Igre 
"Ciljajte glavu hobotnice": Ratni pokliči u Vašingtonu posle ubistva vojnika u Jordanu, postoji rizik od opšteg sukoba
Komentari29/01/2024
-13:30
Smrt trojice američkih vojnika u bazi u Jordanu, uz granicu Sirije, mogla bi da bude prekretnica konfliktu na Bliskom istoku i pokretač opasnog domino efekta u sukobu sa Iranom, sudeći po izjavama koje dolaze iz Vašingtona i primera iz bliske prošlosti.
Noćni napad dronovima na "Kulu 22" 28. januara takođe je ranio 34 američka vojnika i, prema izjavi predsednika Džozefa Bajdena, izvršile su ga "radikalne militantne grupe iza kojih stoji Iran i koje operišu iz Sirije i Iraka". Odgovornost je preuzeo Islamski otpor koji objedinjuje razne pro-iranske grupe u Iraku. Sam Teheran negirao je bilo kakvu umešanost.
"Kao što smo jasno kazali ranije, grupe otpora u regionu odgovaraju na ratne zločine i genocid cionističkog režima koji ubija decu... Oni ne primaju naređenja od Islamske Republike Iran", navodi se u saopštenju portparola Ministarstva spoljnih poslova Irana Nasera Kananija.
Situacija u toj zemlji je izuzetno napeta nakon terorističkog napada u Kermanu, kada je 84 ljudi ubijeno, a Islamska država preuzela odgovornost. Posle razmene pograničnih udara sa Pakistanom, Teheran bi se sigurno našao pod velikim pritiskom da uzvrati Americi u slučaju udara na svoju teritoriju, ili čak na neke od visokih oficira u Siriji ili Iraku. Situaciju takođe komplikuje to što je Iran masakr u Kermanu takođe doveo u vezu sa Izraelom, pa bi svaka američka odmazda dodatno dolila ulje na vatru.
U napadnutoj bazi je stacionirano oko 350 vojnika, saopštila je Centralna komanda američke vojske (CENTCOM), koji su navodno imali zadatak da "pruže podršku koaliciji da nanese trajni poraz Islamskoj državi". U Jordanu je ukupno oko 3.000 američkih trupa. Nisu poznati drugi detalji napada, poput naoružanja koje je u bazi, delovanja vazdušne odbrane ili eventualnih propusta, mada su neki mediji objavili da su stradali vojnici spavali u šatorima.
Ovo je zvanično prva pogibija američkih trupa u sukobima koji su počeli posle napada Hamasa na Izrael 7. oktobra, a eskalirali američkim bombardovanjem pokreta Ansar Alah (Huta) u Jemenu koji su pružili podršku Hamasu, napadajući dronovima brodove povezane sa Izraelom, koji plove kroz Crveno more.
Tanjug/Sgt Lee Goddard, UK Ministry of Defence via AP
Napadu u Jordanu prethodilo je američko bombardovanje nekoliko meta u Iraku 23. januara, navodno povezanih sa pro-iranskim milicijama. Pogođena su tri objekta koje je koristio Kataib Hezbolah i druge grupe militanata u Iraku, izjavio je tada šef Pentagona Lojd Ostin. CENTCOM je saopštio da je pogođen štab za obuku i skladištenje raketa i dronova, pa moguće da je udar u Jordanu bio odmazda baš za ovu operaciju.
Povezane vesti
Pozivi na vojnu intervenciju
Sada i Bajden i Ostin upozoravaju da napad neće proći nekažnjeno, dok je ministar odbrane naglasio da će biti preduzete "sve neophodne akcije". Nijedan od njih nije pomenuo eventualnu vojnu akciju na teritoriji Irana.
Neokonzervativci nisu bili tako suzdržani, pa je usledila lavina ratobornih izjava, koje pozivaju na direktne vojne udare na Iran, koji neki od njih slikovito nazivaju glavom zmije, ili oktopoda.
Jedan od najglasnijih bio je republikanski senator iz Južne Karoline Linzi Grejem koji je rekao da je Bajdenova politika odvraćanja Irana potpuna propast.
"Bajdenova administracija može da uklanja koje god iranske 'proksije' želi, ali to neće sprečiti iransku agresiju. Pozivam Bajdenovu administraciju da napadne mete od značaja unutar Irana, ne samo kao odmazdu za ubijanje naših snaga, već i kao odvraćanje od buduće agresije", rekao je Grejem.
Na opšti rat protiv Irana poziva i republikanski senator iz Arkanzasa Tom Koton.
"Jedini odgovor na ove napade mora biti razorna vojna odmazda protiv iranskih terorističkih snaga, kako u Iranu tako i širom Bliskog istoka. Bilo šta manje od toga će potvrditi da je Džo Bajden kukavica koja je nedostojna da bude glavnokomandujući", oštar je bio Koton.
Horu glasova koji traže odlučan odgovor pridružio se i republikanski senator Rodžer Viker iz Misisipija, zahtevom za demonstraciju sile pred celim svetom.
Povezane vesti
"Moramo da odgovorimo na ove ponovljene napade Irana i njegovih zastupnika direktnim udarom na iranske ciljeve i njegovo rukovodstvo. ...Vreme je da se deluje brzo i odlučno tako da ceo svet vidi", kazao je Viker.
Još jedan republikanski senator, Džon Kornin iz Teksasa prvo je objavio na mreži X kratku poruku "Ciljajte Teheran", a onda pojasnio da to nije poziv da se bombarduju civili.
