Igre 
Da li je Izrael prešao "crvenu liniju"? Udar na iranski konzulat može primorati Teheran na katastrofalnu odmazdu
Komentari02/04/2024
-19:47
Svakim novim napadom na Iran ili njegove trupe i oficire na Bliskom istoku nameće se isto pitanje - da li je ovo kap koja će preliti čašu? To je slučaj i sa najnovijim vazdušnim udarom Izraela na iranski konzulat u Damasku, koji je ubio najmanje 13 osoba, uključujući brigadnog generala Revolucionarne garde Irana (IRGC) Mohameda Rezu Zahedija i njegovog zamenika generala Mohameda Hadi Hadžriahimija.
Iako Iran nije nagovestio kako će odgovoriti, u igri je nekoliko scenarija: Od novih udara na američke baze preko Teheranu lojalnih snaga, do malo verovatne, ali katastrofalne eskalacije u vidu recipročnog napada na Izrael, koji, podsetimo, raspolaže nuklearnim oružjem i već se bori na dva fronta.
IRGC je priznao gubitak visokih oficira, a Zahedi je bio lider Kuds snaga u okviru Garde na teritoriji Libana i Sirije od 2016. Prema Sirijskoj opservatoriji za ljudska prava, koja se dovodi u vezu sa britanskim obaveštajnim službama, u napadu je zapravo poginulo 11 ljudi (osam Iranaca, dva Sirijca i jedan Libanac).
Tanjug/AP Photo/Omar Sanadiki
Kao i prilikom prethodnih udara, uključujući i teroristički napad u Kermanu 3. januara tokom obeležavanja godišnjice likvidacije čuvenog vođe IRGC-a generala Kasema al Solejmanija u kojem je poginulo oko 100 ljudi, Iran je zapretio osvetom i uperio prst ka Tel Avivu.
Teheran je poručio da će odgovor biti "odlučan", a iranski ministar spoljnih poslova Hosein Amirabdolahian opisao je napad kao "kršenje međunarodnih obaveza i konvencija".
Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnej izjavio je da će Izrael biti kažnjen za napad.
"Zli cionistički režim kazniće naši hrabri ljudi. Nateraćemo ih da zažale za ovaj i druge zločine", poručio je Hamnej, prenosi Tajms of Izrael.
Povezane vesti
Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Naser Kanani rekao je da Teheran ima pravo da preduzme recipročne mere nakon napada na konzulat.
"Teheran će odlučiti koju vrstu odgovora i kazne će upotrebiti protiv agresora", rekao je Kanani.
Prvi korak Teherana je apel međunarodnoj zajednici preko Ujedinjenih nacija. Rusija je tražila otvorenu sednicu Saveta bezbednosti, koja će biti održana večeras u 21 sat po našem vremenu.
U pismu stalne misije Irana pri UN upućenom generalnom sekretaru Svetske organizacije i predsedavajućem Saveta bezbednosti navedeno je da su napadi "flagrantno kršenje Povelje Ujedinjenih nacija, međunarodnog prava i osnovnog principa nepovredivosti diplomatskih i konzularnih prostorija".
Tanjug/AP Photo/Omar Sanadiki
Na međunarodno pravo poziva se i Sirija, čiji je šef diplomatije Fajsal Mekdad rekao da je vazdušni napad oštro kršenje međunarodnih propisa, a posebno Bečke konvencije o diplomatskim odnosima iz 1961.
Za razliku od napada na pozicije Garde u Siriji, konzulati su prema međunarodnom pravu suverena teritorija države, poput ambasada, tako da je Izrael ovaj put napao iransko tlo.
To nije bio slučaj čak ni kada su Amerikanci ubili Solejmanija na teritoriji Iraka 2020. godine, a tada se Teheran osvetio "simboličnim" raketnim udarima na američke baze u kojima nije bilo poginulih.
Povezane vesti
Dautović: Netanjahu pokušava da eskalira rat i uvuče SAD
Prema mišljenju analitičara međunarodnih odnosa Mirka Dautovića, izraelski udari su deo političke igre premijera Izraela Benjamina Netnjahua, ne bi li uvukao SAD u rat.
