Igre 
Šta je Trampova hemisferna odbrana? Uloga Zlatne kupole, Kanade i Grenlanda u futurističkom planu nalik Sci-Fi filmovima
Komentari14/03/2025
-16:02
Povratkom u Belu kuću američkog predsednika Donalda Trampa došlo je do velikog zaokreta u viđenju bezbednosti SAD, metodama očuvanja globalne dominacije i odnosu prema drugim velikim silama i svojim saveznicima. Naizgled nepovezane najave o aneksiji Grenlanda i Kanade, preuzimanju kontrole nad Panamskim kanalom i izgradnji PVO sistema "Zlatna kupola" sa elementima u svemiru, zapravo se mogu posmatrati kao deo koncepta "hemisferne odbrane".
U vreme sve veće globalne konkurencije i rastućeg uticajaglavnih rivala Rusije i Kine, Tramp je odlučio da favorizuje svoju Zapadnu hemisferu, sa fokusom na Severnu Ameriku i Karibe, na uštrb evroatlantskih veza. Evropi "prepušteno" ubuduće razvija sopstvenu vojnu silu, kroz plan naoružavanja vredan 800 milijardi evra.
Hemisferna odbrana nije nov termin i korišćen je tokom Hladnog rata, a poreklo vuče još od Monroove doktrine iz 1823. koja podrazumeva fokus na Severnu i Latinsku Ameriku, uz izbegavanje mešanja u evropske poslove. Amerika je tada proglasila zapadnu hemisferu zonom slobodnom od evropskog kolonijalizma i mešanja. Tokom Drugog svetskog rata, SAD su sprovodile politiku hemisferne odbrane kako bi zaštitile svoje interese u regionu, uključujući okupaciju Grenlanda i preuzimanje kontrole nad britanskim pomorskim bazama na Karibima
Ali Trampova verzija te doktrine, o kojoj i dalje ne znamo mnogo detalja, podrazumeva revitalizaciju ekonomske dominacije u hemisferi, drastičnu modernizaciju vojske i integrisanje sa Kanadom. Kina je označena kao glavni rival zbog svojih savezništava i investicija u Latinskoj Americi, a kontrola nad Panamskim kanalom i Grenlandom trebalo bi da ograniči njenu globalnu trgovinu od koje zavisi njena ekonomija.
Arktik je postao jedno od ključnih područja u Trampovoj strategiji zbog svog strateškog položaja i sve veće dostupnosti retkih minerala i drugih zemnih resursa usled topljenja leda. Grenland je takođe blizu Severne pomorske rute, koja prolazi iznad Sibira i pretežno je koriste Rusija i Kina, zahvaljujući ruskim lodolomcima i gigantskom kineskom trgovačkom flotom.
Kanada kao "meki stomak" Severne Amerike
Glavni strateg Bele kuće tokom prethodnog Trampovog kandidata Stiv Benon opisao je slabost kanadske vojske u ovom regionu kao "meki stomak" Severne Amerike, ukazujući na potrebu za jačanjem odbrane.
On smatra da će SAD pojačati hemisfernu odbranu kroz aneksiju Grenlanda, obezbeđivanje severne granice Kanade i kontrolu Panamskog kanala, te da će nova era početi nakon što Tramp osigura mir na istoku Evrope.
Povezane vesti
"Zato mislim da je prelazak na hemisfernu odbranu Trampa, koja je od Grenlanda do Panamskog kanala, više pomorska strategija u Pacifiku. Tu su tri lanca ostrva i zaista ogromna pustinja Pacifika koji je naša odbrambena barijera. To bi po meni trebalo da restrukturira ceo Pentagon i oružane snage u tu strukturu oko koje mislim da Pit Hegset mora odmah da se locira. Mislim da bi trebalo da bude značajnih rezova u resoru odbrane", rekao je Benon u podkastu.
Američko-kanadska "superdržava"
Sličnu ideju predstavio je i istoričar Artur Herman u autorskom tekstu za uticajni republikanski National Interest.
Herman je istakao da su SAD "na ivici onoga što bi futurista Herman Kan nazvao američko-kanadskom 'superdržavom', koja će dominirati sudbinom zapadne hemisfere, kao i globalnim tržištima“.
Uprkos tome što je američka ekonomija 12 puta veća od kanadske u smislu nominalnog BDP-a, planirana koordinacija američko-kanadskih resursa, od energije do veštačke inteligencije, mogla bi doneti ogromne koristi za Severnu Ameriku dok se vodi borba sa Kinom, smatra on. Korist od stvaranja "superdržave" Herman deli u četiri kategorije: energetiku, strateške minerale, veštačku inteligenciju i kvantnu tehnologiju, kao i koordinaciju nacionalnih sa hemisfernom odbranom
Istoričar navodi da SAD i Kanada zajedno proizvode oko 30 odsto svetskog prirodnog gasa i 25 odsto svetske nafte.
"Energetski blok Severne Amerike, uključujući izvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) i prekogranične gasovode poput još uvek suspendovanog XL gasovoda, dominirao bi svetskim tržištima kao nikada ranije, dok bi takođe preoblikovao ukupan geopolitički pejzaž proizvodnje energije", smatra Herman.
