Varnica dovoljna da “zapali” Bliski istok: Potezi Irana preko noći destabilzovali region

Tenzije nastavljaju da rastu širom Bliskog istoka, a nasilje se širi i na najudaljenijim krajevima regiona, dok se istovremeno diplomatski napori pojačavaju. Smrtonosni 7. oktobar kada je počeo sukob palestinske militantne grupe Hamas i Izraela, a posle i bombardovanje Pojasa Gaze, rasplamsali su odavno zamrznute sukobe, čije se posledice osećaju širom regiona, ali i sveta.

Da su se napetosti u više navrata izmestile van granica Pojasa Gaze, svedoči i činjenica da je Iranska revolucionarna garda izvela u dva dana nekoliko napada na teritorije susednih zemalja. Na udaru balističkih projektila i dronova našli su se Irak, Sirija i Pakistan.

Prvi na udaru bio je Irak, tačnije pokrajina Irački Kurdistan na severu zemlje. Na grad Erbil ispaljeno je 11 projektila, a iranski državni mediji saopštili su da su raketni napadi bili usmereni na, kako kažu, špijunske centre Mosada. Iračka strana saopštila je da su u napadu stradali isključivo civili i u znak protesta povukla je svog ambasadora iz Tehrana.

Ono što je ovo akciju činilo posebno osetljivom jeste činjenica da su u blizini aerodroma u Erbilu stacionirane američke oružane snage, ali i da se napad dogodio u neposrednoj blizini američkog konzulata u ovom gradu.

Iranski projektili pogodili su Adlib na severozapadu Sirije u kojem je stacionirano nekoliko islamističkih grupa. Zapadni mediji smatraju da je Iran ovim napadima želeo da stavi do znanja da se i Izrael kao sused Sirije nalazi u dometu njegovih projektila.

Potom su sledili identični napadi i na teritoriju Pakistana s obrazloženjem da ponovo gađaju teroriste. Ipak, Pakistan je jedina zemlja koja je uzvratila na raketne napade, pa je oblast Beludžistan, podeljena između Irana i Pakistana bila poprište razmene vatre. Zvanični Islamabad je takođe tvrdio da su raketni napadi usmereni protiv terorističkih grupa stacioniranih na teritoriji Irana.

profimedia

Ipak, nakon razmene vatre i zvanični Teheran i Islamad tvrde da su umesto oružanih grupa stradali civili, a prema navodima medija ovi napadi Irana rezultat su unutrašnjih pritisaka islamističkih tvrodlinijaša nezadovoljnih blagom reakcijom Irana na rat u Gazi, ali i vazdušne napade američko-britanske koalicije na Hute u Jemenu.

Kada je reč o situaciji na Crvenom moru i u Adenskom zalivu, nastavljeni su vazdušni udari američko-britanske koalicije na položaje Huta u Jemenu. Osim priobalnih mesta uz tesnac Bab-el-Mandeb, na udaru se našla i prestonica Sana, na što su Huti odgovorili raketnim napadima na trgovačke i vojne brodove, ali bez značajnije štete.

Napadi ipak nisu još uvek smanjili borbenu moć Huta, s obzirom na to da američka komanda tvrdi da Huti i dalje predstavljaju neposrednu opasnost za trgovačke brodove i brodove američke ratne mornarice na ovom području.

"Iran nije imao nameru da napadne Pakistan - da jeste, bilo bi to mnogo jače"

Analitičar međunarodnih odnosa Mirko Dautović rekao je govoreći za emisiju Euronews svet da su "crvene linije" odavno počele da blede što ovaj region čini destabilizovanim.

"Napad Irana na Pakistan je bio apsolutno iznenađenje i potpuni grom iz vedra neba. Uopšte nije jasno zašto je Iran želeo da destabilizuje svoje inače vrlo dobre odnose sa Pakistanom"

Dautović kaže da je prilično nejasno zašto Iran nije obavestio Pakistan o napadima na navodne ispostave Mosada u toj zemlji, budući da obe zemlje sarađuju u vojnom smislu.

"Imaju i istog neprijatelja, bilo da je to teroristička ili oslobodilačka organizacija koja se zalaže za nezavisnost Beludžistana, koji je podeljen između Irana i Pakistana. Potpuno je nejasno zašto je Iran to uradio i zašto se otvorio kritikama"

Iran se sve vreme ponašao uzdržano na događaje u Pojasu Gaze, ali je evidentno da je odlučio da promeni svoj status, smatra Dautović.

"Zašto su želeli da otvore novi problem, u trećoj zemlji, meni to baš nije jasno. Da li se nešto promenilo, pa je Iran od tog uzdržanog stava prešao na neki intervencionistički?"

