Igre 
Rast tenzija između Irana i Pakistana u fokusu: Strah od novog konflikta "do zuba naoružanih" suparnika
Komentari19/01/2024
-07:10
Nuklearna sila Pakistan je u toku noći uzvratio na napad iz Irana vazdušnim udarima na selo u pograničnoj iranskoj provinciji Sistan-Beludžistan u kojima je stradalo najmanje devet osoba, čime su opasno porasle tenzije između dve "do zuba" naoružane države. Prema zameniku guvernera te oblasti Ali Rezi Marhamatiju, ubijene su tri žene i četvoro dece koji nisu bili Iranci. Islamabad tvrdi da su u iranskom napadu u utorak pogođeni civili i da je dvoje dece poginulo, dok Teheran kaže da je gađao sunitsku terorističku grupu Džaiš al Adl (Armija pravde), navodno povezanu sa Izraelom i SAD.
Obe strane navode da su gađale uporišta terorista, a ranije su optuživale jedna drugu da pružaju utočište grupama militanata koje vrše napade u pograničnom području. Naravno, neposredni povod za iranske raketne udare na teritoriji Iraka, Sirije i Pakistana bio je brutalan teroristički napad u Kermanu u kojem je, prema podacima Tehrana, stradalo skoro 100 ljudi.
Međutim, geopolitičke implikacije sežu mnogo dublje od džihadista koji se "kriju po brdima" jer Teheran njih smatra eksponentom Izraela i njegove "cionističke politike" u regionu. Iranski ministar odbrane general Mohamed Reza Aštijani je čak posle raketnog udara poslao donekle pomirljivu poruku, ali to nije odvratilo Pakistance od odmazde dva dana kasnije.
"Iran poštuje suverenitet i teritorijalni integritet susednih zemalja, ali nikada neće prihvatiti prisustvo mahinacija i zavera na svojim granicama", saopštio je ministar.
Pakistansko Ministarstvo spoljnih poslova je u sredu oštro osudilo napade i u saopštenju navelo da su ilegalni, neprihvatlji i da nisu imali nikakavo opravdanje.
profimedia
"Pakistan zadržava pravo da odgovori na ovaj nezakonit čin. Odgovornost za posledice snosiće isključivo Iran", pisalo je u upozorenju čije su se pretnje ostvarile "serijom visoko koordinisanih, specifično ciljanih preciznih vojnih udara", kako je Islamabad opisao svoju operaciju "Marg bar sarmačar", što se otprilike prevodi kao "smrt gerilskim borcima".
Ti gerilci pripadaju Oslobodilačkoj vojsci Beludžistana (BLA) i Oslobodilačkom frontu Beludžistana (BLF), a navodno imaju tajna uporišta u pograničnoj oblasti Irana i zalažu se za nezavisnost pomenute regije u kojoj pretežno žive Beludži iranskog porekla, i koja se prostire na jugoistoku Pakistana.
Povezane vesti
U saopštenju objavljenom u četvrtak, BLF kaže da nema nikakva skrovišta u Iranu i da nijedan njihov borac nije ubijen u nedavnim napadima. BLA još uvek nije javno komentarisala pakistanske udare na iransku teritoriju. Teheran je zahtevao od Pakistana da "pod hitno objasni" napade, javila je iranska državna novinska agencija Tasnim, pozivajući se na neimenovog zvaničnika, prenosi CNN.
Baludži žive na tromeđi Pakistana, Irana i Avganistana, ali se teritorija koju naseljavaju pretežno nalazi u Pakistanu. Oni su dugo pokazivali separatističke tendencije i prema Teheranu i prema Islamabadu, a manje pobune i oružani sukobi izbijali su decenijama duž 900 kilometara porozne granice između dve zemlje, koja zapravo deli Beludžistan na dva dela.
AP/Vahid Salemi
Iranski mediji su u decembru objavili da je ministar unutrašnjih poslova te zemlje izdao upozorenje Pakistanu da spreči napade grupe Džaiš al-Adla na teritoriju Irana, nakon ubistva 11 policajaca u gradu Rask na jugoistoku Irana u provinciji Sistan-Beludžistan.
U maju 2023. šest iranskih graničara je ubijeno u sukobima u blizini pakistanske granice, zbog čega je Iran izdao upozorenje tražeći od Pakistana da „učini više“. Mesec dana ranije, četiri pakistanska vojnika takođe su ubijena u prekograničnoj razmeni vatre.
