Igre 
Šta se zna o ubistvu Hanijea u Iranu? Dve opasne eskalacije u istoj noći, region se ujedinjuje protiv Izraela
Komentari31/07/2024
-21:03
Politički vođa palestinskog pokreta Hamas Ismail Hanije (62) ubijen je tokom noći u rezidenciji na severu Teherana oko 2:30 časova "vazdušnim navođenim projektilom" zajedno sa svojim telohraniteljem, dok je bio u poseti povodom inauguracije novog iranskog predsednika Masuda Pezeškijana.
Iranska revolucionarna garda (IRGC) saopštila je da je istraga u toku, ali još nije objavljena ni tačna lokacija rezidencije, niti da li je projektil bio ispaljen iz aviona ili je u pitanju dron kamikaza. Takođe, nisu objavljene fotografije mesta napada, što je atipično u ovakvim situacijama, a jedino se zna da je Hanije ubijen u spavaćoj sobi.
Nakon ubistva političkog lidera Hamasa, vlada Irana je proglasila 31. jul, 1. i 2. avgust danima žalosti. U saopštenju se ističe da je "varvarsko" ubistvo Hanijea prekršilo sve međunarodne zakone i norme humanitarnog prava, svedočeći o "terorističkoj prirodi izraelskog režima".
Iranski vrhovni vođa Ali Hamnei naredio je direktan napad na Izrael kao odgovor na ubistvo šefa Hamasa Ismaila Hanijea, piše Njujork tajms, pozivajući se na tri neimenovana iranska zvaničnika obaveštena o tom pitanju, uključujući dva člana Revolucionarne garde. U izveštaju se navodi da je direktiva data jutros na hitnom sastanku Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost.
Iste noći Izrael je izveo napad na visokog komandanda militantnog libanskog pokreta Hezbolah Fuada Šukra u Bejrutu. Tel Aviv tvrdi da je on ubijen, a telo je ponađeno i izvučeno iz ruševina zgrade u Bejrutu. Liban je osudio napad na prestonicu i najavio žalbu Ujedinjenim nacijama.
"On je bio terorista koji na rukama ima krv Izraelaca i mnogih drugih", kazao je Danijel Hagari, portparol izraelske vojske.
Takođe, u subotu je 12-oro dece ubijeno u raketnom udaru na Golansku visoravan, u gradu Maždal Šams pod izraelskom okupacijom, a pravno u granicama Sirije. Hezbolah, koji je vršio slične napade na sever Izraela, negirao je krivicu, ali je Tel Aviv zapretio odmazdom za ubistvo dece iz sirijskog manjinskog naroda Druzi, a ministar odrbane Joav Galant poručio je da je pređena crvena linija. Šukr je, kako tvrdi Izrael, stajao iza masakra dece na fudbalskom terenu.
Povezane vesti
Dve ozbiljne eskalacije u jednoj noći usledile su nakon što su se u nedelju u Rimu sastali pregovarači Izraela i Hamasa sa ciljem postizanja dogovora o prekidu vatre u Gazi i puštanja izraelskih talaca zarobljenih u napadu 7. oktobra. Među posrednicima u pregovorima bili su direktor CIA Vilijam Barns i premijer Katara šeik Mohamed bin Abdul Rahman al Tani, a italijanska agencija Ansa javila je da se očekuje napredak nakon susreta u Rimu.
profimedia
Takođe, 23. jula su svih 14 palestinskih frakcija potpisale istorijsku "Pekinšku deklaraciju" u Kini, kojom su se po prvi put posle raskola 2007. godine ujedinili radikalni Hamas i umereni Fatah, koji je tada proteran iz Gaze. Postignut je dogovor da se formira vlada nacionalnog jedinstva u nekom trenutku posle rata na teritoriji Gaze i Zapadne obale.
Deluje da je većina ostvarenog napretka sada pala u vodu, jer je Hanije bio taj koji je predvodio diplomatske aktivnosti za vreme rata Izraela protiv Gaze.
SAD i Izrael ćute, Iran i Hamas prete osvetom
Izrael se nije zvanično oglasio povodom ubistva, ali je premijer Benjamin Netanjahu za danas najavio bezbednosnu procenu posle koje će se sastati Bezbednosni kabinet. On je kasnije izjavio da je Izrael "spreman na svaki scenario" i da pozdravlja odluku da se rat još uvek ne okonča.
"Od napada u Bejrutu pretnje se čuju sa svih strana. Stajaćemo ujedinjeni i odlučni protiv svake pretnje. Izazovni dani su pred nama", rekao je Netanjahu u televizijskom obraćanju iz sedišta izraelske vojske u Tel Avivu, prenosi Tajms of Izrael.
Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da je upoznat sa činjenicom da je Hanije ubijen, ali da ostaje posvećen postizanju prekida vatre u Gazi. Kasnije je Blinken rekao da SAD nisu bile svesne ubistva niti umešane u njega.
Šef Pentagona Lojd Ostin nije dao odgovor na pitanje novinara da li su SAD znale unapred za ubistvo Hanijea, ali je poručio da će Vašington priteći u pomoć Izraela ako bude napadnut.
