U kakvom su stanju šume u Srbiji: Država planira nova pošumljavanja, koji delovi zemlje će biti u fokusu?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

14/04/2025

21:35

Euronews Serbia

veličina teksta

Aa Aa

Guste šume i bogat bio-diverzitet decenijama su smatrani sinonimima za Srbiju. Poslednjih godina se ipak stiče utisak da takva slika bledi, a prvi korak na putu ka vraćanju starog sjaja šumama jeste kvalitetno seme. Upravo je zato, kažu nadležni, usvojen Zakon o izmenama i dopunama zakona o reproduktivnom materijalu. Istraživali smo kakvi se rezultati očekuju i koji će delovi zemlje biti u fokusu budućeg pošumljavanja.

Ako su šume i briga o prirodi ogledalo naroda onda slika koju vidimo nije najlepša. Nije tajna da Srbiji poslednjih godina doslovno fali vazduha, zbog čega se, kažu iz resornog Ministarstva, intenzivno radi na obnavljanju postojećih i sadnji novih šuma.

"Prvi cilj je da se u potpunosti uskladimo sa direktivom EU na osnovu čega je donet i osnovni tekst zakona. Ideja je da se kroz ovaj zakonski propis obezbede dovoljne količine kvalitetnog reproduktivnog materijala", kaže za Euronews Srbija Ljiljana Sovilj iz Ministarstva poljoprivrede.

Put od semena do stabla, a kasnije do šume je veoma dug. Rezultate pošumljavnja je zato nemoguće odmah videti, već je potrebno dugogodišnje praćenje stanja na terenu.

"Ako posmatramo nešto od trenutka kada se nešto posadi do trenutka kada se poseče neretko prolazi i preko sto godina", kaže za naš medij Predrag Jović iz FAO.

39 odsto Srbije pod šumom

Iako možda na prvi pogled tako ne deluje, 39 odsto Srbije je pod šumom, pokazuju podaci Uprave za šume iz 2023. godine.

Najpošumljeniji je Region Južne i Istočne Srbije, a odmah iza je Šumadija i Zapadni deo zemlje.

Ipak Beograđane ne vara osećaj da je grad nedovoljno pod zelenim površinama, jer procenat šuma regije glavnog grada iznosi tek 16 odsto.

Poseban izazov predstavlja Vojvodina gde je pošumljeno svega oko osam odsto teritorije, pa taj region važi za jedan od najmanje pošumljenih u čitavoj Evropi.

"Veliki kombinati, ali i mali poljoprivrednici bi hteli da im, ako je ikako moguće, suncokret raste pored puta. Ne vodeći računa koji je stvarno ekološki, privredni značaj zaštitnih pojaseva", ukazuje Jović.

Pokrenut projekat vredan 84 miliona dolara

Projekti i planovi ipak nisu dovoljni ukoliko dođe do ekscesivne seče šuma, kao i nesavesnog ponašanja na zelenim površinama.

"Velike količine tog repromaterijala odlazi na sanacije. Ne toliko pošumljavanje, već saniranje površina gde ljudski faktor može da bude taj koji izaziva oštećenja", naglašava s druge strane Sovilj.

Kako bi se unapredila otpornost šuma početkom godine je potpisan i ugovor o sprovođenju projekta između resronog Ministarstva, javnih preduzeća i Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija vredan 84 miliona dolara.

"U okviru pomenutog projekta mi smo planirali da posadimo oko 7000 hektara šume, oko 2000 na teritoriji vojvodine. Gledaćemo da pre svega budu obuhvaćena ona područja koja su ugrožena erozijom", zaključuje Jović.