Dautović smatra da je možda baš dosadašnje nemešanje u izraelsko-palestinski sukob uticalo na to da rukovodstvo Irana "prelomi" i pokaže da je sposobno da izvrši konkretnu akciju.

"Za sada se ništa značajno nije promenilo. Došlo je do razmene napada. Pakistan je zauzvrat napao navodne položaje beludžistanskih terorista u Iranu i na taj način su postigli kvit-kvit poziciju uz razmenu protesta što je ova druga strana bombardovala tu suverenu zemlju. Ne deluje da i jedna i druga strana imaju želju da eksaliraju dalje sukobe"

Međutim, čini se da situaciju ipak dodatno komplikuje to što je Pakistan država koja poseduje nuklearno oružje. Dautović stoga smatra da Iran nije želeo da napadne Pakistan jer kada bi učinio tako nešto, to bi bilo "daleko jače" i usmereno na "bitne centre".

"Tako da svakako nije dobro napadati nuklearno naoružanu zemlju. Ali setimo se da i sam Iran spada u zemlje koje su na pragu nabavljanja, odnosno pravljenja sopstvenog nuklearnog oružja. Svakako je u pitanju nešto oko čega se svetska javnost unervozila, ali da ne vidi nikakve znakove tenzija između Teherana i Islamabada"

"Šteta u Crvenom moru već učinjena"

U jeku onoga što se odvijalo na relaciji Irana i Pakistana, Sjedinjene Američke Države izvele su nove napade na jemenske Hute, nakon što su otkrile da ovi militanti pripremaju nove udare na ratne i komercijalne brodove u Crvenom moru. Stoga se i očekuju dalji ozbiljni poremećaji na globalnom tržištu.

Na pitanje šta će to značiti za proizvođače koji nisu navikli da kruže oko Afrike da bi došli do svojih odredišta, Dautović odgovara:

"Bojim se da će morati da kruže jer će logistički lanci biti produženi, trebaće robi više vremena da dođe iz Evrope u Aziju i obrnuto, što će opet uticati na rast cena svih proizvoda koji sadrže u sebi komponente iz Azije - a to je gotovo sve što se proizvodi u Evropi, i naravno skok cena energenata"

Profimedia

Budući da je, kako kaže, kapital "plašljiva zverka", mogu se očekivati dalja poskupljenja jer niko neće da šalje robu kroz nebezbedne vode.

"Dakle, uvoz tečnog gasa, uvoz nafte iz Persijskog zaliva u Evropu će biti produžen i trajati možda dve, tri nedelje duže i koštaće više. Tako da možemo očekivati skok energenata jer, ma koliko da SAD i Velika Britanija gađaju Hute, činjenica je da njihovi napadi nemaju taj intenzitet, ali efekat je učinjen"

"Nijedan posleratni scenario nije dovoljno dobar za Izrael"

U međuvremenu, kao glavna tema ostaje sukob Izraela i Hamasa. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je poručio i obavestio Ameriku da se protivi uspostavljanju palestinske države u okviru bilo kakvog posleratnog scenarija.

"U bilo kakvom budućem aranžmanu, sa dogovorom ili bez njega, Izraelu treba bezbednosna kontrola nad celom teritorijom zapadno od Jordana. To je neophodno i ne ide uz ideju suvereniteta. Ovu istinu sam preneo američkim prijateljima i zaustavio pokušaj nametanja stvarnosti koja bi štetila bezbednosti Izraela. Premijer mora da bude sposoban da kaže 'ne' prijateljima kada je to neophodno", poručio je Netanjahu.

Dautović smatra da je Netanjahu ovom izjavio još jednom prskosio stavovima Zapada, ali da to nije prvi put - štaviše, činio je to više puta tokom dvoje dvadesetpetogodišnje političke karijere.

"Netanjahu je uvek bio neko ko je otvoreno prkosio američkim predsednicima i znao da će proći nekažnjeno zbog toga. Nije to samo Netanjahu i desnica, gotovo sve izraelske partije ne prihvataju ideju palestinske države", kaže on.

profimedia

Premda u Izraelu još nije jasna vizija budućnosti palestinskog naroda, pored tzv. dve države, predlaže se i postojanje jedne države - odnosno da se Palestina i Izrael ujedine i tako Palestinci dobiju puna prava.

"To je nešto na šta Izraelci takođe neće pristati jer se time praktično poništava jevrejski karakter Izraela. A onda ako nije jedna država ili ako nisu dve države, imamo ovaj status kvo - Palestince u rezervatima i večitu borbu Izraela sa gerilom i sa terorističkim i oslobodilačkim organizacijama koje će nastaviti borbu za pravdu naroda, koji trenutno živi u rezervatima ili pod bombama", zaključuje Dautović u razgovoru za Euronews Srbija.