"Bajden prepoznao da reči više nisu dovoljne da obuzda Izrael": Rezolucija SB UN o Gazi uvojena iz šestog pokušaja
Komentari26/03/2024
-18:07
Nakon prethodnih pet neuspelih pokušaja, juče je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio rezoluciju o hitnom prekidu vatre u Gazi i o humanitarnoj pauzi u toku islamskog meseca posta, Ramazana. Za rezoluciju je glasalo četrnaest od petnaest članica Saveta bezbednosti, uključujući deset nestalnih članica i četiri stalne, dok su jedino SAD bile uzdržane, saopštila je press služba Ujedinjenih nacija.
Poslednja rezolucija koja je usvojena je zapravo predlog deset nestalnih članica Saveta bezbednosti, nakon što se u prethodnih par meseci čak pet puta desilo da su SAD (tri puta) i Rusija i Kina (dva puta) stavljale veto, zbog čega ranije rezolucije nisu usvojene. Međutim, ovoga puta su inicijativu preduzele nestalne članice, čija rezolucija se ne razlikuje bitno od prethodnih, šta više, naslanja se na usvojene rezolucije 2712 i 2720 od prošle godine.
Savet bezbednosti u rezoluciji pod brojem 2728 zahteva:
- Momentalni prekid vatre tokom meseca Ramazana poštovan od svih strana, koji će da vodi ka trajnom i održivom prekidu vatre.
- Momentalno i bezuslovno oslobađanje svih talaca, kao i obezbeđivanje pristupa medicinske pomoći za rešavanje njihovih medicinskih i drugih humanitarnih potreba i da strane poštuju svoje obaveze prema međunarodnom pravu u vezi sa svim osobama koje zadržavaju.
- Ostale odredbe bi imale za cilj da Savet naglasi "hitnu potrebu za proširenjem protoka humanitarne pomoći i jačanjem zaštite civila u celom Pojasu Gaze".
- U tom smislu, nacrt bi imao za cilj da Savet ponovi svoj zahtev za "ukidanjem svih prepreka za pružanje humanitarne pomoći u obimu" i u skladu sa međunarodnim humanitarnim pravom, kao i rezolucijama 2712 (2023) i 2720 (2023).
Američka uzdržanost
Od petnaest članica Saveta bezbednosti, čak četrnaest je glasalo "za", dok su SAD bile uzdržane, iako je Izrael očekivao da će SAD uložiti veto, na koji imaju pravo kao stalna članica Saveta bezbednosti.
Izraelski bes i ljutnju je izazvao izostanak jasne osude Hamasa u rezoluciji, kao i "prekid vatre" u trenucima kada Izrael nije ispunio sve ciljeve koje je pred sebe postavio. Prethodni neuspeli pokušaji donošenja rezolucije o prekidu vatre ili humanitarnim pauzama iz februara, decembra i oktobra su svaki put imali kao ishod neusvajanje zbog američkog veta. Povod je uvek bio izostanak "osude Hamasa" i zločina koje je palestinska organizacija počinila od 7. oktobra.
"Zbog toga, iako Sjedinjene Američke Države snažno podržavaju trajni mir u kojem i Izrael i Palestina mogu živeti u miru i sigurnosti, ne podržavamo pozive za trenutni prekid vatre. To bi samo posadilo seme za sledeći rat, jer Hamas nema želju da vidi trajni mir, da vidi rešenje sa dve države", rekao je Robert A. Vud, ambasador i zamenik Stalnog predstavnika SAD u UN, prilikom odbijanja rezolucije iz decembra prošle godine.
Nekorišćenje prava veta SAD dolazi kao produkt pritisaka na SAD da jasnije osudi izraelska granatiranja civila, razaranje grada Gaze, Kan Junisa, ali i eventualnu invaziju na Rafu, koja bi mogla da izazove novo premeštanje stotina hiljada, ako ne i miliona Palestinaca.
Takođe, izuzetno teška humanitarna situacija u Gazi je dovela i do pritisaka iz EU, kada je predsednica Evropske komisije Ursula Fon der Lajen istakla da je humanitarna situacija u Gazi katastrofalna, a da se ofanziva na Rafu mora sprečiti po svaku cenu.
"Gaza se suočava sa glađu, to je neprihvatljivo. Od ključnog je značaja da se brzo postigne sporazum o prekidu vatre, te da budu oslobođeni taoci i bude omogućeno da u Gazu stigne humanitarna pomoć", kazala je Fon der Lajen, a preneo Radio Slobodna Evropa.
Izraelska ljutnja
U odgovoru na američko nekoriščenje veta, vlada premijera Netanijahua je odlučila da planirana poseta delegacije Izraela Vašingtonu, u vezi sa planovima Izraela za operaciju u Rafi, bude otkazana.
