posle deset godina, urađen je Nacionalni plan kontrole koka nosilja na salmonelu, a naši pravilnici su usaglašeni sa Evropskom komisijom - ukinuto je lečenje salmonele, evidentirana su sva jata, a to su bile i najveće zamerke za plasman na tržište EU. Kada je reč o monitoringu na salmonelu, Uprava za veterinu treba da nadležnima u EU dostavi podatke koja je naša trenutna prevalenca i za koliko ćemo da je smanjimo u narednih godinu dana.
Komentari (0)