Igre 
Kakav med daju pčele sa krovova solitera i hotela: Urbano pčelarstvo u Beogradu - od dorćolskih pčela 17 kg po košnici
Komentari22/05/2022
-21:11
Navikli smo da ih viđamo u prirodi, a sve ih je više i u gradu – na krovovima solitera, u dvorištima zgrada, čak i na terasama. Pčele su se poprilično odomaćile u Beogradu, ali se nisu "pogospodile". Naprotiv, kažu da su produktivnije u gradu nego u ruralnoj sredini.
"Prošle godine smo izvrcali 17 kila po košnici, međutim, to može da bude i mnogo više", ističe David Mardešić, urbani pčelar, pokazujući dorćolske pčele koje već dve godine žive nadomak kruga dvojke.
Svetski dan pčela obeležava se 20. maja, a u Beogradu se poslednjih pet godina aktivno razvija urbano pčelarstvo. Tako se i braća Mardešić pola decenije bave ovom profesijom. Ranije su njihove košnice bile na selu, a onda su dobile svoj urbani dom.
"Zadovoljniji smo sa pčelaranjem u gradu, definitivno. bili smo u Orašcu, tamo posle bagremove paše pčele već nisu imale šta da jedu, morali smo češće da ih prehranjujemo što im slabi imunitet, pčelice su lošije. U Beogradu konstantno nešto cveta od kraja februara do kraja oktobra i to je jedna velika prednost grada"
Procene su da u Beogradu i prigradskim naseljima ima oko 1.000 pčelara. Jedna od prednosti urbanog pčelarstva je što u gradu nema pesticida kao na selu, ali sa druge strane zbog zaprašivanja komaraca i velikog zagađenja vazduha pčele ovde žive 5 - 6 dana kraće.
Da li je "gradski med" drugačiji?
Aerozagađenje u gradu, međutim ne utiče na kvalitet meda.
"To nema nikakvog uticaja na med, zato što pčele prečišćavaju taj nektar. Mi smo istraživali nektar bude sa reziduama, a kad ga pčele prerade on bude intaktan, čist, bez ičega. Jedna zaista simpatična aroma i ukus, jer dominira lipa a nije čista lipa i bagrem nego ima još i puno maslačka i raznoraznog drugog efemernog bilja tako da je to vrlo interesantan i vrlo kvalitetan med", ističe za Euronews Srbija prof. dr Zoran Stanimirović, sa Veterinarskog fakulteta.
Euronews Srbija
Povezane vesti
Pčele su indikatori čiste životne sredine. Po uzoru na svetske metropole, kompanije kojima je stalo do ekologije košnice postavljaju na krovovima svojih zgrada. Ove pčele, na primer, odmaraju na krovu hotela sa 5 zvezdica, a služe ih pčelari iz Udruženja pčelara Beograda.
Trenutno se nalazimo na krovu Hajat rezidencije, imamo na zgradi francuske ambasade na zgradama Erste grupe, na Dorćolu, u Košutnjaku, to je ono što mi kontrolišemo odnosno nadgledamo. U slučaju da kompanije kupe odnosno investiraju u košnice i opremu, kompletna količina meda je njihova. Ako rentiraju onda sa pčelarom koji servisira dele po pola", objašnjava Stanko Rajić iz Beogradskog udruženja pčelara.
Baviti se pčelama uopšte nije lako, i mada ne traže hotelski smeštaj, zahtevaju dosta pažnje, znanja i ljubavi.
Komentari (0)