Igre 
Događaj koji je rasplamsao strah od eskalacije na Bliskom istoku: Šest ključnih pitanja o udaru na Golansku visoravan
Komentari30/07/2024
-21:00
Udar koji se u subotu dogodio na Golanskoj visoravni, koju okupira Izrael, naglo je eskalirao strahove od novog rata na Bliskom istoku. U napadu na fudbalsko igralište u gradu Majdal Šams, u kom živi zajednica Druzi, stradalo je 12 osoba, među kojima su i deca, a Izrael je za napad okrivio militantnu grupu Hezbolah, sa sedištem u Libanu. I dok oni negiraju odgovornost, Izrael tvrdi da je Hezbolah prešao "crvenu liniju" i da će platiti "visoku cenu" za incident. Međutim, analitičari navode da je malo verovatno da će Izrael želeti da izazove potpuni rat sa Hezbolahom.
Šta se tačno dogodilo na Golanskoj visoravni?
U subotu uveče, 27. jula, odjeknula je eksplozija na igralištu u Majdal Šamsu, a stradalo je 12 mladh iz manjinske zajednice Druza.
Reč je, kako piše BBC, o najsmrtonosnijem napadu na ili u blizini granice Izraela sa Libanom od eskalacije u oktobru. Udar je izazvao šok u samom Izraelu, ali i širom sveta.
Tanjug/AP Photo/Leo Correa
Izrael tvrdi da je Hezbolah izveo napad raketom iranske proizvodnje, ispaljenom sa male udaljenosti u Libanu. I Sjedinjene Američke Države takođe krive Hezbolah.
Ova grupa, međutim, negira umešanost.
Šta je Hezbolah?
Hezbolah je teško naoružani militantni i politički pokret sa sedištem u Libanu - severnom susedu Izraela. Njegovo vojno krilo je jedna od najmoćnijih snaga u regionu, opremljeno sa do 200.000 projektila i raketa, kao i jurišnim dronovima. Grupa je odvojena od libanske vojske i mnogo je jača, piše BBC.
Hezbolah je takođe politički uticajan u libanskoj vladi. Pokret prati šiitski ogranak islama, a finansira ga, oprema i obučava Iran - dominantna šiitska sila na Bliskom istoku.
Povezane vesti
Hezbolah i njegove pristalice smatraju ga legitimnim pokretom otpora protiv Izraela, za koji tvrdi da i dalje zauzima deo libanske teritorije. Hezbolah takođe snažno podržava Hamas i Palestince i odbacuje pravo Izraela na postojanje.
Pokret je od strane zapadnih država, Izraela, arapskih zemalja Persijskog zaliva i Arapske lige zabranjen i proglašen za teroristički.
Gde je Golanska visoravan?
Golan je stenovita visoravan koja se prostire od jugozapadne Sirije ka severoistoku Izraela. U bliskoistočnom ratu 1967, Izrael je zauzeo oko 1.200 kvadratnih kilometara Golanske visoravni, sa koje ga je Sirija napala.
Izrael je anektirao to područje 1981. godine, što je potez koji nije priznao veći deo međunarodne zajednice. Administracija bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa prekinula je decenijsku američku politiku priznavanje suvereniteta Izraela nad okupiranom Golanskom visoravni 2019. godine.
Tanjug/AP Photo/Leo Correa
Sirija tvrdi da joj je ta zemlja oduvek pripadala i zaklela se da će povratiti teritoriju, dok Izrael kaže da su visine ključne za njenu odbranu i da će zauvek ostati u rukama te zemlje.
Oko 20.000 jevrejskih doseljenika živi na Golanskoj visoravni, koja je takođe dom i izraeslkim vojnim bazama. Naselja se smatraju nelegalnim prema međunarodnom pravu, iako Izrael to osporava.
Ko su Druzi?
