Ko je pokušao da "ukine Božić" iz rečnika: Kako je jedan dokument EU podigao buru i otvorio pitanje evropskog identiteta

Evropska unija se nedavno suočila sa neobičnom situacijom - stajala je pred optužbama za "ukidanje Božića" i "napad na evropsku tradiciju i identitet". Sve je izazvao dokument od 32 strane, pod nazivom "Smernice za inkluzivnu komunikaciju". Sporni dokument je naposletku povučen iz procedure, nakon oštrih reakcija koje su stigle od evropskih desničara, Vatikana, pa i francuskog predsednika.

Radi se o "vodiču" za obraćanje evropskih zvaničnika, u kome su stajale jasne smernice o tome kakve bi izraze trebalo da koriste, a kakvi su zabranjeni. Iza dokumenta stoji evropska komesarka zadužena za ravnopravnost Helena Dali, a zamišljeno je da se ukinu rodno zasnovani izrazi kao što je "dame i gospodo", umesto čega bi se koristilo "drage kolege".

Dali je rekla da vodič "očigledno mora da se doradi, zbog toga što nije dovoljno sazreo i ne ispunjava sve standarde kvaliteta komisije". Dodala je, doduše, da će nastaviti da radi na ovom dokumentu, kao i da su jedan od problema bili primeri u njemu navedeni, preneo je britanski Telegraf.

Šta je evropski identitet?

Francuski predsednik Emanuel Makron je rekao da uvođenje ovakvih zabrana ne bi bio dobar način da se gradi evropski identitet, kao i da je u pitanju "neka vrsta besmislica". Pitanje je, međutim, da li bi dokument o inkluzivnosti protiv kog je istupio narušio taj identitet, ili možda ipak nacionalni.

"Kod političke korektnosti ne radi se o tome da se smatra da je ugrožen evropski identitet. Protivnici političke korektnosti tvrde pre svega da se njome ugrožava uži nacionalni identitet. Ona je drugi naziv za inkluzivnost, odnosno za stremljenje da se osetljive, marginalizovane odnosno obespravljene grupe prihvate kao deo društva. Taj proces je lakše izgraditi korišćenjem pozitivne nego negative strategije", navodi za Euronews Srbija profesor na Fakultetu političkih nauka Slobodan Marković.

Makron je rekao i da će jedan od zadataka Franuske kao zemlje koja predsedava Evropskom unijom biti da povrati poljuljano poverenje u Evropu.  

Kako je Aleksandra Kolaković sa Instituta za političke studije istakla za Euronews Srbija, primedbe francuskog predsednika trebalo bi donekle gledati kroz prizmu predsedničke kampanje, ali je ipak govorio i o tome kako bi u Evropi trebalo da se obnovi osećaj pripadnosti, koji je poljuljan od početka pandemije koronavirusa.

Marković, međutim, smatra da se zemlje članice EU dosta razlikuju, i po iskustvima kroz koje su istorijski prošle, ali i po stepenu demokratskih sloboda.

"Postkolonijalna Evropa sebe stalno preispituje, pokušava da prevaziđe evrocentrično nasleđe, i u tom preispitivanju još nije uspela da dođe do zajedničkog kulturnog imenitelja. Inkluzivnost je dobar metod koji se koristi, ali još nije dogovoren opšteprihvatljiv sadržaj pojma 'Evropljanin'", dodao je.

Ko to "krade Božić"?

Kontroverza oko čitavog dokumenta je nastala kada je italijanski list "Il Giornale" objavio tekst u kom se tvrdi da je u dokumentu "zabranjeno reći 'Božić' i nazvati nekoga 'Marija'".

U pitanju je deo dokumenta koji se odnosi na predloženu zabranu pozivanja na Božić i "hrišćanska imena" kao što su "Marija" i "Jovan", zbog toga što ovi postupci mogu da se okarakterišu kao "netolerantni, osuđujući, stereotipni, ili da izdvoje jednu religiju".

"Ne slave svi božićne praznike. Moramo da obratimo pažnju na činjenicu da ljudi imaju različite verske tradicije", piše u uputstvu, uz predlog da se koristi izraz "sezona praznika". Takođe, umesto navedenih imena, predloženo je da se u publikacijama Komisije koriste "Malika i Julije".

Na deo u dokumentu koji se odnosi na Božić reagovao je i papa Franja, koji je nakon povlačenja dokumenta rekao da je bilo mnogo pokušaja kroz istoriju da se potkopaju hrišćanski koreni Evrope.

"Govorite o dokumentu EU koji se tiče Božića. To je anahronizam. U istoriji, mnoge diktature su pokušale da podriju hrišćanske korene Evrope. Setite se Napoleona, nacizma, komunizma... međutim, ništa od toga nije uspelo", rekao je papa, prenosi CNA.

