Igre 
Bajdenu se obija o glavu zapostavljanje problema kod kuće: Dok podržava ratove u Ukrajini i Gazi, Tramp skače u anketama
Komentari24/02/2024
-14:31
Američki predsednik Džozef Bajden se krajem prošle i početkom ove godine u velikoj meri fokusirao na međunarodne teme, a pre svega paket pomoći Ukrajini, Izraelu i Tajvanu, u velikoj meri zanemarujući tokom javnih obraćanja temu masovne ilegalne migraciju preko granice SAD i Meksika. Upravo u tom periodu, od kraja decembra, pa do sada, zabeležen je oštar rast popularnosti njegovog najvećeg rivala Donalda Trampa, i istovremeni pad Bajdena, prema anketi lista Ekonomist.
Naime, 45 odsto ispitanika bi, prema rezultatima od 20. februara, glasalo za bivšeg šefa Bele kuće, dok bi 42 odsto pružilo podršku Bajdenu. Njih dvojica su poslednji put bili izjednačeni na 43:43 sredinom oktobra, nakon čega je podrška Bajdenu stabilno opadala.
Takođe, Nacionalna anketa Pravnog fakulteta Univerziteta Market objavljena 22. februara pokazuje da je 51 odsto glasača stavilo Trampa kao svoj "prvi izbor" na glasačkom listiću, a 49 odsto Bajdena. Kada im se da opcija da izaberu nekoga drugog ili da ne glasaju, Tramp i dalje vodi 45 odsto prema 42 procenta, pokazala je anketa.
Razlike između njih dvojice su ipak minimalne i mnogo toga se može promeniti do predsedničkih izbora 5. novembra, ali postaje sve jasnije da Bajdenova politika usmerena na održavanje dominacije u svetu kroz podršku ratovima u Izraelu i Ukrajini i naoružavanje Tajvana, gubi popularnost među biračima. Nasuprot tome, rešavanje krize na granici uz smanjenje mešanja u poslove zemalja širom sveta, što karakteriše Trampovu "Amerika na prvom mestu" politiku, beleži skok.
profimedia
O tome svedoči i anketa Blumberga po kojoj šest od 10 glasača u ključnim državama, gde ni republikanci ni demokrate nemaju garantovanu većinu (swing states), kaže da predsednik Džozef Bajden snosi odgovornost za porast broja migranata na granici između SAD i Meksika, što je loš signal pred jer republikancima retko ko pripisuje krivicu za taj problem.
Pritom, Bajden zaostaje za Trampom u svakoj od sedam država koje bi mogle da prevagnu na bilo koju stranu i zaostaje za Trampom sa 42 u odnosu na 48 odsto u tim državama ukupno. Vođstvo bivšeg predsednika raste na 9 procentnih poena kada se uključe i kandidati trećih stranaka.
Tradicionalno, ekonomija je glavna briga američkih birača, ali je imigracija sve više prisutna na vrhu prioriteta, što nije čudno jer se nekontrolisani priliv migranata negativno odražava i na standard građana.
Povezane vesti
Oko 7,3 miliona migranata prešlo granicu pod "Bajdenovom stražom"
Dok biračima granica postaje sve bitnija Bajden vodi kampanju u Predstavničkom domu Kongresa kako bi po svaku cenu progurao najnoviju verziju paketa pomoći od 95 milijardi dolara, iz kojeg su izbačena sredstva za obezbeđivanje granice, a koji je usvojio Senat 13. februara.
Za vreme njegovog mandata skoro 7,3 miliona migranata ilegalno je prešlo jugozapadnu granicu, što je više od broja stanovnika u 36 američkih saveznih država, piše Foks njuz. Poređenja radi, to je više od populacije Srbije, koja je po popisu iz 2022. imala 6,7 miliona stanovnika.
Do te brojke je američki medij došao na osnovu podataka iz Službe carine i zaštite granice (CBP), koja je prijavila 961.537 "pograničnih susreta" (situacije kada su migranti ili proterani ili privedeni) u tekućoj fiskalnoj godini, koja traje od oktobra do septembra. Ako se trenutni tempo ilegalne imigracije ne uspori, fiskalna 2024. godina će oboriti prošlogodišnji rekord od 2.475.669 susreta na jugu.
Tanjug/AP Photo/Karen Castaneda
Aktivisti za borbu protiv ilegalne imigracije godinama krive Bajdena za ogroman nalet migranata, nakon što je preokrenuta Trampova granična politika. Bajdenova administracija je negirala odgovornost za krizu i ukazala na spoljne faktore poput nasilja i ekonomske nestabilnosti u Južnoj i Centralnoj Americi.