Republikanski kongresmen Majk Džonson i predsednik Predatavničkog doma u svom postu na društvenoj mreži Iks nije pomenuo Iran, ali je ipak pozvao na oštar odgovor.
"Amerika mora da pošalje kristalno jasnu poruku širom sveta da se napadi na naše trupe neće tolerisati", napisao je Džonson.
Pored političara osvetu traže i anti-iranski analitičari, među kojima je i Džejson Brodski iz NVO "Ujedinjeni protiv nuklearnog Irana", koji je upotrebio metaforu hobotnicom i njenim pipcima.
"Gospodine predsedniče, ovo prelazi granicu. Morate udariti teroriste Iranske revolucionarne garde i to snažno. Gađajte ciljeve koji imaju strateški značaj za iranski režim, a ne samo njegove zastupnike. Ciljajte glavu hobotnice, a ne samo na njene pipke", napisao je na mreži Iks analitičar.
Tramp: Na ivici smo trećeg svetskog rata i za to je kriv Bajden
Povodom napada oglasio se i nekadašnji predsednik SAD Donald Tramp koji je upozorio da je svet "na ivici trećeg svetskog rata" i za to okrivio Džozefa Bajdena. Tramp je osudio "slabost i predaju" Bajdenove administracije dan posle napada samoubilačke bespilotne letelice na udaljeni kompleks blizu sirijske granice.
U objavi na platformi "Truth Social" je napisao da ne postoji šansa da bi se to ikada dogodilo da je on predsednik.
Profimedia
"Ovaj napad se nikada ne bi dogodio da sam ja bio predsednik, čak ne bi bilo ni šanse - baš kao što se napad Hamasa koji podržava Iran nikada ne bi dogodio, rat u Ukrajini se nikada ne bi dogodio, a sada bismo imali mir u celom svetu. Umesto toga, mi smo na ivici trećeg svetskog rata", naveo je Tramp i dodao:
"Ovaj užasan dan je još jedan dokaz da nam je potreban hitan povratak u mir kroz snagu, kako ne bi bilo više haosa, razaranja i gubitka dragocenih američkih života. Naša zemlja ne može da preživi sa Džoom Bajdenom kao vrhovnim komandantom".
AP/Vahid Salemi
Podsetimo, američka vojska prijavila je na desetine napada dronovima na svoje položaje u Iraku i Siriji od 7. oktobra, pa je Njujork tajms pre nedelju dana pisao, na osnovu izjava neimenovanih Bajdenovih savetnika, da je samo pitanje vremena kada će neko poginuti.
"Kad god izveštaj o udaru stigne u Situacionu sobu Bele kuće, zvaničnici se pitaju da li će baš to dovesti do odlučnije odmazde i rezultirati širim regionalnim ratom", pisalo je u zloslutnom tekstu uglednog medija.
Ovo bi definitivno mogao da bude baš taj izveštaj jer je širom regiona, od Turske do Omana, stacionirano oko 45.000 američkih vojnika i plaćenika, od kojih su neki jako blizu, ili čak okruženi neprijateljskim snagama, a pokazalo se da PVO ne može u potpunosti da ih zaštiti.
Najizloženiji kontigent je u Siriji i broji oko 900 vojnika, kojih ima na severoistoku zemlje, blizu granice sa Irakom, i u bazi Al Tanf na jugu, oko koje je tampon-zona od 55 kilometara i koja je nadomak pogođene "Kule 22" sa drzge strane jordanske granice. Al Tanf je skorije bio meta napada drinovima, a baza je uspostavljena 2016. radi podrške Međunarodnoj koaliciji protiv Islamske države, međutim nastavila je da operiše i pored skoro potpune eliminacije te pretnje i protivljenja Damaska.
Velikom riziku su izložene i trupe u Iraku kojih je, po procenama iz 2021. bilo oko 2.500. Njih su šiitske militantne grupe napadale i pre rata u Gazi, a poslednja velika eskalacija usledila je makon što je u američkom vazdušnom udaru 3. januara 2020. ubijen general Iranske revolucionarne garde Kasem Solejmani. Iran je uzvratio raketnim napadima na američke baze, koji su naneli štetu, ali nisu usmrtili vojnike.
Nakon toga tenzije su donekle utihnule, mada su se nastavili sporadični napadi na američke trupe, dok je irački parlament glasao za izbacivanje američkih trupa odmah nakon ubistva Solejmanija. Već sledeće godine SAD su objavile kraj "borbene misije", ali su zadržale trupe kako bi "savetovale i pomogle" iračkoj vojsci.
Najnoviji apel uputio je premijer Iraka Mohamed Šia al-Sudani 10. januara, opisavši američko prisustvo kao destabilizujuće, dok se širom regiona preliva rat u Gazi.
Kako je preneo Rojters, Irak želi "brz, uredan i dogovoreni izlazak" vojnih snaga predvođenih SAD sa svog tla, ali nije odredio rok.
Primer američkog odgovora na situaciju kada su im trupe na Bliskom istoku bile u neposrednoj opasnosti je Bitka kod Kašama u Siriji februara 2018. godine. Tada su sirijske trupe, potpomognute ruskim plaćenicima iz "Vagnera" napale pozicije pobunjenika iz Sirijskih demokratskih snaga kod grada Kašama na Eufratu, među kojima su bili američki vojnici. Usledili su masovni američki vazdušni udari u kojima je stradalo, prema američkim tvrdnjama, oko 100 vojnika i plaćenika.
Komentari (0)