Tanjug/AP/Costas Baltas

Kolaković smatra da su hrišćanski temelji Evrope "neraskidiva nit koju je izuzetno teško tek tako prekinuti", i da je to trajni deo evropskog identiteta. Dodala je, međutim, da je neophodno imati u vidu da je tokom istorije dolazilo do promena činilica koji čine evropski identitet, ali da je upravo to ono što čini ovaj kontinent specifičnim.

Sa duruge strane, Marković smatra da su "hrišćansko i grčko-rimsko nasleđe deo tradicije Evrope, ali da tu i nastaje problem jer neke kulture u okviru EU sebe vide pretežno kao 'posthrišćanske', a druge kao 'hrišćanske'". Stvar je u tome, dodaje, što grčko-rimsko nasleđe ne nosi u sebi samo kulturnu komponentu, već podseća i na robovlasništvo.

Reakcije desničarskih političara

Povučeno uputstvo, je naišlo na oštre reakcije desničarskih političara širom Evrope. Tako je, na primer, francuska političarka Marin le Pen rekla da "tehnokrate sada pokazuju svoje pravo lice - lice neprijatelja našeg identiteta, naših korena, naše tradicije".

Đorđa Meloni, liderka ekstremno desničarske italijanske partije Braća Italije napisala je na svom Fejsbuk nalogu da "u ime zlokobne ideologije, Evropska unija želi da potisne kulturu naroda", kao i da "naši identitet i istorija moraju da se poštuju".

Mateo Salvini, lider italijanske desničarske Lige i jedan od italijanskih političara koji se najčešće oglašavaju u javnosti, naveo je na svom Tviter nalogu da je predlog "lud", a kasnije je u još jednom tvitu poželeo srećan Božić, "nadajući se da niko neće da se uvredi zbog toga".

"Desničarima uvek odgovaraju ovakvi komentari i nastojanja Evropske komisije, koji su učestali u poslednje vreme. Sve što se tiče Marin le Pen mora se gledati kroz prizmu francuskih izbora, ali čitava situacija sa koronavirusom, kao i ekonomska kriza za koju se očekuje da će se produbiti, definitivno mogu da utiču na jačanje desnice", rekla je Kolaković.

Marković, međutim, smatra da političkim krugovima koji se bore protiv inkluzivnosti i političke korektnosti nije potreban neki poseban povod za njihovo suprostavljanje ovim procesima, jer "oni svoje protivljenje izražavaju postojano i sistematski prema gotovo svakom pokušaju kreiranja multikulturne Evrope". Dodao je da u Evropi postoji jasno jačanje nacionalizma od Britanije i Francuske do Poljske i Mađarske, ali da su izbori u Nemačkoj pokazali da je opseg tog jačanja ipak ograničen.

 

"Dali nije trebalo da nasedne na trik"

U posebnom delu uputstva koje je povučeno, obrađeno je pitanje kolonijalizma. Izraz "kolonizacija Marsa" smatra se negativnim i neprikladnim, a umesto njega, predloženo je da se koristi izraz "slanje ljudi na Mars".

Takođe, predloženo je da se u zvaničnom obraćanju ukinu izrazi kao što su "gospodin" (Mr) i "gospođa" (Ms), osim ukoliko to nije izričito zahtevano. Umesto toga, navedeno je da bi obraćanje trebalo započinjati izrazom "osoba X" (Mx), kako se ne bi "pretpostavljali pol ili seksualna orijentacija sagovornika".

Da nisu svi negativno dočekali dokument koji je Dali predložila, govore i reakcije pojecinih evropskih poslanika koji ističu da je inkluzivnost potrebna, ali i krive desničarski orijentisane političare za pritisak da se smernice povuku, navodi Politiko.

Sajrus Endžerer, malteški socijalistički poslanik u Evropskom parlamentu, optužio je političare sa krajnje desnice za širenje lažnih informacija o dokumentu, i branio duh smernica. Priznao je da je dokument "nesavršen", ali je, ipak, rekao da podržava Dali u "nastojanju da podigne svest o ovoj temi".

Julien Warnand, Pool via AP

Danska liberalna poslanica u Evropskom parlamentu Karen Melkior optužila je Komisiju da je "pokleknula" pred pritiscima krajnje desnice. Prema njenim rečima, "Dali nije trebalo da nasedne na ovaj trik". Takođe, smatra da se sada "internetom šire dezinformacije koje će koristiti oni koji žele da kažu da je EU antihrišćanska", rekla je Melkior.

Poslanica nemačkih Zelenih Hana Nojman rekla je da Komisija mora da bude spremna spremna da izdrži napade zbog vođenja inkluzivne politike. Dodala je i da "oni koji žele raznolikost, moraju da se pripreme za ispade krajnje desnice".

Ono što bi moglo da bude ohrabrujuće za Dali, jeste to što je potpredsednica Evropskog parlamenta Hajdi Hautala rekla da ju je rasprava u vezi sa ovim dokumentom podstakla da ponovo pogleda smernice za inkluzivnu komunikaciju Parlamenta, i da će razmisliti o njihovom eventualnom proširenju.