Igre 
Rat koji je "zapečatio sudbinu" SSSR-a: Kako se plan za brzu intervenciju Avganistanu pretvorio u "beskrajni" sukob
Komentari27/12/2024
-10:58
Sovjetski Savez izveo je prevrat u Kabulu pre 45 godina, 27. decembra 1979, a bio je to početak dugotrajnog rata koji je ostavio trajne posledice pre svega na prilike u Avganistanu, ali i globalno.
Postoji rasprostranjeno uverenje da je rat u Avganistanu presudno doprineo raspadu sovjetskog sistema i države.
U sklopu operacije kodnog imena Oluja-333, pripadnici specijalnih sovjetskih formacija izvršili su 27. decembra 1979. prevrat u Kabulu.
Preobučeni u avganistanske uniforme, pripadnici sovjetskih snaga, i to formacija Alfa i Zenit, odnosno KGB, preuzeli su ključne objekte i institucije u glavnom gradu Avganistana. Zauzimanju predsedničke, prethodno kraljevske Tadžbeg palate, prethodilo je zaposedanje ključnih tela, kao ministarstava sile, sistema veza, komunikacionih kanala. Sve se dogodilo u večernjim satima 27. decembra 1979. Tokom jutra bila je jasno da je plan operacije Oluja-333 u potpunosti ostvaren. Istog dana promena je zvanično obelodanjena.
profimedia
Žrtva prevrata bio je dotadašnji predsednik zemlje i generalni sekretar Narodne demokratske stranke Avganistana Hafizula Amin, u kog je zvanična Moskva u prethodnom periodu izgubila poverenje. Uklanjanje je navodno sproveo revolucionarni odbor.
Istog dana usledio je ulazak sovjetskih trupa širih razmera na tlo Avganistana. Sovjetska 108. divizija, iz Termeza (tada sovjetski Uzbekistan), napredovala je preko Bagrama za Kabul. U zapadnom delu zemlje, sovjetska 5. gardijska divizija nastupala je preko Herata put Kandahara na jugu Avganistana. Dva dana ranije u Avganistan su već stupile snage sovjetske 40. Armije, kao pomoć Vladi u Kabulu, a ne snage prevrata, kako se potom dogodilo.
U Moskvi, koja se pozivala na realno postojeće sporazume o saradnji i podršci, uključujući i vojnu, koja je uostalom postojala decenijama prethodno, intervencija je doživljavana kao realizovanje tražene pomoći. Niko u Moskvi nije tada očekivao da će se vojno prisustvo pretvoriti u dugogodišni rat. Ideja je bila da se sovjetske trupe povuku ubrzo, čim obezbede mir i stabilnost, nakon kako se verovalo šest meseci.
Povezane vesti
Sovjetski vrh držao je da će uklanjanje Hafizule Amina, voditi stabilizaciji u vladajućoj NDSA. Na čelnu poziciju doveden je Babrak Karmal, jedan od partijskih prvaka koji je prethodno bio skrajnut upućivanjem na diplomatsku poziciju u Evropi.
Hibridni rat SAD protiv SSSR-a
Ima teoretičara koji smatraju da je tada započela nova faza takozvanog hladnog rata. Prethodno, relativno mirnije, doba detanta, okončano je.
Tokom rata koji je u Avganistanu usledio sovjetske trupe su se, zajedno sa vojskom Avganistana borile protiv pobunjeničkih mudžahedina, gerile islamskih ekstremista, iza kojih je stajao pre svega Pakistan, a onda i Sjedinjene Države.
