Igre 
Subvencije slađe od meda: U strukovnom udruženju tvrde da ima 5.000 lažnih pčelara i 300.000 nepostojećih košnica
Komentari04/12/2021
-20:10
Koliko u Srbiji zaista ima košnica, a koliko pčelara postalo je pitanje na koje je teško sa sigurnošću odgovoriti. Zvanična statistika u bazi Uprave za veterinu kaže da ih ima 1.552.818, a da ih je obeležilo 30.477 vlasnika. U Savezu pčelarskih organizacija (SPOS), međutim, tvrde da ih toliko ima samo na papiru, dok je realno broj pčelara manji bar za 5.000, a košnica i do 300.000.
Predsednik SPOS Rodoljub Živadinović upozorava da je ovaj nesklad nastao zbog zloupotrebe pojedinaca koji uglavnom nisu ni videli pčele, ali su konkurisali za državne subvencije od 800 dinara po košnici. Pčelari zato apeluju na Ministarstvo poljoprivrede da pooštri kontrolu i da stane na put lažnim proizvođačima meda.
"Činjenica je da broj košnica svage godine opada kada je loša sezona, a uprkos tome, kod nas brojke rastu. Tu nema nikakve logike i zato je to alarm za uzbunu. U poslednje dve do tri godine obeleženo je čak 300.000 novih košnica i zato vidimo vezu sa državnim podsticajima. Realno je da ih ima najviše 1,2 miliona ukupno", kaže Živadinović.
On napominje da u udruženje svakodnevno stižu žalbe pravih pčelara, koji saznaju da u njihovom okruženju postoje ljudi koji su obeležili košnice, a koji ih uopšte nemaju. Poslednje prijave, kako kaže, stigle su iz jednog vojvođanskog mesta u kojem ljudi koji se bave ovim poslom tvrde da oko 30 odsto prijavljenih košnica u toj opštini ustvari - ne postoji. Mnogima se, kako kaže, osladilo da uzmu novac od subvencija, jer je kontrola očigledno nedovoljna.
"Da biste prevarili državu morate imati saučesnika, a to su zaposleni u veterinarskim stanicama. Oni imaju ovlašćenje da obeležavaju košnice, ali pojedinci to uopšte ne rade, nego ih "blanko" izdaju, bez odlaska na teren i provere. To je privredni prestup i ozbiljan prekršaj. Oni su dužni da dva puta godišnje, u aprilu i oktobru, izađu na teren i da provere tačno stanje", kaže Živadinović.
Euronews/Printscreen
On podseća da je pre nekoliko godina u Futogu otkriven "pčelinjak" na koje je jedna žena prijavila čak 30 košnica, a da zapravo nije imala nijednu. Njoj je veterinar izdao pločice za obeležavanje, a nije ni izašao na teren.
Uslov za subvencije je da gazdinstvo ima minimum 20 košnica, da bi dobilo sredstva od Uprave za veterinu. U SPOS, međutim, ukazuju da ima i onih koji imaju košnice i bave se proizvodnjom meda, ali koji prijavljuju mnogo više "rojeva" nego što ih zaista imaju.
Povezane vesti
"Pravi pčelari koji zaista imaju onoliko košnica koliko su obeležili, trpe torturu lažnih pčelara, ili pravih pčelara koji su prijavili više nego što stvarno imaju, te iako država svake godine povećava novac za subvencije u masi, pravi pčelari zbog takvih malverzacija ne mogu dobiti povećanje sume po košnici. To nam je rekao i ministar Nedimović, da država izdvaja mnogo novca za subvencije i da ne može da ih poveća. Smatramo da je to velika nepravda, jer novac ne odlazi tamo gde je najpotrebniji, već ga neko zloupotrebljava", ukazuje Živadinović.
SPOS je i ranijih godina tražio kontrolu tačnosti broja košnica na terenu, a država nije imala resursa da to organizovano sprovede, ali je Izvršni odbor SPOS zaključio da je ova godina prekretnica.
"Zaista više nema smisla da pravim pčelarima ne mogu da se podignu subvencije zbog prevaranata. Uputićemo pisani zahtev državi da se iznađe način da se pravo stanje pod hitno proveri", ističe predsednik Saveza pčelarskih organizacija.
