Igre 
Da li svet nesvesno korača ka najgoroj nuklearnoj krizi ikada? Čak i Šolcovi saveznici se plaše američkih raketa
Komentari03/08/2024
-16:06
Iako je nemački kancelar Olaf Šolc nedavno "oberučke" prihvatio američki plan za razmeštanje raketa srednjeg dometa do 2.500 km u toj zemlji od 2026. godine mnogi Nemci su skeptični, pa čak i njegove partijske kolege.
Ideja da se iz Berlina može na nišanu držati Moskva, nije se preterano svidela vođi Socijaldemokratske partije (SPD) u Bundestagu Rolfu Mutzenihu.
"Ne čini svako oružje Nemačku momentalno bezbednijom", rekao je on za Politico, nakon što je Šolc razmeštanje raketa nazvao "veoma dobrom odlukom" koja će odvratiti Rusiju i kojom se nastoji stvaranje garancija da neće biti rata.
Mutzenih je ranije rekao da taj potez vodi do dalje eskalacije tinjajućeg sukoba Zapada i Rusije i povećava šansu da neko napravi pogrešan proračun.
O ovoj izuzetno važnoj odluci Budnestag uopšte nije raspravljao jer je ne sprovodi nemačka već američka vojska i ne zahteva izdvajanje iz budžeta. Međutim, Politico piše da je imao uvid u internu poruku visoko pozicioniranih poslanika SPD-a, koji se bave pitanjima odbrane, u kojoj najavljuju da će pozvati na debatu u Bundestagu u septembru.
Razmeštanje krstarećih raketa Tomahavk i balističkih SM-6 dogovoreno je na NATO samitu u julu i obavljaće se u epizodama, uz napomenu da neće imati nuklearne bojeve glave. U planu su i prve američke hipersonične rakete Dark Eagle, koje SAD još uvek nisu uspešno testirale.
Tanjug AP/Noah Berger
Rusija ne veruje garancijama da oružje neće biti nuklearno i najavljuje "simetričan" odgovor, a predsednik Vladimir Putin kazao je da bi američke rakete u jednom trenutku mogle biti opremljene nuklearnim bojevim glavama.
"To su strašni oružani sistemi. Nema potrebe da se zavaravamo oko toga", rekao je poslanik SPD-a Falko Drosman, koji ipak veruje da će posle "gunđanja" njegova parlamentarna grupa prihvatiti dogovor.
Nemačko društvo je podeljeno po ovom pitanju, pa prema anketi objavljenoj u sredu 49 odsto misli da nije dobra ideja dozvoliti dolazak američkih raketa, a čak 74 odsto na teritoriji bivše Istočne Nemačke.
Povezane vesti
Kako je START učinio svet bezbednijim
Koliko bi 2026. godina, kada, u februaru, ističe START sporazum o redukciji strateškog nuklearnog naružanja, mogla da bude opasna po ceo svet svedoči i činjenica da od tada SAD i Rusija neće imati nikakav formalni sporazum pošto su se SAD 2019. povukle iz INF ugovora o raketama srednjeg dometa. Vašington je tada tvrdio da je Moskva razvojem rakete SSC-8, ali je još jedan razlog bio neometana trka u naoružanju sa Kinom, koja nije sputana bilateralnim sporazumima iz Hladnog rata.
START je ugovor između SSSR-a i SAD koji je stupio na snagu 1988. Zahvaljujući njemu obe strane ograničile su broj nosilaca nuklearnih bombi na 1.600, a broj bojevih glava na 6.000. Inspektori sa obe strane striktno su proveravali da li njihovi rivali uništili sve što su obećali, a jedan od najupečatljivijih prizora bilo je groblje američkih strateških bombardera B-52G raskomadanih na pet delova, tako da ne mogu da se remontuju.
