Igre 
Dakota Džonson o kolegama Šaji Labafu i Džoniju Depu: Tužna sam zbog gubitka velikih umetnika
Komentari11/11/2021
-23:02
Dakota Džonson vredno je radila tokom pandemije, a pred bioskopskom publikom uskoro će se naći čak četiri njena filma. Jedan od njih je "Izgubljena ćerka", ekranizacija romana Elene Ferante u režiji Megi Džilenhol.
Ovo ostvarenje, kojim je glumica Džilenhol debitovala i kao reditelj i kao scenarista, premijerno je prikazano na Venecijanskom festivalu, i autorki je donelo nagradu za najbolji scenario.
U pitanju je adaptacija romana "Mračna kći" Elene Ferante o razvedenoj sredovečnoj ženi. Kada njene dve ćerke odu kod oca u Kanadu, ona shvata da, umesto očekivane usamljenosti i čežnje za njima, uživa u slobodi. Dakota u filmu igra mladu majku Ninu i kaže da je scenario dobila 2019. i čim ga je pročitala, poželela je da se nađe u Nininoj koži.
"Nisam nikad pročitala scenario ženskog lika koji je tako napisan. Nina se bori. Bilo je vrlo, vrlo posebno igrati tu ženu tako drugačijeg unutrašnjeg stanja od onoga što projektuje. Niko ne vidi ono što je u njenom umu. Ja nisam majka, ali znam kako je biti uplašen i pitati se: 'Da li ću biti dobra majka?' Ali iz nekog razloga, oko toga vlada velika stigma. I vlada velika stigma oko same pomisli: 'Šta ako samo odem? Na nedelju dana ili na pauzu za cigaretu?' Ali to ne smete naglas da kažete. Zašto? To je ljudski", kaže Džonson za Hollywood Reporter.
Pored "Izgubljene ćerke", uskoro će se pred publikom naći i "Persuasion", sa Džonson u ulozi En Eliot, jedne od najnezavisnijih heroina Džejn Ostin.
"Gluma je bila sve što želim"
Ne može da se seti nekog tačnog trenutka kada je shvatila da joj je gluma poziv.
"Gluma je oduvek bila ono što želim da radim. Čak i dok sam bila mala, bila bih na setu sa mamom i osećala duboku želju da to radim. Želela sam da gledam svakog dok radi svoj posao. Nikad mi nije bilo dosta", kaže ona.
Povezane vesti
U tim formativnim godinama maratonski je gledala filmove, a neke je gledala svakodnevno, ponekad i po dva puta dnevno - "Meri Popins", "Čarobnjak iz Oza" i "Sam u kući" su neki od njih.
Još može da se seti svakog kadra, šta ko nosi u njemu i šta izgovara. Njena majka Melani Grifit popustila joj je kad je imala deset godina i dozvolila joj da zaigra malu ulogu u filmu njenog tadašnjeg supruga Antonija Banderasa "Ludi u Alabami".
"Glumila sam ćerku mojoj mami, a moja mlađa sestra (Stela Banderas) takođe je bila u filmu. Bio je to porodični projekat, ali sam ga shvatala vrlo ozbiljno. Posle toga, nisam radila sve dok nisam napunila 18 ili 19 godina. Da sam se ja pitala, napustila bih školu. Ali moji roditelji su želeli da je završim, što je pomalo ironično budući da sam prvu polovinu života provela na putu i nikada nisam išla u školu, već sam imala tutora. Nisam provela celu godinu u školi sve do jedanaeste, kada sam bila u San Francisku gde je moj otac (Don Džonson) snimao 'Neš Bridžis", ispričala je Džonson.
"Zahvalna sam roditeljima i svom ludom životu"
Dakota je u San Francisku bila briljantna učenica, ali se onda vratila u Los Anđeles, gde je upisala drugu školu, da bi posle toga promenila još četiri obrazovne ustanove.
"Možda je to bilo suviše promena, ali nikada na to nisam gledala na taj način. Mnogo ljudi je bilo uključeno u moje vaspitanje i obrazovanje, otac i majka, očuh, dadilje i tutori, prijatelji i učitelji, a onda i roditelji prijatelja i roditelji mojih momaka. I želela sam da učim od svih njih i još uvek sam takva. Zahvalna sam roditeljima i svom ludom životu jer, jedini razlog zašto sam to što jesam, jeste upravo zbog načina na koji sam odrastala. A to je podrazumevalo i da kao dete vidite neke ružne stvari, da se još u mladosti suočavate i sa 'sadržajem za odrasle' i da ponekad imate javni život. S druge strane, postoji i svetla strana - bilo je mnogo lepih stvari, privilegija, mogućnosti da se edukujete i putujete, upoznajete kulture i umetnike", kaže Dakota.
profimedia
Što se tiče odluke njenih roditelja da završi srednju školu pre nego što se posveti glumi, Džonson ne gaji ljutnju, ali dodaje: "Srećna sam. Mislim da je sve išlo onako kako je trebalo da ide".