SAD su u podrivanje Sovjeta u Avganistanu uložile ogromna sredstva, uspevši da angažuju najrazličitije verske fanatike, sa raznih strana, motivisane navodnom odbranom islamskih vrednosti. Tajna operacija specijalnih službi SAD podrske islamskim fanaticima u Avganistanu s ciljem podrivanja sovjetskog prisustva nosila je kodno ime Ciklon.
profimedia
Sedamdesete su uopšte bile prelomno doba takozvanog Hladnog rata. Nakon konačnog poraza u Vijetnamu sredinom te decenije, SAD su takođe bile primorane na uzmicanje na drugim poljima. Pošto je došlo do prevrata u Lisabonu, poznatog kao Revolucija karanfila, ne samo da je levičarska vlada preuzela upravu Portugalije, nego su Sovjeti stekli presudan uticaj u bivšim portugalskim posedima Angoli, Mozambiku.
U Latinskoj Americi SAD su svoju poziciju održavale podrškom nepopularnim, represivnim, vojnim režimima. Slična je situacija bila u Italiji, gde su u strahu od sovjetskog uticaja američke službe podržavale desne ekstremiste, pa i teror, tokom takozvanih olovnih godina.
Krupan uspeh SAD su sedamdesetih ostvarile Kisindžerovom diplomatskom inicijativom u Kini.
Povezane vesti
BAAS partije, tada na vlasti u Iraku i Siriji, takođe su proklamovale izgradnju neke vrste socijalizma. Izuzetak je bila jedino vlada Anvara el Sadata u Egiptu koja se odlučila na normalizaciju odnosa ne samo sa SAD nego i sa Izraelom.
SAD su na pretnju ove vrste odgovorile građenjem bliskih odnosa sa najkonzervativnijim ekskluzivno islamskim režimima na Bliskom Istoku.
Krupan prelom dogodiće se i takozvanom Islamskom revolucijom u Iranu kada je u toj zemlji oborena prozapadna uprava dinastije Pahlavi. Ovoga puta bila je reč o nečemu bitno krupnijem, Homeinijev režim proklamovao je izvoz islamske revolucije širom sveta.
profimedia
Pored drugog, i sovjetska i američka dodatna usmerenost na Avganistan pojačana je posle promene u Iranu.
Predsednik SAD Džimi Karter sugerisao je januara 1979. pošto se dogodila tzv. Islamska revolucija u Iranu, da bi valjalo konkretnije podržati Pakistan. U Vašingtonu je mesecima pre sovjetske intervencije u Kabulu postojala svest da bi direktno uvlačenje Sovjeta u Avganistan vodilo iscrpljivanju Moskve, s teškim ekonomskim posledicama, a pritom bi se rasplamsala islamska odbojnost prema Sovjetima.
Još marta 1979. takav stav prilikom konsultacija u Vašingtonu iznose Valter Slokomb, visoki zvaničnik američkog Ministarstva odbrane i Zbignjev Bžežinjski. Odmah je osmišljen zamašan program pomoći SAD Pakistanu i islamskim ekstremistima spremnim na otvorenu borbu protov Sovjeta.
U Avganistanu je tako došlo do velikog priliva boraca iz arapskog i uopšte islamskog sveta s ciljem podrške mudžahedinima.
Nasuprot aktuelnoj predstavi odnosi Sovjetskog Saveza i vlasti u Kabulu bili su decenijama, još od dolaska na vlast boljševika u Rusiji, vrlo dobri, čak srdačni. Dok je boljševički režim proklamovani sekularizam sprovodio brutalno u hrišćanskim sredinama, prema islamskom nasleđu je pokazivao mnogo više takta, kao vid podrške procesu dekolonizacije.
Na tom tragu negovani su i srdačni odnosi sa Avganistanom. Lider boljševika Lenjin bio je oduševljen otporom Avganistana Britancima. Ugovor o prijateljstvu Avganistana i sovjetske Rusije potpisan je već 1921. Crvena armija je uspešno intervenisala u Avganistanu još 1929. i 1930. podrškom kralju Amanulahu, protiv pokreta Basmači, čiji su koreni bili u panturanizmu osmanskih Mladoturaka.
Sovjetski privredni i vojni stručnjaci decenijama su bili prisutni u toj zemlji, uoči intervencije 1979. bilo ih je oko 500.
