Zašto je Moldaviji trebalo 30 godina da se "otrese" sovjetskog nasleđa

Tek što je završila fakultet i započela nastavničku karijeru, Alina je u avgustu 1991. godine imala dobar razlog za optimizam.

Nadu kod jedne dvadesetpetogodišnjakinje nije probudio samo novi posao. Naime, njena zemlja, Moldavija upravo je učinila nešto nezamislivo i glasala za napuštanje Sovjetskog Saveza.

"Moja generacija je tada imala mnogo snova", priča za Euronews danas pedesetpetogodišnja Alina.

"Mislili smo da ćemo se uskoro ujediniti sa Rumunijom i živeti kao Evropljani".

Ipak, uprkos naletu optmizma, tokom većeg dela Alinine karijere u učionici, Rusija zapravo nikad nije nestala.

Godine 1992. u otcepljenom regionu Moldavije Pridnjestrovlju, koje je želelo da ostane pod kontrolom Rusije, borbe su se pojačale.

Nakon nekoliko meseci teških borbi između moldavske vojske i proruskih pobunjenika koje je podržala bivša 14. sovjetska armija, u julu 1992. godine potpisan je mirovni sporazum između Moldavije i Ruske Federacije.

AP photo/Vadim Ghirda

Od tada se u regionu vodi jedan od hladnih sukoba u Evropi. Rusija de fakto kontroliše politički secesionistički režim u Tiraspolju, iako Moskva ponaša kao posrednik u međunarodnom formatu 5+2 za pregovore.

U međuvremenu, u široj Moldaviji, ruski uticaj se zadržao u obliku proruskih partija koje su dominirale političkom scenom. Tek poslednjih meseci, sa proevropskom predsednicom Majom Sandu i premijerkom Natalijom Gabrilitovom, po prvi put, Moldavija je čvrsto krenula putem daleko od Moskve. Na listi protiv korupcije, njihova Partija akcije i solidarnosti (PAS) osvojila je 63 od 101 mesta u moldavskom parlamentu nakon izbora u julu.

"Carstvo je još bilo u nama"

Sandu je, u nedavnom intervjuu za Radio Slobodna Evropa, za zaostalu tranziciju Moldavije od ruskog uticaja okrivila političare iz devedesetih godina prošlog veka. Ona je rekla da se oni zapravo protive tranziciji Moldavije i ekonomiji slobodnog tržišta, kao i da su pokušali da iskoriste slabu državu da akumuliraju kapital kada nije bilo nikoga da sprovodi zakone.

"Dok smo bili u ovoj tranziciji 'pametnjakovići' su preuzeli državnu imovinu, nakon čega su shvatili da moraju da štite svoje interese i ušli su u politiku", rekla je ona i nastavila:

"Imali smo decenije postojanja takvih vlada koje izazivaju korupciju, loše upravljanje i loš životni standard građana".

Jedan od onih koji su u najboljoj poziciji da ocene sporo kretanje Moldavije prema Evropi jeste Vasil Soimaru, jedini poslanik iz parlamenta 1991. godine koji je još uvek u toj ulozi.

"Nismo pobegli jer je 'carstvo' još bilo u nama. Proglašenje nezavisnosti je trebalo da bude nešto što će da nas uzdigne", rekao je on.

AP photo/Vadim Ghirda

Istakao je da je duga tranzicija Moldavije zemlju učinila siromašnijom. Uzrok je, dodao je, u kleptokratskom sistemu iskovanom u poslednje tri decenije i umešanosti Rusije u političku igru u Kišinjevu.

Moldaviju su u poslednjih 30 godina pogodili talasi emigracije. Prema statistikama Svetske banke 1990. godine imala je 2,97 miliona stanovnika, a danas je pala na 2,66 miliona.

Prema Nacionalnom zavodu za statistiku, Moldavci koji najviše žele da zauvek napuste zemlju su muškarci mlađi od 30 godina.

Oko milion Moldavaca trenutno živi, studira i radi u inostranstvu. Oni su manje-više podjednako podeljeni između Ruske Federacije i Zapada. Oni koji su još uvek u zemlji su prvenstveno deca i stariji ljudi.

"Vidim svetliju budućnost"

Kornelija Kozonak bila je jedna od onih koji su se odlučili da ostanu još od početka devedesetih, željna da učvrsti novi početak Moldavije. Danas je direktorka Centra za istraživačko novinarstvo, a u razgovoru za Euronews kaže:

"Često sam govorila da sam od 1992. godine mogla da se bavim pravim, nezavisnim i poštenim novinarstvom. Međutim, možda je trebalo brže da menjamo stvari u zemlji. Ali, ne žalim ni sekunde što sam ostala u Moldaviji"

AP photo/Aurel Obreja

Njen optimizam deli i učiteljica Alina, koja se, uprkos frustraciji zbog brzine promena, još nada.

"Decu svakodnevno učim da veruju u svoju snagu. Bez obzira na sve, govorim im da uvek idu napred. Međutim, vidim svetliju budućnost za njih i mnogo više mogućnosti nego što smo mi imali tada", kaže i nastavlja:

"Čak i ako zvuči urnebesno, nikada nisam gubila nadu. I dalje želim da vidim Moldaviju kao zemlju koja će se jednog dana pridružiti Evropskoj uniji", zaključila je.

(Priredila T.T.)