Novi START stupio je na snagu 2011. i trebalo bi da se produžava na svakih pet godina posle prvih 10. Njime je projektovano da se broj bojevih glava smanji na 1.550. Takođe se ograničava broj lansera interkontinentalnih balističkih projektila (ICBM) i lansera ICBM-ova u podmornicama na 800, a obe strane imaju prava da preko satelita i 18 inspekcija godišnje kontrolišu da li se poštuju limiti. Takođe je nametnut niz rokova do kada limit za određene tipove naoružanja mora da se ispuni.
Tanjug AP/Russian Defense Ministry Press Service via AP
Rat u Ukrajini skoro je potpuno prekinuo saradnju SAD i Rusije po tom planu, a godinu dana od njegovog početka Moskva je suspendovala primenu, ali nije formalno istupila.
Posebno zabrinjava to što su odnosi Moskve i Vašingtona još gori nego za vreme Kubanske raketne krize 1962. jer je komunikacija smanjena na minimum, a američko naoružanje i sateliti koriste se za udare na ruske ciljeve. Mešanje jedne sile u rat druge ovih razmera nije se desilo još od Vijetnamskog rata kada je snage Vijetkonga snabdevao SSSR, pa čak slao i pilote.
Potpuni izostanak obostranog uvida u raspored nuklearnog naoružanja, njegove kapacitete i brojnost drastično povećava šansu za nesporazume jer niko ne zna šta može da očekuje. Prema aktuelnim procenama Rusija ima oko 10 minuta da donese odluku ako sumnja da je lansiran nuklearni napad, pre nego što odluči da odgovori, dok bi u slučaju raspoređivanja hipersoničnih raketa u Nemačkoj to bilo smanjeno na svega par minuta. Svaka pogrešna odluka ili nesporazum lako bi mogli da okončaju čovečanstvo.
O opasnostima neprodužavanja START-a govorilo se još 2019. pre rata u Ukrajini, kada je svet bio neuporedivo stabilniji nego sada. Još tada je ugledna Karnegi zadužbina za međunarodni mir u svojoj analizi pisala da bi neuspeh da se produži Novi START značio da će američki i ruski strateški nuklearni arsenali biti neograničeni prvi put u nekoliko decenija.
Povezane vesti
"Ugovor ograničava ogromnu većinu oružja koje bi svaka strana koristila u nuklearnom sukobu velikih razmera. To čini bez negativnog uticaja na druge odbrambene potrebe SAD, kao što su strateško odvraćanje Kine, protivraketna odbrana ili modernizacija nuklearnih i konvencionalnih kapaciteta. Štaviše, područja trvenja između Sjedinjenih Država i Rusije su regionalna — pošto najverovatniji izvori američko-ruskog sukoba potiču iz ruskog zadiranja u Evropu, možda protiv saveznika iz NATO-a. Ovo je još jedan razlog zašto američki vojni lideri smatraju da američki nuklearni arsenal dugog dometa ne mora biti potpuno neograničen", pisalo je u analizi.
Takođe se upozorava da bi bilo "teško ili nemoguće" za američku obaveštajnu zajednicu da nadoknadi gubitak uvida koje su američki inspektori imali u ruske baze i skladišta nuklearnog oružja. To bi značilo i da ne bi imali najnovije i najtačnije informacije o tome gde se tačno nalazi rusko nuklearno oružje.
Amerika pokušava da raketom Dark Eagle smanji prednost Rusije
Američka vojska trenutno nastoji da osposobi za službu svoj prvi hipersonični projektil Dark Eagle. Baterije za ovo oružje dugog dometa učestvovale su u vežbi "Odlučni lovac" u Nevadi, zajedno sa snagama iz alijanse "Pet očiju" (Australija, Kanada, SAD, Velika Britanija, Novi Zeland).
Kako prenosi tehonološki portal New Atlas, ova raketa bi trebalo da leti brzinom mah 5 (pet puta brže od zvuka), a hipersonično oružje obično je u prvih pet na listama želja svake velike ili čak srednje vojne sile.
profimedia
U tekstu se takođe navodi da bi tako brza raketa, kada bi njome moglo precizno da se upravlja, mogla da prođe kroz konvencionalne PVO siteme i uništi ciljeve samom snagom kinetičke energije, čak i bez bojeve glave.