Ranije je premijer Netanijahu istakao da je odlučan u sprovođenju operacije u Rafi, uprkos protivljenju, tj. podozrivosti predsednika Bajdena i SAD. Izraelci su se glasno usprotivili ideji da se desi momentalni prekid vatre, smatrajući da je to prilika za Hamas da se pregrupiše i konsoliduje svoje redove, te da nastavi da pruža otpor.
"Imamo razgovore i debate sa Amerikancima oko potrebe da se uđe u Rafu, ali ne oko potrebe da se eliminiše Hamas", rekao je Netanijahu, a preneo The Guardian.
Upravo američko slaganje u vezi sa potrebom eliminacije Hamasa, Izrael je video kao najveću podršku u svom ratu protiv ove organizacije. Stoga, prirodno, Izrael je usvajanje rezolucije u kojoj nije navedena osuda Hamasa video kao svojevrsnu "izdaju" od strane SAD.
Takođe, Izraelci su jasno u pitanje doveli i prekid vatre kada se uzme u obzir da još uvek nisu oslobođeni svi taoci od 7. oktobra.
"Današnja rezolucija daje Hamasu nadu da će međunarodni pritisak naterati Izrael da prihvati prekid vatre bez oslobađanja talaca, što će da našteti i ratnim naporima i pokušajima da se oslobode taoci", rekao je Netanijahu, a preneo BBC.
Loši odnosi sa Izraelom su pretnja za Bajdena
U analizi događaja koji su doveli do prihvatanja rezolucije Saveta bezbednosti o momentalnom prekidu vatre, Džeremi Boven u svom članku za BBC, navodi da je Bajden prepoznao da jake izjave nisu dovoljne u obuzdavanju Izraela.
Kako navodi Boven, iako je duboko povezan sa Izraelom, i sebe naziva cionistom, te je obezbedio emotivnu, vojnu i diplomatsku podršku SAD Izraelu od 7. oktobra, Bajden bi mogao reakciju premijera Netanijahua da prepozna kao "ekstremnu nezahvalnost".
Boven takođe primećuje da se Netanijahuova koalicija oslanja na podršku jevrejskih ultranacionalističkih ekstremista, koji će ga naterati da zanemari rezoluciju, bez obzira na ogromnu američku vojnu pomoć koju je Bajden obezbedio Netanijahuu.
Boven takođe primećuje da ovo nije prvi put da Netanijahu "razjaruje" američke predsednike, te da je ovo bio relativno čest slučaj od 1996. godine kada je došao na vlast u Izraelu. Međutim, do sada nije bio slučaj da "razjarenost" i suprostavljenost Netanijahua i američke administracije traje toliko dugo, koliko traje trenutni rat protiv Hamasa.
Na kraju krajeva, Boven u američkom nekoriščenju veta prepoznaje i pokušaj administracije da se ogradi od akcija izraelske vlasti, za koje je svetska javnost u jednom trenutku u potpunosti prepoznala američku podršku. Ukoliko je zaista u pitanju distanciranje, to bi moglo dodatno da pogorša odnose SAD i Izraela, dok bi eventualno Netanijahuovo odbijanje da sprovede rezoluciju u delo, dovelo do gladi u Gazi, a dalje posledice su nesagledive.
Loši odnosi trenutne administracije sa Izraelom su prilika za Trampa
"Samo budala ne bi delovala kao Izrael nakon 7. oktobra", rekao je Tramp u intervjuu za izraelski Israel Hayom.
Jasna podrška bivšeg američkog predsednika i izvesnog kandidata na novembarskim izborima dolazi kao produkt ranijeg Trampovog stava da je potrebno pružiti podršku Izraelu uz poštovanje prava Palestinaca, ali uz jasnu borbu protiv Hamasa.
U ekskluzivnom intervjuu, za rat u Izraelu i nemogućnost postizanja trajnog mira, Tramp je optužio Bajdenovu administraciju. Ipak, govoreći o samom ratu, Tramp je istakao da Izrael mora "da završi rat".
"Morate završiti rat. Morate da budete jako oprezni, jer gubite mnogo sveta, mnogo podrške, morate ovo da završite", istakao je Tramp.
Tramp se do sada nije oglašavao i sem konstatacije da do rata ne bi ni došlo da je on bio na čelu SAD, nije davao komentare u vezi sa trenutnom situacijom u Gazi.
Ovoga puta, kroz intervju, Tramp je podsetio na svoje odlične veze i relacije sa Izraelom, te na to da je uvek podržavao Izrael, ali da pre svega ne bi došlo do događaja 7. oktobra da je mogao da utiče na odnose Izraela i Hamasa.
Svakako da će razvoj događaja u vezi sa ratom Izraela i Hamasa, a u odnosu na eventualni završetak rata, imati svoj odjek i uticaj na američke predsedničke izbore u novembru.
Komentari (0)