Igre 
Hoće li "mega-bomba" na Bliskom istoku eksplodirati? Pred Bajdenom i SAD su dve opcije, obe mogu izazvati globalni haos
Komentari31/01/2024
-08:02
Ceo svet drži dah dok čeka odgovor Amerike na ubistvo trojice njenih vojnika u Jordanu. Ako predsednik Džo Bajden krene putem direktne odmazde na teritoriji Irana, za koji veruje da stoji iza militantnih grupa koje su izvele napad dronovima na bazu "Kula 22" 28. januara, to bi mogao biti početak brutalnog rata čije je posledice teško predvideti i koje bi se osetile u celom svetu.
Druga opcija je snažno ili "simbolično" bombardovanje iranskih i militantnskih ispostava i drugih ciljeva u Iraku i Siriji, uz nadu da Teheran neće lansirati udare na američke baze. Ipak, posle terorističkog napada u Kermanu, pitanje je hoće li Teheran imati strpljenja, ili će doći u iskušenje da oproba svoj moćni arsenal balističkih raketa na izobilju američkih meta u regionu.
Nažalost, sudeći po natpisima u američkim medijima osveta verovatno neće biti simbolična, već jača od onih koje je prethodno vršio Pentagon, piše CNN na osnovu neimenovanih zvaničnika. Oni takođe naglašavaju da Pentagon i Bela kuća ne žele da "telegrafišu", to jest odaju svoje planove.
profimedia
Dodatni problem je što je Džo Bajden pod sve većim pritiskom da odgovori na način koji bi "zauvek zaustavio napade". Pro-iranske grupe gađale su američke vojne objekte u Iraku i Siriji više od 160 puta od 7. oktobra, kada je Hamas izveo napad na Izrael. Kada su konačno prešli "crvenu liniju" ubistvom vojnika nekoliko republikanskih neokonzervativnih senatora pozvalo je da SAD bombarduju Iran kako bi poslale jasnu poruku.
Direktnu odgovornost je preuzeo Islamski otpor koji objedinjuje razne pro-iranske grupe u Iraku, a sam Teheran oštro negira bilo kakvu umešanost.
"Kao što smo jasno kazali ranije, grupe otpora u regionu odgovaraju na ratne zločine i genocid cionističkog režima koji ubija decu... Oni ne primaju naređenja od Islamske Republike Iran", navodi se u saopštenju portparola Ministarstva spoljnih poslova Irana Nasera Kananija.
Izgleda da se niko u Vašingtonu nije obazirao na ovu izjavu, pa je državni sekretar Entoni Blinken rekao je da je atmosfera na Bliskom istoku nije bila toliko opasna "najmanje od 1973. godine, a verovatno čak i pre toga". To je godina kada je izbio Jomkipurski rat između Izraela i susednih aradpskih država koji se završio izraelskom pobedom.
Tanjug AP/Evelyn Hockstein/Pool Photo via AP
Povezane vesti
Blinken je dodao da bi američki odgovor mogao da usledi "na više nivoa, da dolazi u fazama i da se održava tokom vremena". Šta to tačno znači je naravno nemoguće precizno protumačiti, a prema pomenutim zvaničnicima koji su govorili za CNN, SAD namerno ne daju jasne informacije o tome odakle je tačno fatalni dron došao i ko ga je lansirao kako bi zadrđale faktor iznenađenja.
"Ništa nismo sklonili sa stola", rekao je neimenovani vojni zvaničnik za američki medij, govoreći o opcijama za vojnu operaciju.
Dron je takođe leteo nisko, što mu je potencijalno omogućilo da izbegne vazdušnu odbranu baze. Približio se bazi otprilike u isto vreme kada se američki dron vraćao iz misije. To je verovatno izazvalo konfuziju i možda odložilo odgovor PVO, rekli su zvaničnici.
"Znamo da Iran podržava ove grupe i stoga imaju svoje otiske prstiju na ovome, ali ne mogu da vam kažem više u smislu ko je tome rukovodio“, rekla je Sabrina Sing, zamenica sekretara za štampu Pentagona na brifingu u ponedeljak.
Ipak, nadu da do direktnih udara na Iran neće doći uliva izjava portparola Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džona Kirbija koji tvrdi da SAD rade na deeskalaciji.
"Mi ne tražimo rat sa Iranom. Ne tražimo širi sukob na Bliskom istoku. U stvari, svaka akcija koju je predsednik preduzeo osmišljena je da deeskalira, da pokuša da smanji tenzije", rekao je Kirbi.
