Igre 
Hladne reakcije u Rusiji na predlog primirja: Poraz Ukrajine u Kursku i napad dronovima na Moskvu ne idu u prilog miru
Komentari12/03/2025
-14:31
Nakon što se Ukrajina sinoć, na pregovorima sa SAD u Džedi, složila sa predlogom primirja od 30 dana bez eksplicitnih bezbednosnih garancija, glavna tema u evropskim, ruskim, ali i ukrajinskim medijima su reakcije iz Moskve, na kojoj je sada pritisak da odgovori.
To je naglasio i državni sekretar SAD Marko Rubio posle osmočasovnih pregovora, rekavši da je sada "lopta u ruskom dvorištu" i da se nada da će odgovoriti što je pre moguće.
"Ako kažu ne, onda ćemo nažalost znati šta je ovde prepreka miru", rekao je Rubio.
Prve reakcije ruskih zvaničnika bile su poprilično hladne i uzdržane, dok mnogi analitičari i političari iz tvrde struje ponavljaju da je u pitanju zamka, kao i da nema smisla davati Ukrajini priliku da se konsoliduje u trenutku kada trpi težak poraz u Kursku i dronovima gađa stambene zgrade u Moskvi, a SAD nastavljaju sa vojnom pomoći.
Tanjug/AP/Mark Schiefelbein
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da Rusija ne isključuje mogućnost kontakta sa američkim predstavnicima u narednih nekoliko dana. Takođe je saopštila da će "glavne vesti“ stizati iz Moskve i da smatra da je neophodno pratiti vesti ne iz Džede, već iz ruske prestonice.
"Pozicija Rusije se neće formirati u inostranstvu bilo kakvim dogovorima ili naporima određenih strana. Pozicija Rusije se oblikuje unutar Rusije“, rekla je Zaharova.
Američki predsednik Donald Tramp rekao je novinarima u Beloj kući da će pričati sa ruskim liderom Vladimirom Putinom i da se nada da će on pristati na primirje.
Povezane vesti
"Sutra imamo veliki sastanak sa Rusijom i nadamo se da će uslediti neki sjajni razgovori“, rekao je Tramp, dodavši da se nada da će dogovor biti sklopljen u narednih nekoliko dana.
Izvori Reuters-a: Teško da će Putin pristati
Međutim, neimenovani ruski izvori agencije Reuters ne veruju da će Putin pristati na dogovor u njegovoj trenutnoj formi, bez nekakvih garancija za rusku stranu.
"Putinu je teško da pristane na ovo u sadašnjem obliku. Putin ima jaku poziciju jer Rusija napreduje“, rekao je za Reuters jedan izvor.
Izvor navodno smatra da bi bez garancija koje bi pratile prekid vatre, pozicija Rusije mogla brzo da postane slabija i da bi Zapad tada mogao da okrivi Rusiju za neuspeh da okonča rat.
Drugi visoki ruski izvor rekao je da predlog o prekidu vatre iz perspektive Moskve izgleda kao zamka jer bi Putinu bilo teško da zaustavi rat bez konkretnih garancija ili obećanja.
Treći ruski izvor navodi da je "velika slika" to što su SAD pristale da obnove vojnu pomoć i razmenu obaveštajnih podataka i da su taj potez "samo dekorisale" predlogom o prekidu vatre.
Ciničan stav ruskih političara i analitičara
Pristanak Ukrajine na mirno rešenje uz podršku SAD može postati instrument pritiska na Rusiju, koja će morati da odgovori i donose odluke, rekao je Igor Istomin, vd šefa Katedre za primenjenu analizu međunarodnih procesa MGIMO, za ruski list Izvestija.
Povezane vesti
"Tramp se verovatno nada da će Moskva promeniti stav i pristati na dvostepeno rešenje, odnosno prvo privremeno primirje, a zatim i kompletan sporazum", smatra analitičar.
Cinično tumačenje izneo je Vladiir Brutner sa Međunarodnog instituta za humanitarne i političke studije, koji smatra da se Rusiji nameće "neprofitabilna šema".
"U pitanju je predstava koja je odigrana u Vašingtonu", rekao je Bruter.