Pakistan, izraziti saveznik SAD u toj regiji, sve vreme je pritom pomagao protivnike vlasti u Kabulu, sa uglavnom neskrivenom namerom uspostave islamske teokratije u Avganistanu. Posebno pošto je Nur Muhamed Taraki, generalni sekretar promarskističke Narodne demokratske stranke Avganistana, došao na vlast 1978. Nove vlasti su se odlučile za radikalnu modernizaciju, izmene pravnog sistema, posebno bračnog, s proklamovanim ciljem "iskorenjivanja feudalizma".
Ukinuti su dugovi poljoprivrednika, težilo se oslobođenju žena, iskorenjivanju nepismenosti i slično. Usledila je reakcija tradicionalističkih islamističkih krugova.
Septembra 1979. godine, potpredsednik vlade Hafizulah Amin je preuzeo vlast, uklonivši Tarakija. Amina će potom, oboriti Sovjeti što je bio početak dugogodišnjeg rata u toj zemlji. profimedia
Ono što je gotovo odmah nazvano ruski, ili sovjetski Vijetnam, započelo je mesecima ranije pošto se marta 1979. dogodila pobuna u avganistanskoj provinciji Herat, na zapadu zemlje, nedaleko od granice sa Iranom, verovatno pod utiskom Islamske revolucije. Pobunjenici su pobili sovjetske savetnike i njihove porodice u toj zoni, njih oko stotinu.
Paralelno, promarksistička vlada u Kabulu, suočena s pobunom koju ne može da obuzda, obraća se Moskvi tražeći sovjetsku vojnu pomoć. Sve je dakle počelo tako što je vladajucha Narodna demokratska stranka Avganistana službeno tražila intervenciju Moskve. Te 1979. u Moskvu je iz Kabula upućeno više molbi te vrste, dok nije uklonjen Nur Muhamed Taraki.
Njegovo smenjivanje i smrt prelomiće sovjetski vrh na intervenciju. Aleksej Kosigin, prvi čovek sovjetske vlade, kao i Brežnjev uostalom, prethodno su uporno odbijali slanje trupa u tu zemlju.
Tokom devetogodišnjeg vojnog prisustva u Avganistanu sovjetske snage uspešno su kontrolisale gradska područja koja su uglavnom ostala van sukoba, kao i vodeće komunikacijske arterije, ali je unutrašnjost zemlje postala poprište teškog gerilskog rata.
Smatra se da se sredinom osamdesetih približno 115.000 sovjetskih vojnika nalazilo u Avganistanu. Mudžahedini su pritom, po zapadnim izvorima, tada kontrolisali 80 odsto teritorije zemlje. Oko 15.000 sovjetskih vojnika poginulo je u Avganistanu. Konačno, sredinom 1987. Mihail Gorbačov najavio je povlačenje.
Povlačenje iz Avganistana
Sovjetske trupe napustile su tu zemlju do februara 1989. Mudžahedini su režim u Kabulu oborili aprila 1992, a Sovjetski Savez i formalno se raspao krajem 1991.
SAD su postigle željeno u Avganistanu. Odstupanje Sovjeta dovelo je do rušenja modernističkog režima u Kabulu i do uvođenja islamske teokratije. Potom, isti islamski ekstremisti, veterani Avganistana, bili su na sličan način angažovani i drugde, kao u Bosni i Hercegovini, zatim na Kosovu, na Kavkazu, u Čečeniji, Ingušetiji, Dagestanu, verovatno u Siriji.
Sa druge strane, upravo saborci SAD iz Avganistana izvešće potom napade u Njujorku i Vašingtnu 11. septembra 2001. godine. SAD su zatim vojno intervenisale u Avganistanu, s ciljem uništenja mreže Al Kaide Osame bin Ladena, odakle će biti primorane da manje više bezglavo pobegnu na samom kraju avgusta 2021.
Komentari (0)