Poslednji predsednik SSSR-a, okončao Hladni rat: Gorbačov ipak verovao da Sovjetski Savez može da opstane

Poslednji predsednik Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov preminuo je u 92. godini. Gorbačov je pokušao da reformiše Komunističku partiju čiji je bio generalni sekretar, ali mu to nije pošlo za rukom. Verovao je da SSSR može da opstane, pa ipak, suprotno njegovim naporima, svih 15 članica saveza je u samo nekoliko meseci proglasilo nezavisnost.

Gorbačov je rođen 2. marta 1931. godine u mestu Privoljnoje blizu Stavropolja u južnoj Rusiji. Bio je osmi i poslednji vođa Sovjetskog Saveza, i generalni sekretar Komunističke partije Sovjetskog Saveza od 1985. do 1991. Takođe je bio šef države od 1988. do 1991. godine.

Nakon smrti Konstantina Černjenka, Mihail Gorbačov je izabran za Generalnog sekretara Komunističke partije Sovjetskog Saveza 11. marta 1985. Postao je prvi lider partije koji je rođen nakon Ruske revolucije 1917. godine.

Njegov pokušaj reformi je doveo do kraja Hladnog rata, ali je takođe doveo i do kraja političke vlasti Komunističke partije Sovjetskog Saveza (KPSS) i do raspada Sovjetskog Saveza.

Tanjug/AP/Boris Yurchenko

Zbog unutrašnje političke, ekonomske i etničke dezintegracije i nakon napora Gorbačova da reformiše sovjetski politički i ekonomski sistem jedna od najsnažnijih svetskih sila našla se na pragu kolapsa. 

Nakon povlačenja iz politike osnovao je Međunarodnu fondaciju za društveno-ekonomska i politička istraživanja (Gorbačov fondacija), Međunarodni zeleni krst, osnovao je i Forum za novu politiku i bio jedan od inicijatora stvaranja Foruma dobitnika Nobelove nagrade za mir, koju je i sam dobio.

Pokušao da popravi odnose Moskve sa Zapadom

U međunarodnoj politici Gorbačov je želeo da poboljša odnose i trgovinu sa Zapadom. Uspostavio je bliske odnose sa nekoliko zapadnih lidera, kao što je Margaret Tačer – koja je izjavila: Volim gospodina Gorbačova, možemo zajedno da radimo poslove – kancelarom Zapadne Nemačke Helmutom Kolom i američkim predsednikom Ronaldom Reganom.

Tanjug/AP/Gerald Penny

Gorbačov i Regan su se sastali u Rejkjaviku da bi razgovarali o smanjenju nuklearnog oružja srednjeg dometa u Evropi. Ovo je dovelo do potpisivanja Sporazuma o nuklearnim raketama srednjeg dometa 1987.

Februara 1988, Gorbačov je objavio povlačenje sovjetskih snaga iz Avganistana. Povlačenje se završilo sledeće godine, iako se građanski rat nastavio. Procenjeno je da je 15.000 Sovjeta ubijeno u sukobu između 1979. i 1989.

AP/Alexander Zemlianichenko

Takođe, tokom 1988, Gorbačov je objavio da će Sovjetski Savez napustiti Brežnjevljevu doktrinu i dozvoliti narodima Istočnog bloka da sami izaberu svoju unutrašnju politiku. Ovo se pokazalo kao najradikalnije dostignuće Gorbačovljeve reforme spoljašnje politike, koju je portparol njegovog ministra spoljnih poslova nazvao "Sinatrina doktrina". Napuštanje Brežnjevljeve doktrine je dovelo do niza revolucija u istočnoj Evropi tokom 1989, u kojima je srušen komunizam. Sa izuzetkom Rumunije, pobune protiv prosovjetskih režima su bile mirne.

Nestanak sovjetske prevlasti širom istočne Evrope je okončalo Hladni rat i za ovo je Gorbačov nagrađen Nobelovom nagradom za mir 15. oktobra 1990.

Pokrenuo "perestrojku"

U pokušaju da okonča "eru stagnacije", Gorbačov je pokrenuo "perestrojku", polititički pokret za reformu unutar Komunističke partije Sovjetskog Saveza koji je osmišljen da podstakne ekonomiju. U početku, program je 1985. godine vidno revitalizovao SSSR, ali je supersila i dalje bila zahvaćena trkom u naoružanju i godinama lošeg upravljanja.

Jedinstvo 15 sovjetskih republika, ono što je činilo snagu komunističkog režima, brzo se raspadalo. Region Kavkaza se prvi pobunio protiv Moskve, a ubrzo su mu se pridružile i baltičke zemlje.

AP/Alexander Zemlianichenko

Estonija je 1988. godine bila prva sovjetska republika koja je od Moskve proglasila državni suverenitet, Moskva je pokušala da umiri demonstacije, ali u tome nije uspela i Litvanija je potom postala prva republika koja se zvanično odvojila od SSSR, proglasivši svoju nezavisnost aktom od 11. marta 1990. godine.

