Šta ako Haris i Tramp budu izjednačeni? "Neverovatan" scenario više odgovara jednom od njih

Komentari

Autor: Forbes

04/11/2024

16:00

Šta ako Haris i Tramp budu izjednačeni? "Neverovatan" scenario više odgovara jednom od njih - Copyright Tanjug/AP/Jason Allen

veličina teksta

Aa Aa

Bivši predsednik Donald Tramp i potpredsednica Kamala Haris su skoro izjednačeni u nacionalnim anketama i sedam neizvesnih (kolebljivih) država uoči izbora 5. novembra. Međutim, postoje i jako male su šanse da se glasanje u elektorskom koledžu završi nerešeno sa po 269 glasova. Ako se to desi, Tramp bi verovatno ponovo postao predsednik.

Naime, u tom slučaju bi Predstavnički dom Kongresa, glasao za izbor sledećeg predsednika, a Senat bi izabrao potpredsednika. Kongres će se sastati 6. januara 2025. godine. Kako funkcioniše elektorski koledž pročitajte u našem odvojenom tekstu OVDE.

Umesto standardnog glasanja, svaka državna delegacija bi izabrala jednog kandidata između trojice koji su dobili najviše elektorskih glasova, prema pravilima navedenim u 12. amandmanu Ustava, što znači velike države poput Kalifornije (52 predstavnika) i Teksasa (38) imaju uticaja koliko i male države poput Vajominga (samo jedan predstavnik).

Ovih 50 delegacija bi gotovo sigurno glasalo po partijskoj liniji, što bi verovatno dalo republikancima prednost jer su favoriti za preuzimanje kontrole većine državnih delegacija nakon dana izbora, čak i ako je trka koja će stranka kontrolisati većinu mesta tesna, piše Forbes.

Senat, za koji se predviđa da će preći pod kontrolu republikanaca, tada bi glasao za izbor potpredsednika, kome bi za pobedu bio potreban 51 glas.

Ukoliko kandidat za predsednika ne bude u mogućnosti da obezbedi glasove 26 delegacija pre dana inauguracije 20. januara, a Senat je već izabrao potpredsednika, ta osoba bi postala vršilac dužnosti predsednika dok se glasanje u Predstavničkom domu ne razreši.

Koliko li je verovatna izjednačena trka?

Remi 269 prema 269 na elektorskom koledžu se smatra malo verovatnim. Sajt za analizu anketa "Five Thirty Eight" predviđa šansu 1 od 300. Postoji nekoliko scenarija koji bi mogli da dovedu do nerešenog rezultata, uključujući ako Haris pobedi u državama koje je Bajden osvojio 2020. osim Mičigena i Pensilvanije, ili ako Haris preokrene Severnu Karolinu, a Tramp pobedi u Mičigenu, Pensilvaniji, Viskonsinu i Nevadi.

Takođe bi bilo nerešeno ako Haris osvoji države "plavog zida“ Mičigen, Pensilvaniju i Viskonsin, a Tramp osvoji ostale četiri "swing" države plus 2. kongresni okrug Nebraske, koji pokriva Omahu i obično glasa za demokrate, dok je ostatak države čvrsto crven.

Na šta treba obratiti pažnju

Ishod izbora bi takođe mogao da bude neizvestan ako kandidat treće strane osvoji elektorske glasove, a ni Tramp ni Haris ne dostignu prag od 270 glasova za pobedu. Na osnovu anketa, skoro je nemoguće da glasači u bilo kojoj državi dodele elektore kandidatima treće strane, ali oko polovine država zakonski ne zahteva od svojih elektora da glasaju za izabrane kandidate, što znači da ako Tramp i Haris osvoje po 269 elektora, neki bi mogli da odaberu kandidata treće strane, koji bi se onda kandidovao za glasanje u Predstavničkom domu.

"Neverni elektori“ su retki, ali ne i bez presedana. Ma izborima 2016. petoro je dalo glasove Hilari Klinton, a dvoje Trampu, iako su trebali da glasaju za druge kandidate.

Važan broj

Borj 94 je izuzetno važan. To je broj elektorskih glasova u sedam "kolebljivih" država, plus dva u 2. okrugu Nebraske. Ako Haris pobedi u svim državama koje su izvesne, koje je aktualni predsednik Džozef Bajden osvojio 2020., kao što se očekivalo, ona bi imala 225 elektorskih glasova, ostavljajući Trampu 219.

Da li se ikada dogodio remi na elektorskom koledžu?

Nije bilo nerešenog elektorskog koledža od 1800. godine, u trci između bivšeg predsednika Tomasa Džefersona i budućeg predsednika Džona Adamsa, kada je Kongres uzeo 36 glasačkih listića da bi izabrao Džefersona. Godine 1824. više kandidata je dobilo elektorske glasove, pri čemu je Endru Džekson dobio najviše, ali ne i većinu. Umesto toga, Predstavnički dom je izabrao Džona Kvinsija Adamsa.

Elektori su "zavetovani", ali nisu dužni da glasaju za kandidata koji pobedi u državi

Svaka država ima ukupan broj elektora koji je jednak njenoj zastupljenosti u Predstavničkom domu i Senatu, dok Distrikt Kolumbija (sa gradom Vašingtonom) ima tri, što je ukupno 538. Državne političke stranke imaju zadatak da nominuju elektore, obično na konvencijama svojih partija.

Ustav zabranjuje zaposlenima u saveznoj vladi i federalno izabranim zvaničnicima da obavljaju funkciju elektora. Oni su tipično značajne političke ličnosti, kao što su državni i lokalni izabrani zvaničnici.

Elektori su "zavetovani“, ali nisu dužni da glasaju za pobedničkog kandidata svoje države, iako neke države kažnjavaju "neverne elektore" koji odstupe i glasaju za drugog kandidata. Mejn i Nebraska su jedine dve države koje ne koriste pristup "pobednik dobija sve" i umesto toga elektore dodeljuje proporcionalno na osnovu osvojenih glasova.

Drugi kongresni okrug Nebraske smatra se izuzetno važnim u tesnim izborima kao što su ovi, jer bi Haris dobila tačno 270 elektorskih glasova ako osvoji sve države koje je Bajden osvojio, plus "plavi zid“ Viskonsina, Pensilvanije i Mičigena, ono što se smatra najjasnijim putem do njene pobede.