Ogorčenje Arapa moglo bi da skupo košta Bajdena: "Neopredeljeni" glasovi u Mičigenu su demokratama veliki znak za uzbunu

Komentari

Autor: Euronews Srbija

28/02/2024

15:59

Ogorčenje Arapa moglo bi da skupo košta Bajdena: "Neopredeljeni" glasovi u Mičigenu su demokratama veliki znak za uzbunu - Copyright AP Photo/Evan Vucci

veličina teksta

Aa Aa

Iako je predsednik SAD Džozef Bajden ubedljivo pobedio kongresmena iz Minesote Dina Filipsa na unutarstranačkim izborima u Mičigenu (79 odsto glasova), Demokratsku stranku brine što je čak 15,6 odsto njihovih glasača u znak protesta zbog podrške izraelskom ratu u Gazi odabralo da bude "neopredeljeno" (uncommitted).

U izraelskom bombardovanju i kopnenom napadu na Pojas Gaze do sada stradalo je oko 30.000 Palestinaca, od čega oko 12.500 dece i blizu 8.000 žena, što je izazvalo ogorčenje među levičarskim, progresivnim i manjinskim biračima, tradicionalno odanim demokratama. Oni krive Bajdena i njegovu nepokolebljivu podršku Izraelu za masakr, posebno zato što su SAD slale oružje toj zemlji i vetom blokirale glasanja na štetu Tel Aviva u Savetu bezbednosti UN.

To se odražava u Mičigenu koji će i ove godine biti jedna od najvažnijih neizvesnih država (swing state) na predsedničkim izborima, to jest onih gde nijedna stranka nema jasnu prednost, pa je pobeda od mnogo većeg značaja i može doneti prevagu na saveznom nivou. Zbog američkog izbornog sistema u kojem se rezultati glasanja u svakoj državi pretvaraju u glasove elektora, čiji je broj srazmeran populaciji te države, moguće je da nekoliko hiljada glasova presudi u korist jednog ili drugog kandidata. Na primer, pošto se Elektorski koledž sastoji od 538 elektora 270 je dovoljno za pobedu, a Mičigen će u novembru imati 15. Pošto ta država ne deli broj elektora između kandidata, pobeda donosi razliku od čak 30 "poena", što itekako može da preokrene ishod.

Na izborima 2016. bivši predsednik Donald Tramp je pobedio Hilari Klinton u Mičigenu sa samo oko 10.000 glasova razlike, a broj demokrata koji su u utorak odbili da glasaju za Bajdena je prešao 20.000, što govori koliko svaki glas može biti važan u ogromnoj zemlji sa skoro 332 miliona stanovnika. Inače, 10.000 "neopredeljenih" je upravo bio, sada uveliko prevaziđeni, cilj aktivista iz pokreta "Slušajte Mičigen", koji je pokrenuo iniciativu. Bojkot je bio najglasniji u okrugu Dirborn, sa brojnom arapskom manjinom, gde je čak tri četvrtine demokrata bilo "neopredeljeno".

Demokrate takođe treba da zabrine što je koalicija progresivnih aktivista okupila studente i lidere arapske manjine u Mičigenu, koja broji oko 310.000 stanovnika. Obe ove grupe su im do sada bili izvor sigurnih glasova. Pretnju Bajdenovoj kampanji je uputila i vođa pokreta Lejla Elabed, inače sestra kongresmenke palestinskog porekla Rašide Tlaib, rekavši da bi upravo ti glasači mogli da prevagnu na njegovu štetu, tj. u Trampovu korist, ako ne izađu na izbore.

Bajdenova administracija je pokušala da udovolji propalestinskoj demografiji pozivima Izraelu da bude umereniji, protivljenjem napadu na grad Rafa, gde su mnogi civili potražili spas od bombi, ali i sankcijama protiv izraelskih ekstremističkih doseljenika na Zapadnoj obali. Međutim, izostao je poziv na momentalan i trajan prekid vatre, iako je Bajden u ponedeljak izrazio nadu da bi do sledećeg ponedeljka moglo da dođe do primirja, nakon nekoliko nedelja pregovora.

