Dvoglavi orao, tri prsta i misice: "Trenutak nepromišljenosti" pokrenuo lavinu mržnje u Srbiji, Albaniji i na Kosovu

"Trenutak nepromišljenosti", kako ga je sama nazvala, mogao bi sprsku misicu Valentinu Petrović da košta učešća na takmičenju koje se trenutno održava u Egiptu. Fotografija na kojoj sa predstavnicama Albanije i Kosova pozira dok rukama pokazuje dvoglavog orla, simbol takozvane "velike Albanije", izazvala je buru u medijima i društvenim mrežama.

Jednaka drama se odvijala se na Kosovu i u Albaniji, jer su i njhove misice pravile nepoželjne pokrete rukom. Naime, Besa Čitaku sa Kosova i Frontina Gaši iz Albanije, snimljene se kako pokazuju tri prsta u hotelskoj sobi. Društvene mreže su se brzo usijale, a ulje na vatru dodali su brojni mediji, i na albanskom i na srpskom jeziku.

Šta se dogodilo?

Iako je misica Valentina Petrović uputila javno izvinjenje, strasti se nisu stišale ni nakon što je obelodanjena vest da se razmišlja o njenom povlačenju sa takmičenja. Takođe, pritisak koji je stvoren u javnosti, naveo je ovu devojku da ugasi svoje naloge na društvenim mrežama.

Nakon objavljivanja fotografije komentari su bili oštri, a u nekima od njih su iznete tvrdnje da je reč o "predstavnici bezglavlja", "da lepota i neznanje idu ruku pod ruku", kao i da je "treba izbaciti sa takmičenja". Uz objašnjenje šta se dogodilo i kako je ova fotografija nastala, Petrovićeva se i izvinila.

"U naletu euforije, povodom žurke, bila sam pozvana da se fotografišem. Velikom brzinom sam stala pored devojaka i devojke su mi u euforičnoj brzini namestile ruke kako da stanemo, nisam imala nikakvu lošu nameru, to je bila trenutna nepromišljenost i glupa spontanost. Želim da se izvinim pripadnicima svoje nacije, narodu sa Kosova i Metohije, mojoj kompaniji, mojoj porodici, koji su zbunjeni zbog nastale fotografije, moje nepromišljenosti i upadanja u zamku tuđe loše namere", navela je ona.

Iste noći kada su misice pozirale pokazujući dvoglavog orla, fotografisale su se i sa podignuta tri prsta. Na toj fotografiji nalazi se i albanska predstavnica, a albanski mediji takođe su ovaj potez nazvali "skandalom".

Povodom ove situacije kasnije se oglasila i Vesna de Vinča, vlasnica agencije Miss Yu, koja je rekla da su u kompaniji "bili ogorčeni kada su videli objavu na internetu", te da je predloženo da se srpska predstavnica povuče pre održavanja finalne večeri 31. oktobra.

Bez obzira na to kakvu su nameru imale devojke i da li uopšte zaslužuju ovoliku pažnju u medijima, sigurno je da bi ih samo jedna fotografija mogla koštati daljeg takmičenja. Upravo zbog toga, ovaj slučaj je još jednom otvorio problematično pitanje agresije na internetu, te da li je takozvana "kultura otkazivanja" rešenje baš za sve.

Digitalno nasilje

Za sagovornike Euronews Srbija, ovo je još jedan primer koji pokazuje da ni u medijima, ni u društvu, tolerancije nema.

Kako je objasnio sociolog prof. dr Dalibor Petrović, internet je doneo tu mogućnost da se izražavaju određeni stavovi koji su grupni i masovni i kao takvi su uvek zaoštreni na "za" i "protiv".

"To je izjašnjavanje da je nešto ili jako dobro ili jako loše i kada podstaknete neke stvari igranjem na nešto što je patriotizam, nešto što je nacionalno osećanje i pokažete da je to ugroženo, onda vrlo lako pravite atmosferu u kojoj će ljudi oštro da se izražavaju protiv nečega ili za nešto", rekao je on i dodao da je naša javnost već bila i ranije senzibilisana prikazom dvoglavog orla.

Prema rečima Ane Mirković iz Instituta za digitalne komunikacije, u ovom slučaju uopšte ne mora da se govori da je u pitanju greška.

