Kako rade glasačke mašine u SAD i koliko su pozdane?

Komentari

Autor: AP, Euronews Srbija

21/10/2024

07:01

Kako rade glasačke mašine u SAD i koliko su pozdane? - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama 5. novembra, kandidati Republikanske stranke Donald Tramp i Demokratske stranke Kamala Haris pokušaće da stignu do "magične brojke" od 270 glasova elektora. Naime, pošto su SAD federacija, kandidat zapravo mora da pobedi u dovoljnom broju saveznih država, koje "nose" odgovarajući broj elektorskih glasova, o čemu možete pročitati opširnije u našem posebnom tekstu.

Glasanje u pojedinačnim državama funkcioniše po sistemu većine glasova birača, na koji smo navikli u Evropi, s tim da ponegde umesto glasačkih listića i kutija postoje tzv. glasačke mašine, čija je pouzdanost često dovođena u pitanje. Ovaj sistem omogućava brže brojanje glasova, ali zbog svoje digitalne prirode stvara sumnju u nameštanje i strah od kvarova, koji mogu ozbiljno narušiti izborni rezultat, ako je rezultat u nekoj državi neizvestan.

Većina država i glasačkih mesta je 2020. koristila "hibridni" sistem gde se mašine koriste samo za brojanje glasova i gde se radi popis papirnih glasova (tzv. VVPAT sistem). Ipak, neki okruzi u osam od ukupno 50 država koristili su mašine sa direktnim elektronskim beleženjem glasova (DRE), što je manje u odnosu na 2016. kada je 14 država koristilo DRE.

Popularnost DRE mašina je naglo skočila posle izbora 2000. ali je u sledećoj deceniji krenula da opada, tako da je na izborima za Kongres 2022. 70 odsto registrovanih birača bilo u okruzima koji koriste papirne listiće, dok je 23 odsto bilo u okruzima koji koriste mašinsko glasanje, ali se svaki glas štampa i arhivira u papirnoj formi. Svega sedam odsto birača živelo je u okruzima sa DRE mašinama, koje sve beleže digitalno, bez papirnog traga, navodi se u izveštaju Reutersa iz 2022.

Ove godine će, kako piše AP, taj procenat biti još manji, pa će skoro svaki glas biti fizički arhiviran, kako bi se minimalizovala mogućnost greške ili sajbernapada.

Kako rade glasačke mašine

Dodatnu komplikaciju stvara što se različite izborne komisije oslanjaju na različite tehnologije, pa svaka od njih radi malo drugačije.

Zvaničnici se pre svega oslanjaju na sistem registracije birača koji je baza podataka registrovanih birača. Zatim imaju sistem upravljanja izborima koji službenici koriste za štampanje, izdavanje i praćenje glasačkih listića. Oni takođe koriste sistem za slanje izveštaja tokom izborne noći, koji šalje informacije o preliminarnim rezultatima. Mnoge izborne jurisdikcije koriste i elektronske biračke spiskove za proveru birača na biračkim mestima.

Sve to zavisi od softvera i računara, što nosi rizike koje sluđbenici moraju na vreme da identifikuju i izbore se sa njima. Na primer, zvaničnici često izoluju kritične sisteme od pristupa internetu i koriste uređaje za skladištenje, kao što su bezbedni USB stikovi (fleš memorija), kako bi preneli podatke. Tako se ograničava pristup osetljivoj opremi samo na one koji moraju da je koriste i pravi se evidencija koja prati i nadgleda svaki uređaj.

Kada je potrebna internet veza, izborni zvaničnici će često koristiti privatne mreže kako bi ograničili rizik od zlonamerne aktivnosti i preduzimaju druge korake da skeniraju svoje sisteme u potrazi za potencijalnim ranjivostima i pretnjama.

Birači u većem delu zemlje popunjavaju glasačke listiće ručno, a zatim će taj glasački listić biti skeniran i elektronski prebrojan. Nekoliko uglavnom manjih mesta na severoistoku SAD, prebrojaće svoje glasačke listiće ručno jer je broj birača jako mali.

