Šta o UN govori reakcija svetskih lidera na izlaganje Netanjahua?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

28/09/2024

13:25

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je odbacio globalne apele za prekid vatre u prkosnom govoru Ujedinjenim nacijama, koji je održan samo sat vremena pre nego što su masovni vazdušni napadi na Liban sravnili sa zemljom nekoliko stambenih blokova u Bejrutu, a njihova meta je bio lider Hezbolaha Hasan Nasralah.

Obraćajući se generalnoj skupštini u Njujorku, izraelski premijer je predstavio svoju zemlju kao zastupnika mira i prosperiteta na Bliskom istoku.

"Izrael traži mir. Izrael žudi za mirom. Izrael je sklopio mir i ponovo će sklopiti mir“, rekao je on, u poprilično ispražnjenoj sali jer su lideri mnogih zemalja, uključujući i Tursku rešili da izađu.

Kada je Netanjahu dolazio za govornicu takođe su se čuli zvižduci, ali i aplauzi pojedinih zvaničnika, a on je UN nazvao "antisemitskom močvarom". Tim povodom se iz Njujorka u emisiju Euronews Svet uključila novinarka Glasa Amerike Jovana Đurović i ocenila da je izraelski premijer bio vidno uzbuđen, a možda pomalo i besan.

"Svoje izlaganje je počeo time da uopšte nije hteo da dođe, jer mu je zemlja u ratu, ali je rekao da je osetio potrebu da se pojavi za govornicom i odgovori na, kako je rekao, laži koje su iznete u Izraelu za govornicom u Njujorku. On je podvukao da je njegova zemlja u ratu, ali da želi mir i da se bori za život, i da ne želi ovaj rat. Međutim, sa druge strane, on je negirao da Izrael čini genocid, da izgladnjuje civile u Gazi, i čak je otišao korak dalje da tužioce Međunarodnog krivičnog suda, koji su za njim raspisali poternicu, zbog ratnih zločina, optuži za antisemitizam", opisala je ona govor i zaključila da je Netanjahu ceo govor bazirao na borbi dobra i zla.

Govor Netanjahua je u emisiji Euronews Svet komentarisao i viši savetnik ISAK fonda Marko Savković, koji smatra da će Izrael, ako želi da potisne Hezbolah severno od reke Letani, kako bi ga sprečio da deluje po izraelskim naseljima, morati da izvrši kopnenu invaziju.

"Mislim da je iz tog ugla meni teško da zamislim da samo dejstvuju iz vazduha, što će svakako biti strašno i sa sobom povući veliki broj civilnih žrtava. Imali smo u jednom danu 500 stradalih. Mi opet ne znamo koji broj tih ljudi su zapravo militanti, a koji broj čine civili. Pretpostavka je da su veliki broj tih ljudi zapravo civili. Tako da mislim da je kopnena invazija neminovna", kazao je on.

Iako se zadnjih godina pokazalo da Ujedinjene nacije nemaju snage da sprovedu svoje funkcije, Savković smatra da je to ipak prilika za male države, kako bi se čuo njihov glas.

"Imali smo obraćanje Srbije i ostalo. Dakle, mogli smo da vidimo. Uvek je to jedan od centralnih diplomatskih događaja. Jesu Ujedinjene nacije, u smislu upravljanja konfliktima, predupređivanja konflikta, izgubile deo tog svog značaja koji su imale. One su i dalje to mesto, taj forum na kome se razgovara. I uvek će biti jedan od aktera ka kome će se zemlje okretati i očekivati da na neki način utiče ili pokuša makar da posreduje. U ovoj situaciji gde imamo jednu, ja bih rekao, izuzetno jaku državu, koja prosto, da bi zadovoljila svoj interes, ne preza od vojne sile i ne obazire se na upozorenja", objašnjava analitičar.

Po njemu, šanse za mir su sve manje i manje jer više nema umerenih glasova.

"Ako smo pratili evoluciju izraelske politike pod Netanjahuom, to je jedno postepeno skretanje u desno, neuspeh s jedne strane, s druge strane, nesposobnost da se zaista iskreno uđe u to rešenje dve države, jačanje ekstremnih opcija, ne samo u pojasu Gaze, već i u opštem okruženju Izraela, takozvanih proksija, Irana. Dakle, jedna po jedna mogućnost za mir su ukidane. Mi sad više nemamo umerenih, plašim se, aktera među onima koji bi sutra trebali da utiču da do mira dođe", ocenio je Savković.

Euronews