Živadinović napominje da će, takođe, u tom dopisu zahtevati izmenu propisa koji trenutno brane da se spisak primalaca subvencija javno objavi, iako svi građani punioci budžeta imaju prava da znaju gde i kome njihov novac ide. On ističe i da je prošle godine oko 16.000 pčelara dobilo subvencije, ali da spisak onih kojima su otišle državne pare nije javno dostupan, što smatra nedopustivim.
Ministarstvo: Lažnim pčelarima prete krivične prijave
U Ministarstvu poljoprivrede kažu da se kontrole korisnika subvencija sprovode po prijavi i po nalogu nadležnih službi Uprave za agrarna plaćanja koja obrađuje zahteve za subvencije. Učestalost kontrola zavisi od broja utvrđenih nedoslednosti prilikom obrada zahteva.
"Sektor poljoprivredne inspekcije kod fizičkih lica pokreće zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, kod pravnih lica pokreće zahtev za privredni prestup. U oba slučaja poljoprivredna inspekcija inicira zahtev za stavljanje u pasivan status poljoprivrednog gazdinstva čime gube dalje pravo na korišćenje subvencija. U slučaju da inspekcija utvrdi falsifikovanje dokumentacije predmet predaje policijskoj upravi u dalju nadležnost. Ukoliko se inspekcijskim nadzorom utvrdi određena nepravilnost korisnik je u obavezi da vrati sredstva i protiv njega može biti podneta i krivična prijava", kažu za Euronews Srbija u resornom ministarstvu.
Unsplash
Oni napominju da se na osnovu proizvedene količine meda ne može utvrditi koliko košnica je lažno i da li se zloupotrebljavaju subvencije.
Povezane vesti
"Prinos meda po košnici nikako ne može da se linearno procenjuje, s obzirom da on zavisi od mnogobrojnih faktora – prvenstveno da li se radi o stacionarnom ili selećem pčelinjaku. Ukoliko se košnice sele tokom godine na različite pčelinje paše, prinos meda po košnici je značajno veći, vrste pčelinje paše, odnosno da li je to livada, lipa, bagrem, suncokret, pa do same snage i brojnosti pčelinjih društava i meteorološkim prilikama u toku cvetanja biljaka, odnosno paše", objašnjavaju u Ministarstvu pooljoprivrede.
Kakva je procedura za dobijanje subvencija?
Pravo na podsticaje u stočarstvu po košnici pčela za najmanje 20, a najviše 1.000 košnica može da ostvari pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koje ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Podsticaji se ostvaruju u iznosu od 800 dinara po košnici. U Ministarstvu kažu da je do sada odobreno 10.437 zahteva za podsticaje u stočarstvu po košnici pčela podnetih u 2021. godini i 17.016 zahteva koji su podneti u 2020. godini.
"Prijava stanja na pčelinjaku se od strane pčelara, u pisanoj formi, dva puta godišnje dostavlja nadležnim veterinarskim stanicama, navodeći svaki pojedinačni broj obeleženog pčelinjeg društva (identifikacioni broj registarske pločice). Svaku promenu stanja veterinarske službe unose u Centralnu bazu. Prijava stanja je javna isprava, i pčelar ih pod punom krivičnom i materijalnom odgovornošću potpisuje i dostavlja veterinaru", navode u resornom ministarstvu.
Unsplash
Povezane vesti
Oni ističu i da dalje veterinari takve podatke unose u Centralnu bazu podataka i napominju da su podaci na raspolaganju svim državnim institucijama, uključujući i Upravu za agrarna plaćanja.
"Upravo u cilju kontrole trošenja budžetskih sredstava, na nivou ministarstva postoji radna grupa čiji je zadatak rešavanja problema zloupotreba. Angažovani su svi kapaciteti inspekcija, a inspekcijski nadzor nad korisnicima koji su zahtevali podsticaje u okviru jedne mere se u skladu sa opravdanošću vrši pre i posle isplate. Reč je dakle ne samo o sektoru pčelarstva, već i drugim oblastima poljoprivredne proizvodnje", kažu u ministarstvu.
Komentari (0)