Gde su granice "političke korektnosti": Od zaštite ravnopravnosti do sukoba sa zdravim razumom
Komentari18/12/2021
-14:52
Nacrt priručnika Evropske komisije za inkluzivnu komunikaciju u kom je, između ostalog, kao nepoželjan označen pojam "Božić", trebalo je da, kako su naveli, "ilustruje raznolikost evropske kulture i prikaže inkluzivnu prirodu Evropske komisije prema svim načinima života i uverenjima stanovnika Evrope". Umesto toga, podigao je buru na koju je reagovao čak i papa.
O granicama "političke korektnosti" i osetljive upotrebe jezika, za Euronews Srbija govorio je pravnik Milan Antonijević.
"Mislim da je i ova mera, koja je na kraju povučena, promišljala o tome da li bi se na taj način neke religije koje postoje u okviru EU osetile manje značajnim i da li bi to moglo da pogodi nečija osećanja", rekao je Antonijević.
I zaista, inkluzivna komunikacija "na papiru" ima plemenit cilj da spreči diskriminaciju osetljivih društvenih grupa i pruži podjednak prostor manjinama, među kojima su i verske.
Međutim, stiče se utisak da ona ponekad ide na preveliku štetu većine, ali i na uštrb zdravog razuma.
Knjiga koja je dotakla najveći tabu
Novinar Nikola Vrzić za Euronews Srbija kaže da je on u tekstu spornog dokumenta Evropske komisije primetio jednu opasnu tendenciju.
"Svima je pažnju privukla ideja da se ukine reč Božić, ali postoji mnogo opasnija tendencija i nisam primetio da je neko izrazio protivljenje tome, a to je da se ukinu muški i ženski rod, a opet u ime toga da se neko ne uvredi", kaže Vrzić.
On upozorava na to da je "u toku proces normalizacije pedofilije" i da se umesto tog, "ubacuje novi termin 'osobe koje privlače maloletna deca'", pitajući se "gde je tome kraj".
Vrzić je time aludirao na knjigu "Duga, tamna senka: Osobe koje privlače maloletna deca i njihova potraga za dostojanstvom" Alina Vokera, nekadašnjeg docenta sociologije na Old Dominion univerzitetu, koji ju je navodno napisao kako bi "srušio predrasude da ljudi koje privlače maloletnici, a koji se često nazivaju 'pedofilima', nisu obavezno predatori i seksualni prestupnici".
Zbog velikih protesta koji je knjiga izazvala, Voker, koji je inače transrodna osoba, povukao se sa pozicije na Univerzitetu i u saopštenju naveo da je njegovo "istraživanje pogrešno interpretirano u medijima i na internetu, delimično zbog njegovog trans identiteta".
Ništa manje šokantna je vest koja stiže iz Škotske, da će tamošnja policija evidentirati da su silovanja počinile žene, ukoliko se počinilac tako izjašnjava.
Za to mu čak neće biti potrebna ni potvrda da je u postupku promene pola. Jednostavno će moći da kaže da je žena i da kao takav bude upisan među nasilnike nad - ženama.
Ta vest možda bi ostala na marginama rubrika "verovali ili ne", da je na svom Tviter nalogu nije podelila književnica Džoan K. Rouling, koja čvrsto stoji iza svojih stavova o načinu na koji društvo tretira transrodne osobe, iako ju je zbog toga bojkotovao veliki broj ljudi.
Društvo "uvređenih"
Autorka planetarno popularnih knjiga o čarobnjaku Hariju Poteru je samo jedna od mnogih slavnih ličnosti koje su poslednjih godina "otkazane". U okviru kulture otkazivanja, čak je i pravo na slobodan govor, jedno od najcenjenijih ljudskih prava na Zapadu, postalo kontroverzno zbog oštrih granica toga šta je "korektno", a šta ne.
Društvo "otkazuje" nekoga, tako što prestaje da mu poklanja pažnju ili novac, zbog nečega što je rekao ili uradio. Suštinski, reč je o kazni koja potiče od mase ljudi i postala je izraženija tokom poslednje dve godine na društvenim mrežama.
Međutim, nivo i razmere te "kazne" u velikoj meri variraju.
Komičar Stiven Kolber je na kratko "kenselovan" 2014. zbog šale koja je mnoge uvredila, ali je ipak ostao jedan od neprikosnovenih "kraljeva" televizije.
Mladoj pevačici Bili Ajliš je pretila ista kazna jer je pronađen njen snimak u kom se neprimereno služi "kulturnom aproprijacijom" zbog govora karakterističnog za Afroamerikance, ali je nakon kraće pompe i njenog "iskrenog izvinjenja", javnost nastavila da je voli, kupuje njene albume i prisustvuje njenim nastupima.
Rouling, međutim, teško može da prevaziđe stare kontroverze, jer njen "greh" nije nešto što je radila u prošlosti, nego njeno duboko uverenje i vrednost, zbog kojih ne želi da se izvinjava.