Povezane vesti
Masovni napad dronovima na Moskvu u kojem su poginule tri osobe, se koristi kao argument protiv prekida vatre od strane nekih ruskih političara.
Zamenik predsednika Saveta Federacije Konstantin Kosačev rekao je da se nada da je nespremnost Kijeva da traži mir podjednako očigledna za američku stranu, kao i za rusku stranu.
"Ovo je varvarska akcija koja nema opravdanja ni sa humanitarnog ni sa vojnog stanovišta. Ovo je čista politika, pokušaj jačanja ukrajinskih pregovaračkih pozicija. Ali sa moje tačke gledišta, to ih ne čini jačim, već ih slabijim, jer još jednom razotkriva Ukrajinu kao nesposobnu stranu", rekao je on, govoreći o napadu dronovima u kontekstu predloga o primirju.
Ruski mediji takođe ističu izjavu Andrija Kovalenka, šefa ukrajinskog Centra za borbu protiv dezinformacija da je udar na Moskvu "dodatni signal Putinu" da je i njemu u interesu primirje u vazduhu, kao i da napadi stvaraju paniku među ruskim stanovništvom.
"Ovaj napad je osvetlio pozadinu koja otkriva nespremnost ukrajinske strane da traži bilo kakvu vrstu mirnog rešenja. Toliko 'žele mir' da su ka nama poslali nekoliko stotina dronova. Ovo pokazuje pristup Kijeva u svemu. Ukrajina je isključivo zainteresovana da nastavi krvoproliće i treba je samo naterati na mir“, rekao je diolomata iz Ministarstva spoljnih poslova Rusije Rodion Mirošnik za Izvestiju.
Rusi se pitaju šta će im primirje ako pobeđuju
Ratni izveštač lista Komsomolskaja pravda Aleksandar Kots u autorskom tekstu navodi da Zelenski zna koliko je primirje nepovoljno za Rusiju u ovom momentu, kao i da njeno odbijanje treba da demonstrira njenu želju da nastavi sukob.
"U pozadini kolapsa Kurskog fronta, Ukrajina odlazi na jednomesečni odmor, tokom kojeg Vašington obnavlja snabdevanje oružjem i obaveštajnim informacijama. Osiromašena nezavisna država dobija preko potreban predah i pumpa 'mišićnu masu', jačajući svoje slabe tačke na liniji kontakta", navodi Kots i dodaje da bi i ruska vojska imala priliku da ojača, ali da to nije dobar argument dok prodire u Kursku i preti Sumskoj oblasti.
On zatim nabraja sva primirja koja je Rusija sklopila od 2014.
"Leto 2014. Ukrajinska vojska strada u Ilovajskom kotlu. Kijev odjednom želi mir i ide na pregovore. Minsk-1 je zaključen. Čim su se Oružane snage Ukrajine oporavile, vojna dejstva se nastavljaju. Zima 2015. Debaljcevski kotao. Ukrajinska vojska je poražena na putu za Artjomovsk (rusko ime za Bahmut). Kijev ponovo želi prekid vatre i potpisuje Minsk-2. Zima 2022. Ruske trupe su kod Kijeva. Ukrajina je skoro spremna da potpiše sporazum u Istanbulu. Ali obećano je mnogo oružja i poraz Rusije na bojnom polju. Borbe se razvlače već tri godine", opisao je Kots uzroke i rezultate prethodnih sporazuma iz ruske perspektive.
U veoma kratkom tekstu dogovora iz Džede ne pominju se vojne garancije SAD, koje je predsednik Volodimir Zelenski ranije tražio, već su bezbednosne garancije "upakovane" u poslednju tačku, o ekstrakciji mineralnih resursa
"Na kraju, predsednici obe zemlje složili su se da što pre zaključe sveobuhvatan sporazum za razvoj kritičnih rudnih resursa Ukrajine kako bi se proširila ukrajinska ekonomija i garantovao dugoročni prosperitet i bezbednost Ukrajine", piše u tekstu sporazuma.
