U trezorima NBS rekordne zlatne rezerve: Srbija donela odluku koja se pokazala kao izuzetan ekonomski potez

Komentari

Autor: Lj. Gradinac

19/10/2024

20:33

U trezorima NBS rekordne zlatne rezerve: Srbija donela odluku koja se pokazala kao izuzetan ekonomski potez - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Zlato je na dugi rok najznačajniji čuvar vrednosti i garant zaštite od inflatornih i drugih rizika. Njegova cena konstantno raste i dostiže istorijske maksimume. Centralne banke povećavaju svoje rezerve zlata kao čuvara vrednosti, a taj plemeniti metal je i garancija poverenja u centralnu banku. U Narodnoj banci Srbije kažu za Euronews Srbija da kontinuirano prate dešavanja na međunarodnom finansijskom tržištu, a u sklopu toga i na tržištu zlata kao jedne od klasa aktive deviznih rezervi.

NBS, kako navode, poseduje rekordnih 47,4 tone zlata, ukupne vrednosti oko 3,7 milijardi evra, što čini oko 12,9 odsto ukupnih deviznih rezervi.

Prema poslednjem izveštaju Svetskog saveta za zlato (World Gold Council - WGC) Srbija se nalazi na 53. mestu u svetu po količini zlata u svojim deviznim rezervama.

Na listi se od država iz bivše SFRJ nalaze Severna Makedonija na 78. mestu (6,9 tona), Slovenija na 91. mestu (3,2 tone) i BiH na 100. mestu (1,5 tona) po količini zlata.

Gde se čuvaju rezerve zlata i u kom obliku?

Najveći deo rezervi zlata Narodne banke Srbije čuva se u trezorima NBS, dok je pet tona zlata iz ovogodišnje kupovine na međunarodnom tržištu još uvek u inostranstvu.

"Sredinom 2021. godine Narodna banka Srbije je u ambijentu pojačane globalne neizvesnosti, a u skladu i s praksom repatrijacije zlata drugih centralnih banaka – poput nemačke, holandske, austrijske, poljske, mađarske i rumunske centralne banke – vratila u svoje trezore svih 13 tona zlata koje su do tada držane u inostranstvu", rekli su u NBS.

Time je, kaku kažu, NBS nastojala da poveća raspoloživost zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti, kao i da umanji troškove skladištenja zlata u fizičkom obliku.

Potvrda da je odluka, koja se ispostavila kao izuzetan ekonomski potez, državnog rukovodstva Srbije na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem da Srbija vrati svoje rezerve zlata u zemlju bila ispravna stigla je i iz Poljske.

Kako je najavio guverner Narodne banke Poljske Adam Glapinjski, centralna banka te zemlje namerava da poveća svoje rezerve na 420 tona, čime će prestići Ujedinjeno Kraljevstvo na listi zemalja sa najvišim zlatnim rezervama u svetu.

"Kada to postignemo, pridružićemo se redovima vodećih svetskih ekonomija", rekao je Glapinjski.

Gde država kupuje zlato?

NBS je u periodu od 2019. godine do danas kupila ukupno 26,8 tona zlata.

"Na međunarodnom tržištu, preko Banke za međunarodna poravnanja, NBS je ukupno kupila 17 tona zlata (s međunarodnim standardom LGDS, najveće finoće/čistoće – od 99,5 odsto do 99,99 odsto). Godine 2019, što je bila prva kupovina zlata u inostranstvu, kupljeno je devet tona zlata, 2020. godine kupljene su tri tone zlata, a sredinom 2024. godine pet tona zlata", navode u NBS.

Osim toga, NBS redovno kupuje zlatne poluge najvišeg kvaliteta i finoće na domaćem tržištu od kompanije Ziđin Srbija, od koje ima prioritetno pravo otkupa.

"NBS je od 2019. godine od ove kompanije otkupila ukupno 9,8 tona zlata, od čega su 2,4 tone zlata kupljene od početka 2024. godine, što je najveća količina na nivou godine do sada", kažu u NBS.

Kako se donosi odluka o kupovini zlata?

U NBS navode da zlato kao klasa aktive u deviznim rezervama istorijski ima ulogu sigurne aktive (safe haven), a ova njegova uloga naročito dolazi do izražaja u periodima krize.

"Iz ugla centralne banke kao institucionalnog investitora, zlato je i garancija poverenja u centralnu banku, a uobičajeno služi i kao oblik zaštite od inflacije na duži rok. S obzirom da je na njega teže uticati kroz politike kamatnih stopa različitih monetarnih vlasti, kao klasa aktive u strukturi deviznih rezervi zlato smanjuje rizik kamatnih stopa i doprinosi očuvanju vrednosti investicija. Takođe, niska korelacija zlata sa tradicionalnim oblicima aktive u kojima se drže devizne rezerve, a naročito sa rezervnim valutama poput američkog dolara, čini ovaj plemeniti metal korisnom aktivom u svrhu dodatne diversifikacije i doprinosi otpornosti finansijskog sistema na šokove iz međunarodnog okruženja", navode u NBS.

S druge strane, dodaju, zlato nije kamatonosni oblik aktive, odlikuje ga veća volatilnost cene i nešto niža likvidnost u odnosu na neke tradicionalne klase aktive, te se iz tih razloga u rezervama banaka nalazi kao jedna od mnogih klasa aktive u okviru procesa diversifikacije ulaganja.

"NBS kontinuirano prati dešavanja na međunarodnom finansijskom tržištu, a u sklopu toga i na tržištu zlata kao jedne od klasa aktive deviznih rezervi. Sve investicione odluke, pa i ona o investiranju u zlato, donose se uz detaljnu analizu tekućih i očekivanih kretanja na tržištu i iz ugla celokupnih deviznih rezervi, imajući u vidu njihovu ulogu i mandat NBS utvrđen Zakonom o Narodnoj banci Srbije", navode u NBS.