Problem za SAD je što Rusija već neko vreme ima i uspešno primenjuje takve rakete na ukrajinskom bojištu. U pitanju su avionski Kinžal (1.500-2.000 km dometa, brzina mah 10) i brodski Cirkon (500-1.000 km dometa, brzina mah 9), a do sada nije dokazano uspešno obaranje nijedne od njih, ni sa zapadnim PVO sistemima. Rusi masovno koriste i Iskander-M lansiran sa zemlje, koji u završnoj fazi leta dostiže brzinu mah 6 do 7. Prve dve rakete su nominalno duplo brže od američke, dok ukrajinski mediji javljaju da je Rusija možda nedavno razvila i upotrebila Iskander-1000, dometa 1.000 km, koji nije smela da koristi po INF sporazumu. Druga mogućnost je da koristi severnokorejsku verziju KN-23.
New Atlas priznaje da SAD zaostaju za Rusijom, ali kao deo razloga navode perfekcionistički pristup američkih inženjera, te da američka vojska ne žuri da što pre primeni hipersoničnu tehnologiju već da je učini što praktičnijom i integriše u postojeće snage.
Od Kube do Belorusije: Ruski analitičari razmatraju lokacije za razmeštanje raketa
Ruski mediji intenzivno spekulišu kako bi mogao izgledati odgovor Rusije na raspoređivanje raketa i stiče se utisak da su obe strane zaboravile na bilo kakva ustručavanja.
"Ako SAD sprovedu takve planove, smatraćemo da smo oslobođeni ranije pretpostavljenog jednostranog moratorijuma na raspoređivanje naoružanja srednjeg i kraćeg dometa, uključujući i povećanje sposobnosti obalskih snaga naše mornarice“, počinje svoju analizu Izvestija Putinovom izjavom od 28. jula.
Tada je Putin pomenuo da su SAD, tokom vojnih vežbi, uvežbale prebacivanje raketnih sistema u Dansku i na Filipine.
"Ova situacija podseća na događaje iz Hladnog rata, povezane sa razmeštanjem američkih raketa srednjeg dometa Peršing u Evropi“, rekao je on.
Kao odgovor na to Moskva može da razmotri mogućnost razmeštanja svojih raketa na teritoriji prijateljskih zemalja u blizini, posebno u Belorusiji, smatra vojni analitičar Dmitrij Kornev.
"Sudeći po predsednikovom govoru, Rusija planira da odgovori simetrično. Odnosno, razmeštanjem sličnih raketa u evropskom delu Ruske Federacije. Imamo nekoliko opcija: Kalinjingradska oblast, Lenjingradski vojni okrug. Možda se misli i na Belorusiju. To se ne može isključiti jer sa njene teritorije, sa dometom od 2.000 km, moguće je gađati skoro celu Evropu. Tamo je takođe rečeno da se vojno-industrijski kompleks priprema za testiranje i početak proizvodnje ovih projektila. Za sada, po svemu sudeći, ostaje mogućnost koraka unazad. Ako Amerikanci ne rasporede rakete u Nemačkoj, mi ćemo ostati verni moratorijumu koji smo sami najavili. Ali ako oni rasporede rakete, onda ćemo ih i mi rasporediti", rekao je on za Izvestiju.
Razmatra se čak i opasan scenario da se sklopi sporazum sa zemljama u blizini SAD, ruskim saveznicima na Zapadnoj hemisferi. To bi bila svojevrsna repriza Kubanske raketne krize, ali sa ubojitijim i savremenijim oružjem.
"Moguće je da je reč o zemljama Latinske Amerike i Kariba, koje su u neposrednoj blizini Sjedinjenih Država. Postoji mnogo opcija za odgovor na akcije Sjedinjenih Država. Rano je reći koje od njih će naša vlast primneti“, smatra vojni analitičar Vladislav Šurigin.
Komentari (0)