"Mi ne možemo to da okarakterišemo kao grešku, to je bilo njihovo nastojanje da možda pomire zaraćene kulture, ali pošto je to neprihvatljivo većini tih naroda, onda će oni to okarakterisati kao grešku", rekla je ona za Euronews Srbija.

Instagram.com

I dok se konačna odluka o takmičenju čeka, Valentina Petrović se na društvenim mrežama i dalje suočava sa nizom komentara, od kojih su brojni veoma uvredljivi, a pojedini i pretnje. Uz to, posle samo dva dana, odlučila je i da sa mreža "nestane".

Prema rečima Ane Mirković, važno je razdvojiti "cancel kulturu" od digitalne agresije.

"Cancel je kada otpratite nekog, kenselujete ga kao da ne postoji, sve ostalo je zapravo po definiciji agresija, tu se radi o digitalnom nasilju, kada pišu ljudi jako neprimerene stvari, a zapravo se tim pretnjama ugrožava život pojedinca jer vi nikad ne znate da li vam neko preti samo na Tviteru ili će vas neko sačekati ispred kuće", rekla je ona.

Upravo ovo sa sobom može doneti brojne posledice štetne po mentalno zdravlje.

"Urušavanje ravnoteže, uznemirenost, blaga anksioznost, ukoliko potraje može da dovede do depresije. Osobe koje su žrtve digitalnog nasilja, verbalne agresije na internetu trpe strašnu neprijatnost, vrlo često se pojave svi elementi depresije, osećaj niže vrednosti, psihosomatski problemi, nesanice, mučnine, glavobolje, tako da sve to jako ugožava sve one koji su izloženi digitalnom nasilju", naglasila je ona.

"Otkazani" iz društva

Ukoliko zaista dođe do toga da srpskoj misici i zvanično bude otkazano učešće na takmičenju u Egiptu, to bi mogao da bude još jedan primer takozvane "cancel kulture" koja je u proteklih nekoliko godina, kako se čini, uzela maha. 

Takozvana "kultura otkazivanja" može se objasniti kao svojevrsno "brisanje", zabranjivanje ili marginalizovanje određenog sadržaja ili ličnosti koje se iz određenih razloga smatraju nepriklanim ili neprihvatljivim. 

Taj izraz, koji se u proteklih nekoliko godina koristio više puta u vezi sa brojnim poznatim ličnostima, uglavnom nosi negativne konotacije i često je predmet debata o slobodi govora i cenzuri.

"To je jedan način i sredstvo da obični ljudi koji se osećaju nekako neprivilegovano, osećaju delom nepregledne mase, sada imaju mogućnost da se na neki način revanširaju onima za koje smatraju da nepravedno zauzimaju neke pozicije u društvu, bilo da je to neki pevač ili glumac", objasnio je Petrović.

profimedia

Međutim, kako kaže, na "cancel kulturu" ne treba gledati jednostrano.

"Ona ima svoje pozitivne efekte gde zaista obespravljeni mogu nekada da one koji su moćni dovedu do toga da im makar bude nelagodno, da moraju da ispitaju svoju poziciju, da se izvinjavaju zbog rasističkih ili seksističkih stavova", rekao je on.

Termin "kenselovanja" iako nastao osamdesetih godina, postao je poznat širom sveta uz pokret #metoo kada su angažmani poznatim ličnostima poput Harvija Vajnstina, Kevina Spejsija, R. Kelija "otkazivani" zbog optužbi za seksualno zlostavljanje. Od tada je ovaj termin postao deo gotovo svakodnevnog vokabulara.

Petrović ističe da "cancel kultura" sve više poprima tendencije i karakteristike "linča" jer sve češće pod nju potpadaju i obični ljudi.

"Jedna vrsta osude ili kazne koja je jako teška, jedino što mi živimo u doba kada mnoge stvari brzo dođu i brzo prođu, tako da i ovi ljudi koji su bili neka vrsta žrtve cancel kulture su posle nekog vremena uspevali da povrate svoje pozicije, ali svakako da to nije prijatna pozicija i svakako da izaziva veliku nelagodu i čak u nekim slučajevima krajnje dramatične posledice gde su ljudi gubili poslove, brakove, prijatelje i bili egzistencijalno ugroženi", naveo je Petrović.