Štaviše, ona je stala iza svojih reči više puta, a čuvene su i njene šaljive reakcije na besne komentare ljudi na društvenim mrežama koji prete da će iz revolta prema njoj spaliti sve svoje primerke knjiga o "Hariju Poteru" i diskove s filmovima.
"Pa, isparenja DVD mogu da budu toksična, a ja i dalje imam vaš novac, tako da, slobodno možete da pozajmite moj upaljač", napisala je Rouling na Tviteru.
Kratka istorija "političke korektnosti"
Interesantan je podatak da se o "političkoj korektnosti" prvi put govorilo u sasvim drugim drugačijem kontekstu.
Prema nekim izvorima, prvi put je spomenuta 1793, u saopštenju američkog Vrhovnog suda, u kom se govorilo o granicama federalne jurizdikcije.
U tom dokumentu, "politička korektnost" imala je više značenja, a uglavnom je korištena da opiše politički mudro odlučivanje.
Nevezano za taj slučaj, termin se javio u marksističkom rečniku nakon Ruske revolucije, a tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka opisivao je slaganje sa učenjima Partije.
Međutim, od sedamdesetih godina naovamo najčešće su je koristili američki konzervatici, kako bi kritikovali određene manjkavosti progresivno orijentisanih Demokrata.
Politizacija Božića i inkluzivnog govora
Poslednjih godina postala je važan deo svakodnevnog govora, uglavnom zahvaljujući bivšem američkom predsedniku Donaldu Trampu, koji je "političku korektnost" uglavnom koristio da opiše negativne društvene tendencije.
Tako je samo nekoliko dana nakon vesti o spornom dokumentu Evropske komisije, u intervjuu za Newsmaks rekao da je on "zaslužan što Amerikanci danas slobodno mogu da čestitaju Božić".
"To je bio deo moje kampanje. Država je malo pre toga krenula sa tom 'vouk' ('probuđenom') kulturom, i postalo je sramotno reći: 'Srećan Božić", rekao je Tramp.
"Vidite te velike lance - oni žele vaš novac, ali ne žele da kažu: 'Srećan Božić'. Koristiće crvenu boju i belinu i sneg, ali neće reći: 'Božić'", dodao je bivši predsednik.
Njegove izjave jedan su od razloga zbog kojih je politička korektnost počela da se posmatra kroz negativnu konotaciju, kao "izbegavanje da se stvari zovu pravim imenom", ali svakako ima i dobru stranu.
Mnoge kompanije i obrazovne ustanove u Evropi i Americi imaju svoje vodiče za inkluzivni jezik, čije su smernice u najvećoj meri slične i pozivaju na izbegavanje isključivosti, stereotipiziranja i upotrebe reči koje druge ljude opisuju kao zavisne od drugih, nemoćne ili manje vredne.
Inkluzivni jezik je namerna praksa upotrebe reči i fraza koje tačno predstavljaju pripadnike određenih društvenih grupa, između ostalih i verskih.
I Helena Dali, evropska komesarka za ravnopravnost, koja je inicirala sastavljanje spornog vodiča Evropske komisije, tvrdi da je imala baš takvu nameru.
"Moja inicijativa da napravim nacrt vodiča kao interni dokument za komunikaciju među zaposlenima Komisije na dužnosti, trebalo je da postigne važan cilj: da ilustruje raznolikost evropske kulture i prikaže inkluzivnu prirodu Evropske komisije prema svim načinima života i uverenjima stanovnika Evrope", navela je ona u svom zvaničnom saopštenju, nakon povlačenja dokumenta.
"Međutim, ova verzija vodiča koja je objavljena ne služi adekvatno svojoj svrsi. To nije gotov dokument i ne ispunjava sve standarde kvaliteta Komisije. Na vodiču očigledno treba još raditi. I zato povlačim dokument i nastavljam da radim na njemu", dodala je ona.
Koliko se u Srbiji bavimo političkom korektnošću?
Iako se u poslednje vreme i u Srbiji sve više govori o političkoj korektnosti, veliko je pitanje da li je "politički korektan" govor, i koliko, zavladao našim javnim prostorom.
"Mi u Srbiji moramo da budemo svesni da, srećom, do nas ovi procesi nisu stigli u punom sjaju. Moramo samo da znamo da prepoznamo šta se događa i da postupamo u skladu sa tim, onako kako je valjda potpuno prirodno za jedno zdravo društvo", kaže za Euronews Srbija pravnik Milan Antonijević.
"Još smo u tom periodu kada je politička korektnost skrajnuta. Ono što čujemo u Skupštini nam pokazuje način na koji se diskriminišu manjine. Uvrede koje se izriču svakodnevno u govorima političara koji uspeju da dođu na nacionalne frekevencije unosi nemir i povređuje veći broj građana i sa tim se mora prestati u zemlji koja teži da bude članica EU", dodao je on.
U tom smislu, Antonijević smatra da je granica političke korektnosti tamo gde se ljudi više ne osećaju ugroženima
"I zaista, oni koji pripadaju većinskoj grupaciji u nekoj zemlji, moraju razmišljati iz tuđih cipela", smatra Antonijević.
Komentari (0)