Strah od potencijalnog "ključanja" u Južnoj Americi: Kolika je opasnost od razbuktavanja novog sukoba u svetu

Građani Venecuele su na referendumu podržali pripajanje teritorije susedne Gvajane, poznate kao Esekibo, koja se nalazi između dve zemlje. Iako izlaznost nije bila velika, vlada Venecuele tvrdi da je izbrojano više od 10,5 miliona glasova. Stručnjaci smatraju da obnovljeno zanimanje Karakasa za Esekibo leži u nedavno otkrivenim podvodnim nalazištima nafte, dok kritičari veruju da je razlog za referendum odvraćanje pažnje od prethodnih izbora.

Rasprava o tome čiji je Esekibo traje čitav vek od kada je međunarodnom arbitražom odlučeno da pripadne Gvajani, tada britanskoj koloniji. Venezuela nikada nije prestala da tvrdi da je odluka bila neprihvatljiva.

Predsednik Nikolas Maduro je izlazak na referendum nazivao patriotizmom i tvrdi da je uspeo.

"Danas su se ljudi izjasnili. Počinjemo novu moćnu fazu, dobili smo mandat naroda. Ispunjavamo ono što traži glas naroda", kazao je Maduro.

Esekibo zauzima čak dve trećine teritorije Gvajane, te ova zemlja smatra da je referendum korak ka aneksiji. Zatražila je pomoć Međunarodnog suda pravde koji je naredio Venecueli da ne preduzima korake koje bi promenili sadašnji status. 

"Bolivarska Republika Venecuela će se uzdržati od akcija koje bi promenile situaciju na teritoriji o kojoj se radi, na kojoj administracija Republike Gvajane ima kontrolu", rekla je sudija Džoan Donahju, predsedavajuća Međunarodnog suda pravde u Hagu.

"Presuda obavezuje Venecuelu i povelja Ujedinjenih nacija i Statut Suda, čiji je Venecuela članica, traže da se sa ovim saglasi. Ovo je prilika da Venecuela poštuje međunarodno pravo i principe mirnog suživota", kazao je predsednik Gvajane Irfan Ali.

Tanjug/AP/Matias Delacroix

Prilično miran život starosedelaca Esekiba poremećen je zbog referenduma i glasina o mogućem nasilju.

"Molimo se, nadamo se, imamo veru da ništa loše neće da se desi. Ima puno glasina i nadamo se da su to laži. Mi ne želimo da budemo deo problema, želimo da nastavimo da živimo mirno", rekla je predstavnica meštana Esekiba Loren Alikok.

Esekibo se nalazi na granici sa Brazilom, a predsednik Lula da Silva poziva na zdrav razum.

"Svetu sada ne treba konfuzija u Latinskoj Americi. Treba da se smirimo, da nam život bude bolji, da ne izmišljamo priče o borbama", izjavio je predsednik Da Silva.

Esekibo poseduje nalazišta zlata, dijamanata i aluminijuma. Strane firme su otkrile i podvodne rezerve nafte, pa pojedini stručnjaci tvrde da je to ojačalo odlučnost Venecuele da podrži teritorijalne pretenzije na tu teritoriju.

Maduro je referendum nazvao potpunim uspehom, ali praktične i legalne posledice nisu jasne.

Rajko Petrović: Maduro pokušava da mobilizuje javnost

Rajko Petrović sa Instituta za evropske studije je u izjavi za Euronews bio saglasan sa procenom drugih stručnjka da Maduro pre svega cilja na domaću javnost raspisivanjem referenduma o pripajanju. 

"Reč je o teritoriji koja je izuzetno bogata pre svega mineralima, a nedavna ispitivanja tamošnjih terena, odnosno priobalnog dela ka Karipskom moru, su pokazala da je taj prostor bogat i naftom. Međutim, ja se slažem sa onim stručnjacima koji povod za organizovanje ovog referenduma vide pre svega u potrebi aktuelnog venezuelanskog predsednika Nikolasa Madura, da pridobije veći deo javnosti uz sebe za predstojeće predsedničke izbore 2024. godine u toj zemlji, koji će biti za njega izuzetno teški, jer se ta zemlja nalazi u velikoj ekonomskoj i demografskoj krizi, pa i političkoj krizi već nekoliko godina. Opozicija je, iako je izbacila Huana Gvajda iz igre izabrala novog jedinstvenog kandidata za te izbore, koji će imati apsolutnu podršku Sjedinjenih američkih država i zemalja Evropske unije. Mislim da NiKolas Maduro na ovaj način pokušava da mobilizuje javnost i da to iskoristi kao neki povod koji je postigao u prethodnom mandatu", kaže Petrović 