Takođe SAD ne garantuju učešće evropskih zemalja u pregovorima, na kojem takođe insistiraju Zelenski i lideri vodećih EU zemalja i Velike Britanije.
"Ukrajinska delegacija je ponovila da će evropski partneri biti uključeni u mirovni proces", piše u sporazumu, što je različita formulacija u odnosu na "obe delegacije" koja je prisutna u drugim tačkama.
Putin se više puta oštro protivio privremenom prekidu vatre
Ipak, sam Putin je više puta odbacio kratkoročni prekid vatre, dok je ruska strana insistirala da ne bude primirja dok se ne postigne konačni sporazum koji bi se pozabavio dubljim "uzrocima sukoba".
"Ne treba nam primirje, potreban nam je dugoročni mir obezbeđen garancijama za Rusku Federaciju i njene građane. Teško je pitanje kako obezbediti te garancije“, rekao je on u decembru.
Šef Kremlja je 20. januara rekao ruskom Savetu bezbednosti da "ne bi trebalo da bude kratkog primirja, neke vrsta predaha za pregrupisanje snaga i naoružavanje sa ciljem naknadnog nastavka sukoba, već dugoročnog mira“.
Tanjug/AP/Alexander Kazakov, Sputnik, Kremlin
U junu prošle godine, Putin je izneo svoje uslove za mir: Ukrajina mora zvanično da odustane od svojih NATO ambicija i da povuče svoje trupe sa svih teritorija četiri ukrajinska regiona na koje polaže pravo i koje sada uglavnom kontroliše Rusija.
Rusija je takođe sprovela referendume u Hersonskoj, Zaporoškoj, Donjeckoj i Luganskoj oblasti i promenila svoj ustav, kakao bi ih uvrstila u svoj sastav. Iz tog razloga, prema ruskom ustavu, Ukrajina je ta koja okupira delove njene teritorije.
Rusija, prema ruskim procenama, kontroliše 75 odsto Donjecke, Zaporoške i Hersonske oblasti i više od 99 odsto Luganske oblasti.
Lavrov odbacuje mogućnost mirovnjaka, ali hvali Trampovu promenu politike
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, u intervjuu datom u utorak, ali objavljenom u sredu, rekao je da Rusija neće prihvatiti trupe članice NATO-a "pod bilo kojom zastavom, u bilo kom svojstvu, na tlu Ukrajine“.
On je tom prilikom govorio o "opsesiji" francuskog predsednika Emanuela Makrona mirovnjacima, tačnije o planu Francuske i Velike Britanije da pošalju svoje trupe čim se postigne dogovor o primirju. Dogovor u Džedi nije spominjao ovu opciju, niti je Tramp u sastancima sa Makronom i britanskim premijerom Kirom Starmerom pristao na američke vojne garancije toj misiji.
"Zašto bi davali saglasnost mirovnim snagama, pa čak i mirovnim grupama, koje nisu vojan sila. Znači oni žele silu, sastavljenu od zemalja koje su nas proglasile neprijateljima i koje bi došle kao mirovne snage?", postavio je Lavrov retoričko pitanje.
U tom razgovoru sa trojicom američkih političkih komentatora Larijem Džonsonom, Endrujom Napolitanom i Mariom Naufalom, Lavrov je hvalio promene u američkoj politici dolaskom Trampa na vlast, rekavši da je to "povratak u normalnost", nakon što su Amerikanci godinama pokušavali da nametnu neoliberalne vrednosti.
Tanjug/AP/Evelyn Hockstein
Prema rečima Lavrova, tokom rusko-američkih pregovora u Rijadu, Rubio mu je rekao da Bela kuća sada želi normalne odnose.
"Vrlo je jasno da su nam rekli da zemlje poput Sjedinjenih Država i Rusije nikada neće imati isti nacionalni interes. Ne bi se poklopili možda ni 50 ili manje posto. Ali kada se poklope u ovoj situaciji, ako smo odgovorni političari, moramo iskoristiti da se ovaj istovremeni i sličan interes razvije u nešto praktično što bi bilo obostrano korisno, bilo da su to ekonomski projekti, infrastrukturni projekti ili nešto drugo", rekao je Lavrov.
Komentari (0)