Rašeta: "Verujem da obe strane rade na tome da izbegnu eskalaciju"
Analitičar Dragoslav Rašeta iz "Novog trećeg puta" je u izjavi za Euronews Srbija rekao ne misli da će doći do rata između SAD i Irana, jer su obe strane do sada, preko diplomatskih kanala pre svega u Kataru, pokušavale da spuste tenzije i izbegnu direktan sukob.
Povezane vesti
Međutim, on veruje da će SAD izvesti vojne udare, ali pre svega po ciljevima u Siriji koji pripadaju grupi Kataib al Hezbolah. Uz to, tamo su dobro poznate stacionarne iranske pozicije koje bi mogle da budu meta odmazde.
"Verujem da obe strane rade na tome da izbegnu eskalaciju sukoba koja bi dovela do direktnog sukoba između SAD-a i Irana, tako da ne verujem da će doći do nekakvih većih eskalacija trenutno", rekao je analitičar.
On ipak ne isključuje mogućnost eskalacije od strane Irana, imajući u vidu da se nedavno u Kermanu desio teroristički napad u kojem je ubijeno 84 ljudi, a za koji Iran krivi Izrael i Ameriku. U prilog tome, Rašeta naglašava da su američke trupe u bazama u Siriji i Iraku ranjive poput "glinenih patki".
Povezane vesti
"Teroristički napad u Iranu je promenio kalkulus donekle, tako da može doći do neke neracionalne odluke, slične po ovoj kao što je bio napad na američke trupe u Jordanu, što bi onda, stvarno mogla biti katastrofalna situacija" upozorava Rašeta.
"Mega bomba" čiji fitilj Bajden ne sme da zapali
Sa konstatacijom da bi širi sukob na Bliskom istoku, a posebno rat Irana i SAD bio katastrofa slaže se i britanski analitičar Sajmon Tisdal, koji je u zloslutnom autorskom tekstu u Gardijanu upozorio na "mega-bombu", koja čeka da eksplodira i čiji fitilj Bajden nikako ne sme da zapali.
On smatra da se ne može sa sigurnošću tvrditi da iza napada u Jordanu stoji Teheran, iako njegov strateški cilj jeste uklanjanje američkih vojnih baza u regionu, a pre svega u Iraku i Siriji, gde i sam ima vojno prisustvo.
"Direktna američka vojna odmazda protiv samog Irana bila bi katastrofa. To bi produžilo sukob u Gazi. To bi gotovo sigurno izazvalo sveopšti napad Hezbolaha na Izrael. To bi moglo da pretvori lokalne okršaje u rasplasali pakao u Iraku i Siriji i da destabilizuje prijateljske režime u Egiptu, Jordanu i Zalivu", navodi Tisdal i dodaje da bi opšti rat duboko podelio zapadne demokratije, što ide u prilog Kini i Rusiji.
Za kraj Tisdal navodi da bi Bajdenu bilo bolje da saseče dalju eskalaciju u korenu, rešavanjem rata u Gazi.
"Sigurniji, mudriji metod delovanja, za koji bi mu se zahvalili svet i mnogi američki birači, jeste da se Bajden pozabavi primarnim uzrocima bez daljeg odlaganja. On bi trebalo da zahteva obustavu izraelskog bombardovanja Gaze, uvede primirje koje oslobađa izraelske taoce i da predvodi kredibilan, međunarodni napor da se konačno stvori rešenje sa dve države u Palestini", objašnjava Tisdal.
Peskov: Ukupan nivo tenzija je veoma uznemirujuć
Na širenje rata upozorava i Rusija, čiji je Iran bliski saveznik, posebno nakon napada na Ukrajinu i ulaska te zemlje u BRIKS. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov kaže da Rusija ne podržava bilo kakve akcije koje bi dovele do porasta tenzija na Bliskom istoku, komentarišući medijske izveštaje o mogućoj američkoj "odmazdi" na iranske objekte.
"Ne pozdravljamo bilo kakve akcije koje mogu dovesti do destabilizacije situacije u regionu i eskalacije tenzija, posebno u pozadini već prevelikog konfliktnog potencijala koji vidimo u regionu", saopštio je Kremlj.
Naprotiv, kako je dodao Peskov, Rusija podržava akcije koje bi dovele do deeskalacije tenzija i sprečavanje širenja sukoba na Bliskom istoku, što je, prema njegovim rečima, od izuzetne važnosti.
"Smatramo da je ukupan nivo tenzija veoma uznemirujuć. Sada je vreme da se preduzmu koraci za deeskalaciju tenzija. To jedino može da pomogne da sprečimo dalje širenje sukoba, a posebno se to tiče sukoba na bliskom istoku. I da, nekako, dođemo do dekonfliktnosti i deeskalacije. Ovo je za nas sada izuzetno važno", zaključio je Peskov.
Komentari (0)