Zvaničnici Bajdenove kampanje su takođe poslednjih nedelja išli u Mičigen da pričaju sa lokalni liderima arapske zajednice o ratu i Bajdenovom pristupu sukobu, što nije urodilo plodom.

Prema anketama Tramp trenutno vodi u Mičigenu

"Neopredeljeni" glasovi protesta u Mičigenu pravili su problem na unutarstranačkim izborima i bivšem predsedniku Baraku Obami 2012. (11 odsto), ali je primer Dirborna mnogo više zabrinuo Demokratsku stranku. Kako piše Njujork tajms, uskraćivanje glasa Bajdenu nije isto što i glas za Trampa, ali bi problem odlazećeg šefa Bele kuće mogao da bude dosta dublji od toga. Naime, ovaj list navodi da je tipičan demokratski glasač na preliminarnim izborima, bez obzira na manjine, i dalje izrazito stariji belac. To što su oni lojalni ne stvara realnu sliku među svima ostalima koji ne pripadaju toj demografiji i koji su iz apatije odlučili da ostanu kući.

Istorijski primer koji takođe ne govori u prilog Bajdenu desio se 1948. kada je osnovana država Izrael, kojoj tadašnji predsednik Hari Truman nije pružio dovoljno jaku podršku, prema mišljenju Jevreja u Njujorku. Oni su masovno glasali za nezavisnog kandidata Henrija Volasa, zbog čega je Truman izgubio predsedničku trku u toj državi, ali je na kraju ipak pobedio.

Sa druge strane, Bajdenu ide u prilog snažna polarizacija u društvu i često otvorena mržnja prema svima iz suprotstavljenog političkog tabora ili sa "pogrešnom" ideologijom. To je najočiglednije na primeru Trampa, za kojeg većina demokratskih glasača ipak ne bi glasala koliko god mrzeli Bajdena, kao što su pokazale mnoge dosadašnje ankete, pa čak i prethodni izbori. Sve u svemu Arapa u Mičigenu je svega dva posto, a Muslimana ukupno oko tri procenta, što ostavlja nadu Bajdenu da bojkot neće doneti dovoljnu prevagu.

Ipak, ankete trenutno pokazuju blagu prednost Trampa u Mičigenu, ali je razlika toliko mala da bi nekoliko hiljada glasova lako moglo da presudi. Jednu od njih u ponedeljak su objavili Emerson koledž i portal The Hill, a prema njoj Tramp vodi za samo dva procentna poena (46-44 odsto ispitanika).

Tramp nastavio niz pobeda nad Hejli

Tramp je takođe pobedio na unutarstranačkim republikanskim izborima u Mičigenu najjaču rivalku Niki Hejli sa oko 64 odsto glasova, i to peti put zaredom. Pre toga ju je porazio u njenoj državi Južnoj Karolini sa 59,8 odsto glasova, čime ju je ostavio sa jako malim šansama da bude republikanski kandidat na sledećim izborima.

Glavna Trampova slabost u Mičigenu bili su rezultati među glasačima iz predgrađa i onima sa fakultetskom diplomom.

U obe države i kod obe stranke faktor su bili glasači koji se protive američkim ratovima i mešanju u međunarodnu politiku. Iako je Tramp kao predsednik bio snažan saveznik Izraela, njegovu "Amerika na prvom mestu" politiku glasači tumače kao okretanje ka unutra, pre svega prema migrantskoj krizi na granici sa Meksikom, umesto ka spolja, za šta se zalažu i Bajden i njegova protivnica iz stranke Hejli.

Na primer, republikanski glasači u Južnoj Karolini slažu se sa Trampovom hladnom politikom prema NATO-u i protive se podršci SAD Ukrajini, prema anketi Asošiejted presa "VoteCast" sa preliminarnih izbora. Oko 60 je protiv pomoći Ukrajini, a samo oko trećine je opisalo američko učešće u Severnoatlantskoj alijansi kao „veoma dobro".