Pedeset nijansi
Dakota nije čekala dugo na priliku - pojavila se u filmu Dejvida Finčera "Društvena mreža" (The Social Network), koji je De Luka producirao sa Dejnom Brunetijem (par je producirao i trilogiju "Pedeset nijansi"). Iako se samo na kratko pojavila u "Društvenoj mreži", ta scena sa Džastinom Timberlejkom bila je dovoljna da oduševi producente i dobije poziv da iznese kompleksan lik u vrlo zapaženoj i popularnoj franšizi "Pedeset nijansi".
Povezane vesti
Kada se pojavila na audiciji za "Pedeset nijansi sive" (prvi deo), zamolili su je da izgovori monolog iz Bergmanove "Pesone", a seća se i da je bila veoma uzbuđena već pošto je pročitala scenario, skraćenu verziju romana El Džejms, koji podseća na kultni erotski triler "Devet i po nedelja".
"Nisam mogla da pričam o tome, niko u mojoj porodici nije znao. Ali kada sam odabrana za ulogu, razgovarala sam sa Emili Blant jer sam imala dilemu da li da prihvatim ovu trilogiju. Jer, zaista sam želela da imam posebnu karijeru, da snimam određenu vrstu filmova, a znala sam da će ovo ('Pedeset nijansi') promeniti stvari. Emili je rekla: 'J*****, samo uradi ako osećaš da tako treba. Uvek radi ono što želiš'", kaže Džonson.
"Ponekad je potrebno da ode stara škola, da bi došla nova"
Dok je "Pedeset nijansi" osvajala publiku širom sveta, Dakota je prihvatala manje uloge u filmovima sa vrhunskim talentima. Od naslova se izdvajaju "Black Mass" (Crna misa, 2015) reditelja Skota Kupera sa Džonijem Depom, i "The Peanut Butter Falcon" (Soko od kikiriki putera, 2019) sa Šajom Labafom - iznenađujućim nezavisnim filmom koji je zaradio preko 23 miliona dolara na bioskopskim blagajnama.
U međuvremenu, protiv Labafa je bivša devojka FKA Tvigs podnela tužbu za seksualno zlostavljanje, napad i izazivanje emocionalnog stresa. Glumac je tada objavio saopštenje u kom je istakao da "većina tih optužbi nije tačna", ali da prihvata "odgovornost" za svoje postupke, dodavši da se prijavio za program odvikavanja od alkohola.
Iako Džonson kaže da "ne obraća pažnju na buku", gotovo je nemoguće ignorisati glasne optužbe protiv njenih bivših filmskih partnera, među kojima je, pored Labafa, i Džoni Dep i Arni Hamer. Svi oni našli su se "na udaru" optužbi za zlostavljanje. Njihove karijere su ozbiljno ugrožene, u toj meri da je pitanje hoće li uopšte dobiti "drugu šansu" i priliku da nekad u budućnosti rade u svojoj profesiji u Holivudu.
"Nikada nisam nešto tako doživela iz prve ruke od strane bilo koga od tih ljudi. Imala sam neverovatno vreme radeći sa njima. Tužna sam zbog gubitka velikih umetnika. Žao mi je ljudi kojima je pomoć potrebna, a koju možda ne dobijaju na vreme. Tužna sam zbog svih koji su ozleđeni ili povređeni. To je sve zaista tužno. Ali verujem da ljudi mogu da se promene, jer želim da verujem u moć ljudskog bića da se promeni i razvija, dobijajući pomoć i pomažući drugima. Mislim da se definitivno dešava velika i prekomerna korekcija. Ali isto tako verujem i da postoji način da klatno pronađe sredinu", istakla je Dakota.
profimedia
Prema njenim rečima, način na koji su studiji vođeni do sada, mada se i danas vode istim principima, trebalo bi da predstavlja prošlost.
"To je tako zastarelo razmišljanje o tome koje filmove treba snimati, ko treba da bude u njima, koliko ljudi treba da budu plaćeni, kako izgledaju jednakost i različitost. Ponekad je potrebno da ode stara škola, da bi došla nova. Ali, da, kultura isključivanja je loša. Mrzim taj izraz", zaključuje Dakota.
Glumica se divi briljantnom umu koji stoji iza "Mračne kći", jer o Eleni Ferante i dalje niko ništa ne zna, uprkos globalnim naporima da se razotkrije identitet osobe koja stoji iza tog pseudonima.
"Zaista je kul jer bi to stvarno mogla biti žena. Ali mogao bi biti i muškarac, ili dve žene ili pak muškarac i žena, što onda potpuno okreće naglavačke pomenuti feministički pogled na stvari", zaključuje Džonson.
Komentari (0)