To područje je takođe bogato prirodnim resursima, što doliva ulje na vatru jer se separatisti žale da je i pored silnog bogastva njihov narod jedan od najsiromašnijih u ovom delu sveta. Beludžistan je kao najveća pakistanska provincija bio poprište niza smrtonosnih napada poslednjih godina, podstaknutih decenijama dugom pobunom separatista koji su ljuti zbog, kako kažu, monopola države i eksploatacije mineralnih resursa. Sukob koji se preliva i na Iran, jedan je u nizu separatističkih problema jer stalno prete pobune kurdske, arapske i azerbejdžanske manjine. Tako su gradovi sa brojnom azerbejdžanskom populacijom bili poprište masovnih protesta i nasilja tokom demonstracija u septembru 2022. godine.
Iz perspetkive Irana, situacija sa teroristima Džaiš al Adla je još kompleksnija jer vode poreklo od ozloglašene ekstremističke organizacije Džundala protiv koje je Teheran decenijama vodio nemilosrdni rat, dok je nije drastično oslabio. Džaiš al Adl je osnovan 2012. godine, pretežno od strane bivših pripadnika Džundale i takođe se zalaže za nezavisnost Balučistana, ali i iranske istočne provincije Sistan, zbog čega je bio na meti obe države.
profimedia
Naizgled zajednički problem ipak nije ujedinio dve države već je povećao tenzije i sumnjičavost među njima. Napadi na iranske i pakistanske snage bezbednosti su u porastu zadnjih godina i obe strane krive drugu da "zatvara oči" pred militantima, prenosi AP.
Povezane vesti
Pakistan tvrdi da je podelio dokaze sa Iranom o prisustvu separatista Beludža u Iranu, odlakle oni lansiraju prekogranične napade na pakistanske trupe. Takođe je saopštio da je uhapsio neke pripadnike Džaiš al Adla jer su bili odgovorni za više napada u Iranu. Inače, kada ova grupa napada iranske snage bezbednosti u blizini pakistanske granice, teroristi često ulaze u Pakistan, dok tamošnje vlasti pokušavaju da utvrde granicu i postave više kontrolnih punktova.
CIA, Mosad i ekstremisti
Mnogo kompleksniji problem predstavlja navodna povezanost Džundale, kao preteče Džaiš al Adla, sa zapadnim obaveštajnim agencijama. Kako je svojevremeno izvestio ABC, na osnovu neimenovanih obaveštajnih izvora iz SAD i Pakistana, Džundala je "u tajnosti ohrabrivana i savetovana" od strane američke vlada još od 2005. godine. U međuvremenu su ekstremisti preuzeli odgovornost za bombaške napade, kidnapovanja, pa čak i snimke brutalnih pogubljenja odsecanjem glave iranskih vojnika i zvaničnika.
U analizi Stratfora, obaveštajne konsultantske firme, iz 2007. godine, piše da bi SAD mogle da koriste Džundalu kao „alat za bockanje“ Irana. Stratfor je stoga zaključio da SAD „imaju interes da pokažu kako imaju prijatelje među iranskim manjinskim grupama radi prikupljanja obaveštajnih podataka, izazivanja nemira i odvlačenja pažnje verskog režima“.
Toj analizi je 2012. protivrečio časopis Foreign Policy objavljivanjem internih dopisa američkih obaveštajnih analitičara tokom poslednjih godina administracije predsednika Džordža Buša Mlađeg. Umesto podrške CIA, u dopisima je opisano kako su „oficiri izraelskog Mosada regrutovali operativce koji pripadaju militantnoj grupi tako što su se predstavljali kao američki agenti“.
U ekspozeu je navedeno i da je vrbovanje militanata pokrenuto usred „tajne, krvave i tekuće kampanje koja ima za cilj zaustavljanje iranskog nuklearnog programa“, koja je uključivala ubistvo nekoliko iranskih nuklearnih naučnika.
Infiltracija je navodno sprovedena tako što su se izraelski agenti razmahivali dolarima i američkim dokumentima, kako bi izveli tzv. operaciju pod lažnom zastavom (false flag na engleskom). U dokumentima se tvrdi da je Vašington zabranio čak i slučajni kontakt sa Džundalom, što nije bio slučaj sa Mosadom, dok su se sastanci obavljali "pod nosom" agenata CIA u Londonu. Američki obaveštajci navodno nisu imali pojma da Mosad regrutuje operativce iz Džundale i bili su zaprepašćeni njihovom odvažnošću.
"Neverovatno je sa čim su Izraelci mislili da mogu da se izvuku. Njihove regrutne aktivnosti bile su gotovo otvorene. Očigledno ih nije bilo briga šta smo mislili", navodi se izjava jednog od agenata u tekstu Foreign Policy-a.