"Izrael i izraelski premijer Benjamin Netanjahu zapravo pokušava da eskalira rat kako bi on postao regionalni, ne bi li moguće uvukao Sjedinjene Američke Države direktno u taj rat. To je potpuno iz ličnih, sebičnih političkih razloga. Dakle, neprekini napadi na Hezbolah, neprekini napadi na Iransku revolucionarnu gardu i na teritoriji Libana i na teritoriji Sirije", rekao je analitičar za Euronews Srbija.
Dautović smatra da je u pitanju nova vrsta drskosti u međunarodnim odnosima, imajući u vidu da je gađano diplomatsko predstavništvo jedne zemlje na teritoriji druge zemlje.
Povezane vesti
"To se desilo samo u bombardovanju kineske ambasade u Beogradu 1999. ali za to se tadašnji američki predsednik Bil Klinton vrlo brzo izvinio Đijang Ceminu i rekao da to je bila greška. Ovo je potpuno nova skala napada i na pravila međunarodnih odnosa. Tako da, posle ovoga, potpuno je opravdano ako Iran bude sada uzvratio u svojoj odmazdi na diplomatska predstavništva Izraela. Tome direktno vode ovakva kršenja ovih pravila i konvencija, u ovom slučaju, Bečke konvencije o neutralnosti diplomatskih predstavništava. Ako krenemo tako da uništavamo pravila, onda će se okrenuti i protiv nas. Jer to je jedino što nas štiti od anarhije u međunarodnim odnosima", smatra analitičar.
Dautović smatra da Vašington, makar pod vođstvom predsednika Džoa Bajdena nije dovoljno moćan da obuzda Izrael.
"Ta rezolucija koja je doneta pre nedelju dana, i onako joj ističe rok sa krajem Ramazana, koji je za nedelju dana. Izrael se nije obazirao ni na jedan od zahteva, doduše nije ni Hamas sa zahtevom da se puste taoci. Ali tako bezuba rezolucija je zasluga upravo Amerike i njene želje da je istovremeno zaštiti Izrael i da da vrlo malu notu prekora vladi Benjamina Netanjahua. Ali, dakle, za par dana posle toga kada je vikend stigla vest, Amerika odobrila slanje 500 bombi koje teže 500 kg svaka i 12 aviona F-35 koje će, Izrael da koristi da nastavi da bombarduje Gazu. Tako da, Amerika ili ne može ili ne želi da obuzda Izrael, a Džozef Biden je sam, zbog svoje predizborne kampanje, u velikom problemu jer je glasači demokratske stranke u sve većem broju odbijaju da glasaju za njega u predizbornim, unutarstranačkim izborima Demokratske partije", kaže Dautović i dodaje da se demokratski glasači sve više opredeljuju za bele listiće.
To je glavni razlog zašto mnoge analitičare brine eskalacija sukoba, posebno ako Iran konkretno, a ne simbolično uzvrati svojim hipersoničnim raketama.
"Događaji u Damasku nagoveštavaju da su Izraelci saterali Alija Hamneja u ćošak. Iranski vrhovni vođa je posramljen pred svojom pretorijanskom gardom, a Kuds snage će teško moći da opravdaju Hamnejevu neodlučnost pred saveznicima iz regiona", napisao je na mreži X iranski politički analitičar Mohamed Ali Šabani, urednik portala Amwaj Media, koji se bavi analizom prilika na Bliskom istoku.
profimedia
Kao jedan od mogućih scenarija odmazde pominje se i porast broja napada pro-iranskih milicija, posebno na američke trupe širom Bliskog istoka.
"Možda ćemo videti povećanje broja ili nastavak napada iračkih i sirijskih milicija na američke trupe. To bi značilo da izraelski napad na Iran zapravo stavlja metu na leđa američkih trupa na Bliskom istoku", rekla je za CNN Trita Parsi, izvršna potpredsednica Instituta Kvinsi za odgovorno državništvo.
To je već bio slučaj kao posledica izbijanja rata u Gazi, a zahtev militanata bio je prekid vatre. Snage koje podržava Iran u Iraku i Siriji izvele su desetine napada na američke vojne položaje. U januaru su tri američka vojnika poginula u napadu dronom na američku bazu u Jordanu, blizu granice sa Sirijom.