Kobni udarac, međutim, usledio je 19. avgusta 1991. kada su se Sovjeti probudili iz vest da osmi i poslednji vođa Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov nije u stanju da vlada iz zdravstvenih razloga. Nakon najave, tenkovi su ušli u Moskvu, javni skupovi su zabranjeni, a proreformske novine ugašene.

Odmah je formiran Komitet za vanredno stanje u nadi da će spasiti zemlju od potapanja u "haos i anarhiju", ali je njegova vladavina pala u roku od dva dana, što se pokazalo kao katalizator dugog niza događaja koji će uskoro okončati Sovjetski Savez.

Boris Jeljcin, predsednik Ruske Federacije u okviru SSSR, izašao je kao pobednik, dok se Gorbačov vratio slabiji nego ikad.

Dana 8. decembra 1991. u pokušaju da međusobno priznaju nezavisnost, lideri tri osnivača i največih republika proglasili su da Sovjetski Savez više ne postoji i potpisali Zajednicu nezavisnih država.

Ubrzo ih je pratilo još 11 republika, a Gorbačov je morao prvo da se povuče kao lider Komunističke partije pošto je ona praktično prestala sa radom, a zatim da podnese ostavku na funkciju predsednika. Već 26. decembra 1991 - dan nakon što je Gorbačov odstupio i sovjetska crvena zastava zamenjena ruskom trobojkom - SSSR je formalno raspušten. Svih 15 republika bivšeg SSSR steklo je nezavisnost u narednim mesecima.

"Savez mogao da opstane"

Poslednji predsednik SSSR Mihail Gorbačov izjavio je da su sovjetske vlasti zanemarile obim inter-etničkih problema u Sovjetskom Savezu i potrebu da se zemlja reformiše.

Izrazio je uverenje da je SSSR mogao da nastavi da postoji kao Unija Suverenih Država i nakon pokušaja državnog udara u avgustu 1991. godine.

"Trebalo nam je previše vremena da shvatimo da je SSSR bila potrebna obnova. Bezbednost, odbrana, saobraćajna infrastruktura, jedinstvena valuta i ljudska prava trebalo je da ostanu u rukama saveznih vlasti do izrade nacrta o ujedinjenju. Mislim da je to bila održiva opcija koju bi podržala većina (sovjetskih) republika", rekao je Gorbačov u intevjuu agenciji TASS.

On je izrazio uverenje da je jedinstvo bilo moguće održati čak i nakon što su brojne republike proglasile samostalnost i uprkos tome što je moć predsednika bila ozbiljno oslabljena.

"Ja sam i dalje uveren da je savez mogao biti sačuvan i zato sam predlagao Uniju Suverenih Država", rekao je Gorbačov i naglasio da bi i u tom slučaju upravljenje nuklearnim potencijalima ostalo pod centralnom komandom.

Poslednji predsednik Sovjetskog Saveza je opisao trenutak kada je odstupio sa mesta šefa države kao "mračne dane" za Sovjetski Savez, za Rusiju i njega samog i potvrdio da bi pokušaj upotrebe sile s cijem da on ostane predsednik pokrenuo građanske sukobe sa nepredvidivim posledicama.

"Bili su to mračni dani za Sovjetski Savez, za Rusiju i za mene, ali nisam izgubio samokontrolu i potpisao sam dekret o svom odlasku sa položaja predsednika Sovjetskog Saveza", rekao je Gorbačov.

On je naveo dva razloga zbog kojih nije mogao da pribegne upotrebi sile. "Prvo, u tom slučaju bih prestao da budem svoj, a drugo, takva odluka bi izazvala akutni građanski sukob sa nepredvidivim posledicama. Bio sam siguran da se to mora izbeći po svaku cenu", rekao je Gorbačov.

Novi svetski poredak

Glavna posledica raspada Sovjetskog Saveza pre 31 godinu je uvođenje novog svetskog poretka i političko prestrojavanje, obeleženo dominacijom Sjedinjenih Američkih Država kao "svetskog policajca", navodi francuski državni radio RFI.

Prva posledica raspada SSSR je naravno nezavisnost brojnih sovjetskih republika koje su se oslobodile i emancipovale od ruskog tutorstva kroz bolne i smrtonosne regionalne sukobe, posebno na području Kavkaza i u centralnoj Aziji.

Mnoge rane koje su otvorene tokom tih lokalnih ratova 1991. godine još nisu zalečene, o čemu živo svedoči sukob izmedu Jermenije i Azerbejdžana u Nagorno-Karabahu. Da situacija među bivšim sovjetskim republikama i dalje nije rešena najbolje pokazuje primer Ukrajine, koja već pola godine odoleva invaziji Rusije.

Tanjug/AP/Heribert Proepper

Upravo invazija Rusije na Ukrajinu pokazuje da Moskva ne priznaje suverenost te zemlje stečenu raspadom SSSR-a. Moskva je i prethodnih godina pokušavala da utiče na politička dešavanja u Kijevu, najpre pokušajima da postavi proruski orijentisane političare na vodeće pozicije u Ukrajini. Osim što je anektirala Krim, to koliko Moskva dovodi suverenost Ukrajine u upitno stanje najbolje pokazuje to što ne dozvoljava da Ukrajina samostalno donese odluku o svom članstvu u NATO.