Igre 
Sirijci slave u evropskim gradovima, a nekim državama se žuri da ih vrate: Preti li nam repriza migrantske krize?
Komentari10/12/2024
-21:09
Samo dan nakon što su brojni Sirijci na ulicama evropskih gradova slavili pad Bašara al Asada, stigla je objava koja bi mogla da promeni to raspoloženje.
Austrija je prvo objavila planove o deportaciji sirijskih migranata, dok su brojne druge države Evrope i EU, kao i one koje nisu u EU, obustavile odlučivanje o azilu za tražioce azila iz Sirije.
Austrijski ministar unutrašnjih poslova rekao je da je naložio ministarstvu da pripremi uredan program povratka i deportacije u Siriju. Inače, u toj državi je prema procenama državnog zavoda za statistiku oko 100.000 Sirijaca.
Spisak država koje pauziraju odlučivanje o izdavanju azila za Sirijce je sve duži. Na njemu su za sada Belgija, Francuska, Grčka, Nemačka, Holandija, Italija, skandinavske države, zatim Velika Britanija i Švajcarska. Daleko najveći broj Sirijaca je u Nemačkoj.
Tanjug/AP/Christoph Reichwein
Kada je reč o zahtevima za azil, samo u toj državi je skoro 50.000 onih formulara koje čekaju da budu revidirani. U drugim državama je manji broj, po nekoliko hiljada. Očekuje se da se u ovom spisku država priključe još neke organizacije za ljudska prava, već kritikujući ovu odluku, smatrajući da je ona preuranjena i da Sirija još uvek nije bezbedna za povratak migranata. U toj zemlji se i dalje vode borbe.
Razloge za ovakvu odluku možemo da vidimo u rastu političke desnice u zemljama Evrope. Sada vlasti pokušavaju na neki način da dopru do onog dela biračkog tela koje je tako orijentisano.
Što se tiče Evropske komisije, iz nje kažu da su ove odluke u nadležnosti svake pojedinačne države članice, ali da prilikom odlučivanja moraju da poštuju zakone i pravila Evropske unije.
Povezane vesti
Takođe, juče je rečeno u EK da prate odluku UNHCR-a, a prema njihovim procenama, još uvek nije bezbedno za povratak u Siriju.
Inače, 2015. godine, kada je bila najveća migrantska kriza, put Evrope iz Sirije krenulo je oko milion ljudi.
Preti li Balkanu scenario iz 2015. godine?
Kako je za Euronews Srbija rekao Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, sada se zemljama gde je pitanje migranata od velike političke važnosti ukazala prilika da požure i poruče da izbeglice sada smeju da se vrate.
"Međutim, daleko smo od takvog jednog masovnog scenarija. Jedino što mogu takve zemlje da urade na dnevnom planu jeste da zamrznu odlučivanje o statusu, o dobijanju statusa izbegličkog za ljude koji beže iz Sirije i to su neke zemlje uradile. Ja to vidim više kao jedan politički potez, kako bi se donekle u javnosti dobili neki poeni u tim zemljama destinacije", rekao je Đurović.
Kao razlog ove brze reakcije on ukazuje na želju elita koje vode te zemlje da uvere javnost da se nešto po tom pitanju radi. Naš sagovornik ipak naglašava da se ne može očekivati povratak ljudi koji su već integrisani u države koje su ih primile.
"Kada govorimo o ljudima koji su dobili status, radi se o ljudima koji su dobili utočište, mnogi od njih su već integrisani, naturalizovani, dobili državljanstva, tako da o tim ljudima teško možemo da govorimo o nekom povratku. Izuzev, ukoliko oni nisu, tokom dugog niza godina koji su tamo, mogli da se integrišu ili su imali neke druge probleme. Takvi ljudi bi mogli da budu vraćani. Ali gro onih koji su dobili azil su sada već državljani ovih zemalja Zapadne Evrope", navodi Đurović i dodaje da je domet pomenutih mera zamrzavanje odluke o zahtevima za azil.
Prema evropskom zakonodavstvu ali i konvenciji o statusu izbeglica, lica koja beže od progona ne može niko da vraća nazad dok ne sprovede postupak da dokaže da takvog progona nema, ili dok ne dokaže da im u tim zemljama gde se vraćaju neće biti ugrožen život i osnovni set ljudskih prava, naglašava Đurović. Po njemu je trenutno jako teško ispuniti te standarde.
Povezane vesti
"Znači, ovde u stvari imamo odluke koje su preduhitrile realnost. Imate sada jednu jaku želju pojedinih zemalja da pokrenu tu priču i da razmišljaju na način da vraćaju izbeglice, ali realnost na terenu i propisi Evropske unije sprečavaju bilo kakve ishitrene odluke u tom pravcu. Naravno i lokalni propisi zemalja članica takođe sprečavaju bilo kako žurenje u ovom smislu dok se ne osigura da u zemljama gde se ljudi vraćaju, odnosno u Siriji, nema osnovnih uslova da ti ljudi mogu normalno da žive. Ne vidim kako bi pravno oni mogli da iste ljude vraćaju", kaže on.
Govoreći o mogućnosti novog talasa migranata, Đurović ne veruje da Srbija i naš region mogu da dožive krizu iz 2015.
"Prosto od te godine, 2015. nadalje, EU i zemlje članice su radile do danas da spreče takve scenarije u budućnosti. Od fizičkih barijera do dogovora sa zemljama na ruti, pa čak i sa Turskom i zemljama koje se nalaze bliže ovom konfliktnom području", rekao je Đurović.
Povezane vesti
Ostatak razgovora možete pogledati u snimku ispod.
Prve dane nakon svrgavanja Asadove vlasti obeležila su obećanja pobunjenika o formiranju prelazne vlade, ali i intenzivni vazdušni napadi Izraela.
Izraelski avioni bombardovali su najmanje tri vodeće vojne vazduhoplovne baze sirijske vojske, dok je ministar spoljnih poslova Gideon Sar naveo da su bombardovani ostaci hemijskog oružja.
Sirijska observatorija za ljudska prava saopštila je da je Izrael izveo najmanje stotinu vazdušnih napada na teritoriji Sirije.
Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija najavile su da će ukloniti sa liste terorističkih organizacija jer "povlače ispravne poteze".
Komentari (0)