Međutim, kritičari predsednika kažu da migrante ne odbija toliko stanje u njihovim zemlama koliko ih privlače prilike za zapošljavanje i socijalna primanja u kombinaciji sa pretpostavkom da neće biti deportovani zbog popustljive politike.
„Administracija je odbila da sprovede postojeći zakon o imigraciji i iskoristila je svaku priliku da pomogne i podrži ilegalne prelaske granice, kroz politike kao što su „uhvati i pusti“, masovno uslovno otpuštanje i nuđenje privremenih radnih dozvola desetinama hiljada stranaca koji podnose sumnjive zahteve za azil“, rekao je za Fox News Erik Ruark, direktor neprofitne organizacije "Research for Numbers USA" koja se zalaže za ograničavanje migracije.
Politiku "uhvati i pusti" o kojoj Ruark priča najbolje oslikava podatak da čak 85 odsto privedenih ilegalnih migranata na kraju ipak završi u SAD, koji je izneo Bajdenov zvaničnik Alehandro Majorkas, na čelu Ministarstva unutrašnje bezbednosti.
Povezane vesti
Manjinski glasači protiv ratova
Paralelno sa nedostatkom akcije na granici, ono što Bajden čini pre svega na Bliskom istoku, dodatno odbija tradicionalno biračko telo demokrata poput mladih i pripadnika manjina. Prema Galupovoj anketi sa početka meseca prednost demokrata u odnosu na republikance među crnim biračima spala je na 69-19 procentnih poena sa 77-11 2020. godine. Razlika od 31 procentnog poena među latinoameričkim biračima spala je na samo 12 procentnih poena u istom periodu.
Dobar pokazatelj mišljenja manjinskih birača biće unutarstranački izbori Demokratkse stranke u Mičigenu sledeće nedelje, gde zvaničnici iz te stranke brinu da bi mogla da se ponovi 2016. (poraz Hilari Klinton) jer se ne pridaje dovoljno pažnje pitanju rata u Gazi.
"Čini se kao da naša stranka na nacionalnom nivou ne sluša naše probleme na terenu. Ako predsednik ne promeni kurs, ne bih se iznenadio da izgubi državu u novembru", rekao je senator Darin Kamileri, koji podržava prekid vatre u Gazi, prenosi Politiko.
Povezane vesti
Za to vreme SAD su vetom u Savetu bezbednosti UN blokirale najnoviju rezoluciju o prekidu vatre koju je podne Alžir.
Podrška ratu u Ukrajini takođe ima negativne posledice po Bajdenov rejting među crnim biračima, sudeći po predsedniku Nacionalne asocijacije crnih farmera Džonu Bojdu, koji je osudio Bajdenovu administraciju zbog slanja novca, dok se crni farmeri u Americi suočavaju sa „istrebljenjem“.
Bajden se nije pokolebao ni u podršci Ukrajini, iako konzervativci iz Republikanske stranke u Predstavničkom i dalje blokiraju paket pomoći, od koje bi 61 milijarda dolara išla u tu zemlju, tvrdeći da bi Vašington umesto toga trebalo da se usredsredi na stavljanje Amerike na prvo mesto. Inače, Bajden je do sada ukupno poslao više od 75 milijardi dolara pomoći Ukrajini, uključujući humanitarnu, finansijsku i vojnu pomoć.
Bojd je u izjavi za Foks Njuz izrazio zabrinutost zbog toga kako je Bajdenova politika uticala na crne farmere, napominjući da je broj crnih Amerikanaca koji poseduju poljoprivredno zemljište naglo opao tokom prošlog veka. Prema podacima sa popisa, u Americi je 1920. godine bilo skoro milion crnih farmera, što je činilo oko 14 procenata ukupnog poljoprivrednog zemljišta. Sto godina kasnije, taj broj je pao na otprilike 40.000 farmera, što čini manje od dva procenta ukupnog poljoprivrednog zemljišta u privatnom vlasništvu.
„Definitivno smo suočeni sa izumiranjem. A što se tiče američkih farmera, svi farmeri su oštećeni. Pod ovom vlašću, mi šaljemo pomoć Ukrajini, ali ne zaustavljamo oduzimanje farmi američkim poljoprivrednicima", kazao je Bojd
Bela kuća je u svoj Zakon o smanjenju inflacije potpisan u avgustu 2022. uključila ublažavanje dugovanja u poljoprivredi, za koji se, prema izveštaju Rojtersa, očekivalo da će spasiti hiljade farmera od gubitka poseda. Međutim, taj plan nije posebno ciljao manjinske vlasnike poljoprivrednog zemljišta, nakon što je grupa belih farmera tužbom obustavila isplate.
Komentari (0)