Tanjug/AP/Michael Probst
Povezane vesti
Iran krivi Izrael za ubistvo, a predsednik Pezeškijan saopštio je da će ta zemlja braniti teritorijalni integritet, čast i ponos, kao i da će naterati teroriste koji su izvršili invaziju da "zažale zbog svog kukavičkog dela". Ajatola Ali Hamnej rekao je da je "cionistički režim napravio mučenika od našeg dragog gosta u našoj kući", pa zapretio oštrom kaznom.
Palestinski predsednik Mahmud Abas oštro je osudio atentat, opisavši ga kao "kukavički čin i opasan razvoj događaja", navodi se u saopštenju palestinske novinske agencije Wafa. On je imao umereniju retoriku pozvavši Palestince da se ujedine i budu "strpljivi i nepokolebljivi u suočavanju sa izraelskom okupacijom".
Muslimanski svet i zemlje regiona oštro osuđuju ubistvo
Mnoge muslimanske i zemlje regiona su oštro osudile ubistvo. Premijer Katara, zemlje u kojoj je Hanije najčešće boravio i koja je posrednik između zaraćenih strana, sumnja u nastavak pregovora.
"Kako medijacija može da uspe kada jedna strana ubije pregovarača na drugoj strani", napisao je na X-u Mohamed bin Abdul Rahman al Tani i dodao da je za mir potrebno da svet zauzme stav protiv zanemarivanja ljudskog života.
Ministarstvo spoljnih poslova Turske saopštilo je da ubistvo "još jednom pokazuje da izraelska vlada Netanjahua nema nameru da postigne mir“.
"Region će se suočiti sa mnogo većim sukobima ako međunarodna zajednica ne preduzme mere da zaustavi Izrael", navodi se u saopštenju.
Podsetimo, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan nedavno je zapretio da bi ta zemlja mogla da "uđe" u Izrael kao što je to učinila u Nagorno Karabahu ili Libiji, nakon čega je Izrael zahtevao da je izbace iz NATO-a.
Tanjug/AP
Jemenski pokret Ansar Alah ili Huti, koji je posle zbog izraelskog bombardovanja Gaze počeo uspostavio delimičnu blokadu Crvenog mora, gađajući brodove koji kroz Suec idu do Izraela, takođe je burno reagovao
"Ciljanje Ismaila Hanijea je gnusan teroristički zločin i flagrantno kršenje zakona i idealističkih vrednosti", rekao je Mohamed Ali al-Huti, predsednik Vrhovnog revolucionarnog komiteta Huta.
U saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Egipta, navodi se da ubistvo lidera Hamasa, zajedno sa nedostatkom napretka u pregovorima o prekidu vatre, komplikuje situaciju.
Irak je takođe "najoštrije" osudio ubistvo šefa Hanijea. Ministarstvo spoljnih poslova je u saopštenju navelo da je "agresivna operacija flagrantno kršenje međunarodnih zakona i pretnja regionalnoj bezbednosti i stabilnosti".
"Izražavamo punu solidarnost sa palestinskim narodom i njegovim rukovodstvom u ovim teškim trenucima, pozivajući međunarodnu zajednicu da preuzme svoje odgovornosti i preduzme neophodne mere da zaustavi ponovljene napade i kršenja suvereniteta država", dodaje se u saopštenju ministarstva.
Pakistanska vlada pridružila se zemaljama koje osuđuju ubistvo, kritikujući izraelski "avanturizam u regionu" i upozoravajući na rizik od eskalacije.
"Pakistan sa ozbiljnom zabrinutošću gleda na rastući izraelski avanturizam u regionu", navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Pakistana.
Takođe se upozorava da izraelska najnovija dela "predstavljaju opasnu eskalaciju u ionako nestabilnom regionu i potkopavaju napore za mir“.
Regionalni analitičari strahuju od eskalacije rata: "Netanjahu je dobio podršku Vašingtona"
Za sada je nejasno kako će sve ovo uticati na kurs rata u Gazi, ali Hanije je nadgledao pregovore o novom primirju i oslobađanju talaca. Uprkos njegovoj oštroj retorici, Hanije je generalno viđen od strane analitičara kao umeren i pragmatičan u poređenju sa "čvršćim" liderima koji se nalaze u Gazi Mohamedom Deifom i Jahjom Sinvarom. Za njih se veruje da su osmislili prošlogodišnje šokantne napade na Izrael.
Ubistvo lidera Hamasa Ismaila Hanijea približava region sveopštem ratu, i to bliže nego ikada ranije, rekao je profesor za bliskoistoče studije na Džordžtaun univerzitetu Nader Hašemi.
"Ovo predstavlja veliki razvoj događaja. Mislim da čak može da utiče i na Liban zato što je samo nekoliko sati ranije Izrael pokušao da ubije visokog lidera Hezbolaha u južnom Bejrutu, a radna pretpostavka je bila da Iran i Hezbolah nisu zainteresovani za eskalaciju", rekao je profesor za BBC.
