30 godina od raspada Sovjetskog Saveza, Gorbačov uveren da je unija mogla da opstane

Komentari

Autor: Euronews, Tanjug

26/12/2021

14:43

30 godina od raspada Sovjetskog Saveza, Gorbačov uveren da je unija mogla da opstane - Copyright AP/Alexander Zemlianichenko

veličina teksta

Aa Aa

Na današnji dan pre tačno 30 godina došlo je do zvaničnog raspada Sovjetskog Saveza. Zbog unutrašnje političke, ekonomske i etničke dezintegracije i nakon napora generalnog sekretara Komunističke partije Mihaila Gorbačova da reformiše sovjetski politički i ekonomski sistem jedna od najsnažnijih svetskih sila našla se na pragu kolapsa.

U pokušaju da okonča "eru stagnacije", Gorbačov je pokrenuo "perestrojku", polititički pokret za reformu unutar Komunističke partije Sovjetskog Saveza koji je osmišljen da podstakne ekonomiju. U početku, program je 1985. godine vidno revitalizovao SSSR, ali je supersila i dalje bila zahvaćena trkom u naoružanju i godinama lošeg upravljanja. Jedinstvo 15 sovjetskih republika, ono što je činilo snagu komunističkog režima, brzo se raspadala. Region Kavkaza se prvi pobunio protiv Moskve, a ubrzo su mu se pridružile i baltičke zemlje.

Estonija je 1988. godine bila prva sovjetska republika koja je od Moskve proglasila državni suverenitet, Moskva je pokušala da umiri demonstacije, ali u tome nije uspela i Litvanija je potom postala prva republika koja se zvanično odvojila od SSSR, proglasivši svoju nezavisnost aktom od 11. marta 1990. godine.

Kobni udarac, međutim, usledio je 19. avgusta 1991. kada su se Sovjeti probudili iz vest da osmi i poslednji vođa Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov nije u stanju da vlada iz zdravstvenih razloga. Nakon najave, tenkovi su ušli u Moskvu, javni skupovi su zabranjeni, a proreformske novine ugašene.

Odmah je formiran Komitet za vanredno stanje u nadi da će spasiti zemlju od potapanja u "haos i anarhiju", ali je njegova vladavina pala u roku od dva dana, što se pokazalo kao katalizator dugog niza događaja koji će uskoro okončati Sovjetski Savez.

Boris Jeljcin, predsednik Ruske Federacije u okviru SSSR, izašao je kao pobednik, dok se Gorbačov vratio slabiji nego ikad.

Dana 8. decembra 1991. u pokušaju da međusobno proznaju nezavisnost, lideri tri osnivača i največih republika proglasili su da Sovjetski Savez više ne postoji i potpisali Zajednicu nezavisnih država.

Ubrzo ih je pratilo još 11 republika, a Gorbačov je morao prvo da se povuče kao lider Komunističke partije pošto je ona praktično prestala sa radom, a zatim da podnese ostavku na funkciju predsednika. Već 26. decembra 1991 - dan nakon što je Gorbačov odstupio i sovjetska crvena zastava zamenjena ruskom trobojkom - SSSR je formalno raspušten. Svih 15 republika bivšeg SSSR steklo je nezavisnost u narednim mesecima.

"Savez mogao da opstane"

Poslednji predsednik SSSR Mihail Gorbačov izjavio je da su sovjetske vlasti zanemarile obim inter-etničkih problema u Sovjetskom Savezu i potrebu da se zemlja reformiše.

Izrazio je uverenje da je SSSR mogao da nastavi da postoji kao Unija Suverenih Država i nakon pokušaja državnog udara u avgustu 1991. godine.

"Trebalo nam je previše vremena da shvatimo da je SSSR bila potrebna obnova. Bezbednost, odbrana, saobraćajna infrastruktura, jedinstvena valuta i ljudska prava trebalo je da ostanu u rukama saveznih vlasti do izrade nacrta o ujedinjenju. Mislim da je to bila održiva opcija koju bi podržala većina (sovjetskih) republika", rekao je Gorbačov u intevjuu agenciji TASS.

On je izrazio uverenje da je jedinstvo bilo moguće održati čak i nakon što su brojne republike proglasile samostalnost i uprkos tome što je moć predsednika bila ozbiljno oslabljena.

"Ja sam i dalje uveren da je savez mogao biti sačuvan i zato sam predlagao Uniju Suverenih Država", rekao je Gorbačov i naglasio da bi i u tom slučaju upravljenje nuklearnim potencijalima ostalo pod centralnom komandom.

Poslednji predsednik Sovjetskog Saveza je opisao trenutak kada je odstupio sa mesta šefa države kao "mračne dane" za Sovjetski Savez, za Rusiju i njega samog i potvrdio da bi pokušaj upotrebe sile s cijem da on ostane predsednik pokrenuo građanske sukobe sa nepredvidivim posledicama.

"Bili su to mračni dani za Sovjetski Savez, za Rusiju i za mene, ali nisam izgubio samokontrolu i potpisao sam dekret o svom odlasku sa položaja predsednika Sovjetskog Saveza", rekao je Gorbačov.

On je naveo dva razloga zbog kojih nije mogao da pribegne upotrebi sile.

"Prvo, u tom slučaju bih prestao da budem svoj, a drugo, takva odluka bi izazvala akutni građanski sukob sa nepredvidivim posledicama. Bio sam siguran da se to mora izbeći po svaku cenu", rekao je Gorbačov.

Novi svetski poredak

Glavna posledica raspada Sovjetskog Saveza pre 30 godina je uvođenje novog svetskog poretka i političko prestrojavanje, obeleženo dominacijom Sjedinjenih Američkih Država kao "svetskog policajca", navodi francuski državni radio RFI.

U tekstu povodom 30-godišnjice kolapsa sovjetske imperije, RFI ističe da je raspad SSSR doneo krah hladnoratovskog bipolarnog globalnog poretka i ogroman geopolitički disbalans sa dugoročnim posledicama.

Prva posledica raspada SSSR je naravno nezavisnost brojnih sovjetskih republika koje su se oslobodile i emancipovale od ruskog tutorstva kroz bolne i smrtonosne regionalne sukobe, posebno na području Kavkaza i u centralnoj Aziji.

Mnoge rane koje su otvorene tokom tih lokalnih ratova 1991. godine još nisu zalečene, o čemu živo svedoči sukob izmedu Jermenije i Azerbejdžana u Nagorno-Karabahu pre godinu dana.

Druge posledice su osetile udaljenije zemlje koje je podržavao Sovjetski Savez, pre svih komunistička Kuba pod Fidelom Kastrom, ali i Južni Jemen koji je bio jedina komunistička zemlja na Bliskom istoku.

Komunisticki režim u Avganistanu, nije uspeo da se održi ni godinu dana nakon raspada S S S R i već 1992. godine je srušen nakon što su talibani bez većih poteškoća osvojili Kabul.

Konačno, poslednja posledica, ali ne najmanje važna je kraj Hladnog rata i bipolarnog sveta u kojem su se odvijali međunarodni odnosi od završetka Drugog svetskog rata 1945. godine.

Posle pada sovjetske države, SAD se postavljaju kao svetski policajci i kreću u novi krstaški rat protiv islamskog terorizma uspotavljajući temelje jednopolarnog sveta koji danas osporavaju Kina i Rusija Vladimira Putina, navodi RFI.