Imajući u vidu da je međunarodna arbitraža još 1899. odlučila da Esekibo pripada Gvajani, nameće se pitanje pravne težine referenduma, posebno imajući u vidu da ga druge zemlje ne priznaju. 

"Naravno da on u jednom širem međunarodnom kontekstu nema pravnu težinu, ali to sa druge strane ne može da promeni činjenicu da zaista većina Venecuelanaca u ovom trenutku smatra da je ta teritorija nešto što istorijski pripada Venecueli, što je bilo deo takozvane Velike Kolumbije u 19. veku, i oni vide Venecuelu kao pravnu naslednicu svih tih teritorija koje je ta Velika Kolumbija imala na tom prostoru. Sa druge strane, i tadašnja arbitraža, to jest 1899. godina, bila je pod snažnim uticajem Sjedinjenih Američkih Država, koje su pregovarale u ime Venecuele tada, jer Venecuela nije imala diplomatske odnose sa Ujedinjenim Kraljevstvom. Isto tako, tu treba istaći da je reč o jednom prostoru koji nije naseljen, dakle retko je naseljen. Tamo živi većinom urođenička populacija i Nikolas Maduro je kroz ovaj referendum pokušao da poruči toj populaciji da on nju smatra venecuelanskom, da ima ista prava i obaveze kao i svi drugi Venecuelanci, da želi da sprovede mirno prisajedinjenje", objasnio je sručnjak. 

Koliko je realna opasnost od sukoba?

Petrović smatra da bez oružanog konflikta, makar niskog, ne može doći do pripajanja.

"Gvajanska vlast, i vojna i civilna je poručila da ove poteze zvaničnog Karakasa vidi kao egzistencijalnu pretnju i da će na njih odgovoriti vojnim putem ukoliko to bude potrebno. Isto u uvodu je pomenuto da je Lula da Silva, iako je on jedan od levičara, lider unutar latinoameričkog sveta koji je često pokazivao solidarnost sa Madurovim režimom koji je obnovio sa njim diplomatske odnose nakon pada Žaira Bolsonara sa vlasti u Brazilu, da i on želi da na neki način spreči to pripajanje i da izbaci Venezuela iz igre kao nekakvog snažnog regionalnog aktera", navodi analitičar.

On takođe upozorava da Venecuela ima snažnu vojsku koja broji oko 350.000 redovnih pripadnika i velike policijske snage koje broje preko milion ljudi.

"To je daleko skromnije u Gvajani koja ima ne više od 850.000 stanovnika i čiju granicu do izbijanja ovih incidenata, odnosno do organizovanja ovog referenduma nije branilo više od stotinak ljudi, tako da svakako da bez nekog vojnog konflikta Maduro ne može to sprovesti u potpunosti mirnim putem kao što on to načelno zamišlja", kaže Petrović. 

Sukob bi mogao da izbije, posebno imajući u vidu da se velike sile, a pre svega SAD, trenutno bave drugim delovima sveta, smatra stručnjak.

"Mislim da postoji realna mogućnost sukoba, da Maduro pokušava da iskoristi priliku sa svoje tačke gledišta, opterećenosti Sjedinjenih Američkih Država i drugih centara moći na zapadu, problemima Ukrajine, na Bliskom istoku itd. i da on pokušava da iskoristi ovaj vremenski prozor koji mu se stavio na raspolaganje, da to pitanje reši. Međutim, svakako da to neće biti moguće bez mešanja i regionalnih aktera, a i šire međunarodne zajednice. Čak je i Kuba prilično uzdržana prema ovim zahtevima Madura da pripoji Gvajana Esekibo, što dovoljno govori koliko je to pitanje koje može duboko podeliti i same levičare u Latinskoj Americi", istakao je Petrović.