Druzi su etnička i verska grupa koja govori arapski i uglavnom živi u Libanu, Izraelu, Jordanu i Siriji. Deo zajednice vekovima živi na Golanskoj visoravni. Oni koji žive na visoravni preši su iz sirijske u izraelsku vlast 1967, kada je Izrael okupirao većinu. Majdal Šams je najveći od četiri tamošnja grada sa većinskim stanovništvom Druza.
Povezane vesti
Izrael je ponudio državljanstvo svim stanovnicima golanske visoravni, iako su mnogi odlučili da zadrže svoju odanost Siriji. Oko 20 odsto od ukupno 21.000 Druza koji danas žive tamo prihvatilo je ili nasledilo izraelsko državljanstvo. Oni koji su zatražili sirijsko, imaju izraelski boravišni status, sa većinom prava kao i izraelski državljani, osim prava glasa.
Iza Golanske visoravni postoji oko 110.000 Druza koji su punopravni izraelski dravljani. Oni su najveća nejevrejska zajednica koja služi u Izraelskim odbrambenim snagama (IDF), kao deo obavezne službe.
U svetu postoji oko milion Druza, mada procene variraju. Njihova vera je izdanak ogranka šiitskog islama, ali je njihova posebna religija sa sopstvenim skupom običaja i verovanja.
Povezane vesti
Zašto je Hezbolah mogao da gađa Golansku visoravan?
Dan nakon što je Hamas izveo napade na jug Izraela 7. oktobra, Hezbolah je pucao na izraelske mete u znak solidarnosti sa Palestincima. Od tada dve strane su redovno razmenjivale vatru, terajući hiljade ljudi u Libanu i Izraelu da napuste svoje domove.
Tanjug/AP Photo/Leo Correa
Izraelski bezbednosni zvaničnici navode da je raketa koja je pogodila igralište bila deo baraža koja je pogodila nekoliko lokacija na okupiranoj Golanskoj visoravni. To je usledilo nakon izraelskog udara u kojem su poginula četiri borca Hezbolaha na jugu Libana.
Najviše Hezbolahovih napada od 8. oktobra pogodilo je severni deo Izraela, sa manje udara na Golansku visoravan. Međutim, više puta je gađao izraelske vojne položaje da delu visoravni pod nazivom Farme Šeba.
Hezbolah je, kako navodi BBC, možda računao da će međunarodna reakcija na napad na oblast za koju se smatra da je pod izraelskom okupacijom biti relativno prigušena, dok će istovremeno nastaviti pritisak na izraelsku vojsku i vladu dok vode rat u Gazi.
Šta je odlučio ratni kabinet?
Članovi ratnog kabineta, na sastanku koji je trajao više od četiri sata u nedelju, ovlastili su izraelskog premijera Banjamina Netanjahua i ministra odbrane Joava Galanta da donesu odluku o tome kako i kada će Izrael odgovoriti na napad Hezbolaha na Golansku visoravan, javio je Tajms of Izrael.
Članovi ratnog kabineta ovlastili su Netanijahua i Galanta da odluče o razmerama i vremenu kada će Izrael odgovoriti na jučerašnji raketni napad na Golansku visoravan, saopštila je Netanijahuova kancelarija.
Nakon što su se ministri usprotivili površnom načinu na koji je napad na Jemen odobren prošle nedelje, sastanku, svakom ministru je dato dovoljno vremena da govori, navodi list "Jediot Ahronot".
Američki sekretar za odbranu Lojd Ostin izjavio je da ne veruje da je rat punih razmera između Izraela i Hezbolaha neizbežan, navodeći da bi Vašington želeo da se stvari reše na diplomatski način.
Za to vreme, mnoge zemlje upozorile su svoje državljane da ne putuju u Liban. Britanski ministar inostranih poslova Dejvid Lami izjavio je da britanske vlasti savetuju britanskim državljanima da napuste Liban i da ne putuju u tu zemlju. I Nemačka je pozvala svoje državljane da odmah napuste Liban.
Komentari (0)