Kako dodaje, ubistvo Hanijea je promenilo te proračune i sad Iran ima podsticaj da eskalira sukob.
Hasan Ajub, docent političkih nauka na Univerzitetu An-Nadžah u Nablusu, rekao je za Al Jazeer-u da se Izrael ne bi usudio da izvrši dva napada ovog nivoa osim ako "Netanjahu nije dobio bezuslovnu podršku" nakon posete Vašingtonu.
Tanjug/AP/Susan Walsh
"Trebalo bi da budemo svesni da je ubistvo došlo nekoliko sati nakon atentata na Fuada Šukra u južnom Bejrutu. Kao da Izrael šalje poruku da je sposoban da dopre do različitih lidera osovine otpora, bilo da pripadaju Hezbolahu ili Hamasu, u Gazi ili van Gaze, čak i ako to znači jasno kršenje suvereniteta zemlje“, rekao je Ajub.
Dodao je da je Hanijeovo ubistvo "smrtonosni udarac za diplomatsko prisustvo Hamasa".
Marković: Ako je Izrael izveo napad to je poruka svim saveznicima Irana
O posledicama ubistva Hanijea za Euronews Srbija govorio je Nikola Marković sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu. Iako nemamo zvaničnu potvrdu da Izrael stoji iza napada u Teheranu, on smatra da svakako ima najveći motiv jer su Izraelci imali najveću korist od toga.
"Vrlo je važan ovaj momenat u kome se dešava ubistvo, jer je došlo do okupljanja svih saveznika Irana u Teheranu. Nisu bili samo predstavnici Hamasa, već su u Iran došli i predstavnici Hezbolaha, pokret Ansar Alah, došli su predstavnici Islamskog džihada, koji sarađuju blisko sa Hamasom, bio je premijer Sirije, premijer Iraka... Znači videli smo da je u Teheranu došlo do jednog većeg okupljanja iranskih saveznika, verovatno u cilju planiranja daljih akcija na Bliskom Istoku. Rekao bih da je ovo jedan veliki bezbednosni propust Irana, jer ubiti Ismaila Hanija, koji je čovek koji održava bliske veze Hamasa sa Iranom od pre dve godine", kaže naš sagovornik.
On podseća da Hamas u protekloj deceniji nije imao bliske veze sa Iranom i da se to promenilo nakon diplomatskih kontakata koje je uspostavio Hanije. Hamas tokom građanskog rata u Siriji, našao u teškoj poziciji da bira između palestinskih izbeglica u toj zemlji, pretežno naklonjenih džihadistima u ratu sa vladom predsednika Bašara al Asada i Irana. Početkom 2013. Hamas je odlučio da je Asad "odabrao pogrešnu opciju" i okrenuo se protiv njega. Katar je u to vreme bio jedan od glavnih finansijera otpora protiv Asada, a istovremeno i Hamasa.
"Sada se to promenilo odnosno od diplomatskih kontakata koje je uspostavio Ismail Hanije prvo sa Hezbolahom, pa preko Hezbolaha sa zvaničnim Teheranom. Ovo je jedna veoma velika poruka za sve saveznike Irana od strane Izraela, ako je Izrael izveo ovaj napad", naglašava Marković.
Iako je Hanije smatran umerenijim liderom od vojnih komandanata u Gazi, Marković podseća da je sredinom jula ubijen vojni vođa Hamasa Muhamed Deif i da je ovo pokušaj da se obezglavi ta militantna grupa kako bi se u budućnosti doveo čovek blisko povezan sa Zapadom i Izraelom.
"U tom kontekstu već su se pojavila informacije u javnosti da je jedan od bivših agenata CIA, koji je član palestinskog pokreta otpora, predviđen da dođe na čelo posle rata u Gazi. U tom kontekstu gledano, ovo je jedan način da se dovede čovek koji bi vodio politiku u skladu sa interesima tih krugova", navodi analitičar.
Marković ipak ne misli da će Iran menjati svoju spoljnu politiku, ali strahuje od nestabilnosti na Bliskom istoku.
"Mene brine taj prostor i ne vidim neke moguće načine da se ceo taj prostor smiri jer su sve strane prešle neke crvene linije. Kao što je to rekao juče u objavi izraelski ministar odbrane Joav Galant sinoć oko 7 sati na društvenoj mreži X da je Hezbolah prešao crvenu liniju i nakon toga smo imali sastanak ratnog kabineta. Verovatno je tad doneta neka odluka da se reaguje odlučnije. U tom kontekstu gledano, Izrael ima jednu značajnu mrežu dobro obučenih agenata širom Bliskog Istoka i ako se sećate pre godinu dana 2023. su se dešavali oni napadi na zgradu Ministarstva odbrane u Isfahanu, u Iranu i da su u to bili umešani agenti Mosada. Takođe jedna grupa Mosada je bila uhvaćena i u Turskoj pa je posle osuđena", objašnjava Marković.
Kompletan razgovor sa Nikolom Markovićem na temu moguće eskalacije rata možete pogledati u videu ispod.
Komentari (0)