Šta se zapravo dešavalo verovatno nikada nećemo znati jer je nemoguće verovati izveštajima bilo koje obaveštajne agencije, ali deluje da Iran više krivi Izrael za teroristički napad u Kermanu jer su tokom odmazde gađali mete navodno povezane sa Mosadom, u vidu njihove "baze" u Iraku i kurdskog biznismena Pešrava Dizajia, koji je izvozio naftu u Izrael. Naravno, moguće je da je Teheran namerno gađao "okolinu" američkog konzulata u Erbilu, a ne brojne američke mete direktno, jer više strepi od odmazde SAD nego Izraela, sa kojim je praktično već u ratu i koji redovno gađa pripadnike Revolucionarne garde Irana u Siriji.
Sukob je izbio u najgorem trenutku
Situaciju dodatno komplikuje što u isto vreme Turska bombarduje Kurde na severu Iraka i Sirije, te je prema saopštenju Ankare od 13. januara tamo "neutralisala 45 terorista". Zvanični Bagdad je osudio ponovljene turske napade, dok je već posle prvog iranskog napada povukao svog ambasadora u Teheranu na konsultacije zbog "očiglednog kršenja suvereniteta". Slične i potpuno razumljive dvostruke standarde ima i Pakistan, koji je od 2004. do 2018. bio na meti hiljada američkih napada dronovima na "uporišta terorista", ali nikada nije uzvratio.
Da stvar bude još gora unakrsno "bombardovanje terorista" između Irana i Pakistana desilo se baš kada su odnosi dve zemlje bili u usponu, i u vojnoj i u civilnoj sferi.
Nekoliko sati pre nego što je Iran balističke rakete na Beludžistan, pakistanski privremeni premijer Anvar-ul-Hak Kakar sastao se sa iranskim ministrom spoljnih poslova Hoseinom Amirabdolahijanom na marginama Svetskog ekonomskog foruma u Davosu u Švajcarskoj.
Privremeni ministar inostranih poslova Pakistana Džalil Abas Džilani sastao se sa specijalnim predstavnikom Irana za pitanja Avganistana Hasanom Kazmijem Komijem u Islamabadu ranije ove nedelje, gde su njih dvojica razgovarali o potrebi za „poboljšanom koordinacijom za regionalnu stabilnost“.
Takođe dve zemlje su učestvovale i u jednodnevnoj pomorskoj vojnoj vežbi 16. januara u Persijskom zalivu i Ormuskom moreuzu.
Uprkos ovim nedavnim naporima i odluci iz 2022. da se formira zajednička radna grupa za kontrolu granice, pogranični sukobi niskog obima nastavili su da stvaraju razdor između dve zemlje.
Uzdržanost Irana je na teškom ispitu
Nemoguće je predvideti kako će se ovaj konflikt dalje razvijati, ali treba napomenuti da nijedna strana nije gađala vojne instalacije, a posebno ne veoma osetljive radarske sisteme, što bi bio znak opasne eskalacije. Ohrabruje i podatak da se još teži incident dogodio 2019. godine, kada je Pakistan oborio dva indijska aviona u Kašmiru i zarobio jednog pilota, što je rezultiralo "samo" indijskim udarom na "kamp za obuku terorista" u Pakistanu. Paralele između dva slučaja su više nego očigledne, a obe nuklearne su se tu zaustavile.
Iran je pokazao uzdržanost čak i u odnosu sa Izraelom, nakon ubistava oficira i nuklearnih naučnika, kao i nakon ciljanih udara na svoje gardiste u Siriji.
Što se tiče odnosa sa SAD, Iran je na ubistvo komandanta Revolucianarne garde Kasema Solejmanija 3. januara 2020. odgovorio "simboličnim" raketiranjem američkih baza u Iraku, koje, prema Vašingtonu, nije usmrtilo nijednog američkog vojnika, i pričinilo je samo matirijalnu štetu. Kada je u pitanju zaplena iranskih tankera sa nafton, Teheran je do sada uzvraćao istom merom, a poslednji primer je brod "Sveti Nikola" pod zastavom Maršalskih ostrva, koji su iranske snage preotele 11. januara. Pritom je, prema iranskim navodima, u pitanju isti tanker koji se SAD preotele 2023. sa sve nafton i promenile mu ime.
Doduše, dosadašnja relativna uzdržanost Teherana mogla bi se naći pod sve jačim unutrašnjim pritiskom nakon masakra u Kermanu, ali i eskalacije sukoba na Bliskom istoku, to jest u Gazi i Jemenu.
Komentari (0)