U nekim delovima zemlje koristi se pomenuti "hibridni" sistem, gde birači odmah dobijaju odštampani primerak svog glasa i ubacuju ga u uređaj za skeniranje koji ga broji. Postoje i slučajevi gde se glasanje vrši elektronski, ali se štampa papirni zapisnik koji sumira date glasove. Taj zapisnik je zatim dostupan ako je potrebno ručno brojanje.

Da li su glasačke mašine povezane na internet?

Ne računajući mali broj izuzetaka mašine koje učestvuju u procesu glasanja nisu povezane sa internetom. Postoje neki okruzi u nekoliko država koje dozvoljavaju skenerima glasačkih listića na biračkim mestima da emituju nezvanične rezultate, koristeći mobilnu privatnu mrežu, nakon što se glasanje završi i kada su memorijske kartice koje sadrže podatke o glasanju uklonjene.

Izborni službenici koji to dozvoljavaju kažu da to omogućava brže izveštavanje o preliminarnim rezultatima izbora u izbornoj noći. Navode i da se papirna evidencija o ubačenim glasačkim listićima koristi za proveru autentičnosti rezultata tokom postizbornih kontrola i da bi ti zapisnici bili od ključnog značaja za ponovno brojanje ako bi ono bilo potrebno.

Međutim, neki stručnjaci za sajber bezbednost kažu da je ovo nepotreban rizik i da bi tu praksu trebalo zabraniti.

Da li su glasačke mašine bezbedne?

Kako piše AP, navodni napori Rusije da skenira državne sisteme za registraciju naveli su izborne zvaničnike širom zemlje da pojačano rade na obezbeđenju.

Tada nije bilo dokaza da su neki podaci promenjeni ili izbrisani, ali je to navelo federalnu vladu da proglasi izborne sisteme kritičnom infrastrukturom. To omogućava Agenciji za sajber bezbednost i infrastrukturnu bezbednost da kada god to želi vrši provere sajber bezbednosti i testira ranjivosti u izbornim mestima.

"Danas, osam godina kasnije, zbog svog neverovatnog napora izbornih zvaničnika na jačanju bezbednosti i otpornosti našeg izbornog procesa, izborna infrastruktura nikada nije bila sigurnija“, rekla je direktorka ove agencije Džen Isterli u septembru.

Stručnjaci za digitalnu bezbednost apelovali su da se preduzme još više i da izborni zvaničnici ograniče upotrebu određene tehnologije, posebno mašina koje obeležavaju listiće kada birač selektuje opciju. Dugotrajna pravna bitka u Džordžiji vođena je sa ciljem da primora ovu saveznu državu da se otarasi ovih mašina i da se svi listići popunjavaju ručno.

Kako se osigurava preciznost sistema?

Izborni zvaničnici kažu da postoje zaštitne mere koje osiguravaju da se glasačkim sistemima ne manipuliše. To počinje fizičkim obezbeđenjem, kao što su zaključane sobe sa ograničenim pristupom i zapečaćivanja, kako bi bilo očigledno ako neko odluči da manipuliše. Pored toga, oprema za glasanje se testira pre izbora, što uključuje probno sprovođenje glasačkih listića kroz opremu kako bi se osiguralo da se glasovi pravilno prebrojavaju.

Kontrole nakon izbora se sprovode da bi se identifikovale greške ili potencijalne greške.

Oko 98 odsto svih glasova na ovogodišnjim izborima biće podržani papirom dokumentacijom, prema izveštaju Brenan centra za pravdu zasnovanom na podacima koje je prikupio "Verified Voting", nestranačka grupa koja prati opremu za glasanje u SAD. Zvaničnici kažu da je to važno da bi se osiguralo da neka greška ili sajber napad ne spreče izradu tačnog zapisnika o glasanju.