Što se strateških minerala tiče, istoričar smatra da će za eventualni dogovor sa Ukrajinom trebati možda i decenije da se ostvari, dok se višestrukopovećava globalna tražnja za elementima poput nikla i litijuma.
Povezane vesti
"Kina je nastojala da dominira u lancima snabdevanja u svim ovim kritičnim mineralima. Proaktivni američko-kanadski konzorcijum mogao bi da istisne Kinu kao glavnog dobavljača na svetskim tržištima. Zapravo, kanadske kompanije bi mogle da pomognu u oživljavanju sopstvene rudarske industrije Sjedinjenih Država, koje su ustupila globalno liderstvo zemljama poput Kine, Kanade i Australije zahvaljujući angažovanju spoljnih saradnika i prekomernoj regulaciji", navodi Herman.
Istoričar smatra da Kanada i SAD mogu da započnu "digotalno zlatno doba" zahvaljujući svojim dostignućima u AI i kvantnoj tehnologiji.
"Iako s pravom smatramo da su SAD globalni lider u oblasti veštačke inteligencije i mašinskog učenja, prema Deloitte-ovom izveštaju o veštačkoj inteligenciji za 2023. godinu, Kanada se nalazi na trećem mestu među zemljama G7 po ukupnom finansiranju po glavi stanovnika za generativne AI kompanije, i na prvom mestu po AI publikacijama po glavi stanovnika. Istovremeno, Kanada je postala jedan od vodećih centara za istraživanje i razvoj kvantnih tehnologija, uključujući kvantno računarstvo", navodi Herman.
Zajednički rad na obezbeđivanju arktičkog regiona postaće bezbednosni prioritet, pošto region postaje fokus nadmetanja velikih sila sa Rusijom i Kinom smatra istoričar.
"Koordinacija strateških operacija ui oko Grenlanda i koordinacija efekata svemirske moći koje dele američke svemirske snage i kanadsko vazduhoplovstvo takođe treba da budu značajan prioritet", naveo je on.
Kritika izvodljivosti Zlatne kupole
Tramp je 4. marta u govoru pred Kongresom najavio "najsavremeniji protivraketni štit Zlatnu kupolu za zaštitu naše otadžbine". Takođe je rekao da će ojačati brodogradnju američke ratne mornarice kroz novostvorenu "kancelariju za brodogradnju u Beloj kući“.
Taj plan je kritikovao analitičar za nacionalnu bezbednost Mark Tomson, čiji je tekst objavio desničarski, ali libertarijanski portal Responsible Statecraft. On navodi da je prva Trampova ideja "fizički i fiskalno nemoguća", dok je druga potencijalno vredna investicija.
Zlatna kupola, nazvana po uzoru na izraelsku Gvozdenu kupolu j raketni odbrambeni štit za niz vazdušnih pretnji, uključujući balističke, hipersonične i napredne krstareće rakete, ali do sada nisu izašli tehnički detalji. Tramp želi da se izradi nacrt tog sistema do 1. aprila, uključujući satelite za upozorenje, svemirske senzore i orbitalne presretače, kako bi otkrili, pratili i uništili sve dolazeće vazdušne pretnje.
Tomson pritom podseća da je bivši predsednik Ronald Regan inicirao ambiciozni orbitalni projekat pod nadimkom "Ratovi zvezda", na koji je Pentagon potrošio milijarde i koji je ukinut 1991. Zvaničn nazvan Strateška odbrambena inicijativa (SDI), bio je zamišljen da uz pomoć lasera u svemiru, mreže senzora i satelita prevaziđe potrebu za nuklearnim naoružnjem i hladnoratovski koncept "obostrano garantovanog uništenja".
Analitičar u prilog svoje procene navodi izjavu general-potpukovnika američkog Ratnog vazduhoplovstva Filip A. Garant, zaduženog za kupovinu oružja za svemirske snage SAD, koji kaže da je trenutno zauzet utvrđivanjem "šta bi moglo biti izvodljivo iz perspektive fizike“. Takođe, general-potpukovnik američkog Ratnog vazduhoplovstva Šon V. Braton, šef strategije svemirskih snaga smatra da izazov "nije šala" zbog problema sa fizikom.
Tomson je takođe skeptičan prema gigantu vojno-industrijskog kompleksa "Lokhid Martinu", koji bi trebalo da gradi "Zlatnu kupolu", zbog toga što je svega polovina njihovoh najsavremenijih aviona F-35 bila sposobna za let tokom prošle godine.
Istovremeno Tomson smatrada bi proširivanje brodogradnje bilo korisno za američku Ratnu mornaricu u trci sa Kinom koja godišnje napravi 200 puta veću tonažu brodova od SAD.
"Dok je vojna moć Pekinga prečesto preuveličana, žalosno stanje američke brodogradnje ne može biti. Mornarica je preuzela samo četiri od 11 jurišnih podmornica klase Virdžinija koje je trebalo da dobije između 2019. i 2023. godine i samo sedam od 15 razarača klase DDG-51 Arlej Burk", napominje Tomson.
Komentari (0)