Osveta SAD bili su udari na desetine ciljeva koje dovode u vezu sa Iranom na teritoriji Iraka i Sirije. Onda su jemenski Huti stupili na scenu serijom napada na trgovačke brodove koji prolaze kroz Crveno more do Sueckog kanala, jednoj od glavnih arterija globalne trgovine.
"Veoma je jasno da ove eskalacije iračkih milicija koje podržava Iran, bez sumnje, dolaze kao odgovor na ono što se dešava u Gazi“, dodala je Parsi.
Nijedna strana ne želi opšti rat, niti je zadovoljna trenutnim stanjem
Jako bitan saveznik Irana je i libanski pokret Hezbolah, koji je nakon napada Hamasa 7. oktobra i odmazde Izraela u Gazi ušao u ograničeni sukob sa izraelskim trupama i primorao Tel Aviv da evakuiše naselja uz severnu granicu zbog.
Bez obzira na sve žešću razmenu vatre, Hezbolah nije ušao u totalni sukob i izvršio invaziju na sever Izraela već pokušava da nanosi udarce Izraelcima tako što im defakto oduzima deo teritorije koju ne mogu da zaštite od raketnih udara, primorava ih da drže veliki broj trupa na granici i sprečava ih da demobilišu vojnike. Odsustvo mobilisane radne snage takođe nanosi gubitke izraelskoj privredi.
Tanjug AP/Ariel Schalit
Izrael bi taj problem hteo da reši napadom na Liban i potiskivanjem Hezbolaha preko reke Latani, ali se sličan poduhvat završio neslavno po Tel Aviv 2006. kada su bili prinuđeni na povlačenje. Ovaj put Hezbolah raspolaže sa mnogo većim arsenalom oružja i iskustvom iz rata u Siriji, gde su se borili na strani vladinih trupa, zajedno sa ruskim i iranskim snagama.
Trenutna situacija nije povoljna za Izrael zbog gore navedenog, ali bi napad na Liban zahtevao još više resursa, koje bi Amerikanci nekako morali da obezbede, nego rat sa Hamasom. Stoga su Hezbolah i Tel Aviv u "pat poziciji", gde nijedna strana nije voljna da eskalira, o čemu svodoči poruka lidera Hezbolaha Hasana al Nasrale iranskom generalu Esmailu Kaniju iz Kuds snaga da libanska milicija ne želi da uvuče Iran u sukob.
On je tokom sastanka u februaru rekao kako je "ovo njihova borba", a kako je Rojters pisao na osnovu izvora iz SAD, Izraela, Irana i Libana, Teheran želi da izbegne neželjne posledice tog sukoba.
Iran i Hezbolah imaju na umu koliko bi bile ozbiljne opasnosti šireg rata u Libanu, uključujući opasnost koja bi se mogla proširiti i dovesti do udara na iranska nuklearna postrojenja, rekla su dva izvora bliska vladi u Teheranu Rojtersu.
Deluje da je deeskalacija jedino moguća u slučaju da Izrael obustavi bombardovanje Gaze, ali ne izgleda da trenutno ima volje za tim. Čak ni to ne garantuje primirje sa Hezbolahom jer bi izraelske trupe iz Gaze mogle da budu upotrebljene za ofanzivu, dok bi sam Hezbolah mogao prosto da nastavi sa raketiranjem.
Još jedan faktor je sama Sirija u čijoj prestonici je razoren konzulat i koja takođe ne želi da uzvrati punom snagom Tel Avivu, plašeći se američke odmazde. Ona je skoro od samog početka rata bila na meti izraelskih udara, u početku artiljerijskih, a kasnije vazdušnih.
Damasku je Vašington, pod predsednikom Barakom Obamom, pretio vojnom intervencijom u slučaju da pređe "crvenu liniju" upotrebe biološkog i hemijskog oružja, a kasnije se predomislio. Takođe, SAD su 2018. pod predsednikom Donaldom Trampom izvele "simbolične" raketne udare zajedno sa NATO saveznicima.
Imajući u vidu i da se ruska baza nalazi u Tartusu, te da Moskva ne želi da uđe u rat sa SAD i Izraelom oko Sirije, predsednik Bašar al Asad nije oštrije reagovao na napade Izraela.
Komentari (0)