Igre 
Vreli početak aprila, pa pad temperature ugrozili proizvodnju meda: Kako pčele reaguju na klimatske promene
Komentari21/04/2024
-18:00
Posle natprosečno tople zime i vrelih, sunčanih dana u aprilu, temperatura se u nekim delovima Srbije spustila i ispod nule. Tako drastične temperaturne oscilacije nisu ugrozile samo zdravstveno stanje i raspoloženje ljudi, nego i kompletno prirodno okruženje, a naročito pčele.
Poznavaoce i uzgajivače ovih korisnih insekata naročito brine prerano cvetanje bagrema, praćeno oštrim padom temperature.
"Na ovom području je obično bagrem cvetao negde oko Đurđevdana, dakle u prvoj polovini maja", kaže za Euronews Srbija ekonomista, pčelar i predsednik Beogradskog udruženja pčelara Stanko Rajić.
"Ja se 38 godina bavim ovim pčelarstvom i u Vraniću gde ja imam matični pčelinjak, nikada se nije desilo da 8. aprila procveta bagrem. To je logično nešto što će negativno uticati na pčele iz dva razloga. Prvo, pčele se nisu mogle dovoljno dobro brojčano spremiti za pašu, jer za razvoj svakog organizma treba vreme. Drugo, ove godine se desilo da neke biljke koje cvetaju nekoliko nedelja pre bagrema, procvetaju u isto vreme, konkretno, uljena repica koju su pčelari koristili kao dobru razvojnu pašu", ističe naš sagovornik.
Prinstcreen YouTube/BUP - Beogradsko udruzenje pcelara
U velikom delu zemlje, procvetala je čak i rana vrsta lipe, što je takođe neočekivano, budući da je njeno uobičajeno vreme kraj maja, a onda je usledilo zahlađenje.
"Sada je temperatura takva da pčele slabo izlaze iz košnice u toku dana, ali je poseban problem to što je za medenje bagrema, idealno da noćna temperatura bude između 14 i 16 stepeni Celzijusa. Međutim, sada su temperature uglavnom ispod 10 stepeni, ponegde čak i u toku dana i u biljci nema dovoljno snage da istisne nektar i pčele ne mogu da ga iskoriste. Nama ljudima deluje da je bagrem stvarno lepo procvetao, ali to je lepo samo na oko", kaže Rajić.
Dugoročne posledice rasta prosečnih temperatura
Neobičnim vremenskim prilikama ovog proleća prethodila je i neobično topla zima, kakve pčelama ne odgovaraju.
Povezane vesti
"Ljudima koji nisu iz pčelarske sfere, to deluje malo čudno, ali za pčelu je najbolje kada je tokom zime sneg i prava zima. U jesenjim mesecima matica prestane da nosi jaja, pčelinje društvo prestaje da razvija leglo i samim tim duže živi, troši manje hrane, pa se pčele ne iznuruju", objašnjava stručnjak za pčelarstvo.
Prevremeno cvetanje biljaka u aprilu, pa promena vremena, značajno su produžili vreme do sledeće ispaše.
Euronews Srbija
"Posle bagrema, recimo, počne da cveta bagremac, ali te biljke nema u velikim količinama, tako da pčelari ne mogu da je iskoriste. Na plantažama, što se tiče, recimo, Vojvodine, prva je uljana repica i ona se seje na velikim površinama. Međutim, kada se završi njeno cvetanje, posle nema više nijedne ozbiljnije biljke, sve do suncokreta, koji cveta krajem juna", objašnjava Rajić.
Za područja u kojima ima livada i pašnjaka, kao i pored reka, uvek ima rastinja kojima pčele mogu da se hrane i prežive krizne periode. Međutim, u svim ostalim delovima zemlje, zbog preranog završetka cvetanja prolećnih kultura, pčelari moraju da dohranjuju svoja društva.
Za beogradske pčelare to verovatno neće predstavljati problem.
"Recimo, pčelinja društva u Beogradu se jako dobro razvijaju i imaju jako dobru pašu, zato što u gradu cele godine nešto cveta. Ima parkova, balkona, ali i područja uz Savu i Dunav. Ja pčelinja društva ne prihranjujem, sem na kraju godine, kada im dodam nešto šećernog sirupa. Mi dva puta godišnje dajemo med na analizu u Centru za ispitivanje namirnica, koji je ovlaštena laboratorija i svaki put je utvrđeno da je besprekornog kvaliteta", objašnjava Rajić.
Klimatske promene nisu jedini teret pčelarima
Naš sagovornik kaže da je bavljenje pčelarstvom danas daleko teži posao, nego što je to bio slučaj pre nekoliko decenija.
Euronews Srbija
Povezane vesti
Samo je u svetu preko 20 različitih virusa koji napadaju pčele, od kojih je na našim prostorima šest ili sedam, ali i parazita, koji ugrožavaju život pčela, a time i smanjuju prinose. Ključ je, kako Rajić kaže, u edukaciji pčelara.
"Još uvek naši pčelari u tretiranju svojih društava koriste i neke hemijske preparate, ali postoje i organski načina borbe protiv parazita. Samo treba malo znanja i malo više truda", objašnjava stručnjak za pčelarstvo.
"Srbija je uložila dosta novaca u razvoj pčelarstva i hvalimo se jako velikim brojem košnica. Ja mislim da bi daleko više trebalo uložiti napora i sredstava u edukaciju naših pčelara. A kada se bavite pčelarstvom, onda je bitno, ne koliko će vam jedna košnica doneti meda, nego koliko ćete zaraditi baveći se pčelarstvom. Mi stalno pričamo da je naš med izuzetnog kvaliteta, a izvozimo ga u buradima. Francuski konjak se ne izvozi u buradima. Viski se ne izvozi u buradima. Tako da ima jako puno prostora da se na tome radi", zaključuje naš sagovornik.
Komentari (0)