Igre 
Pozicioniranje novog svetskog poretka: Da li Evropa i Amerika rizikuju globalni gubitak zbog rata u Ukrajini?
Komentari16/04/2023
-16:30
Evropa i SAD čvrsto podržavaju Ukrajinu nakon što je ruska invazija u punom obimu počela prošle godine. Ipak, dve trećine svetske populacije živi u zemljama koje nisu aktivno osudile Moskvu. Čak, zemlje Globalnog juga, uglavnom više podržavaju Rusiju, nego Ukrajinu, a bivši finski premijer Aleksandar Stub ovo naziva "pozivom za buđenje".
Oko 40 zemalja uvelo je sankcije Moskvi, međutim, "nijedna zemlja iz Afrike, nijedna iz Latinske Amerike, a samo dve ili tri iz Azije", rekao je Stub za Euronews.
Moskva je prošle nedelje iscrtala okvire svoje spoljne politike, kada je Kinu i Indiju navela kao ključne partnere i najavila planove za proširenje veza sa Afrikom i Latinskom Amerikom. Upravo zato postavlja se pitanje, da li SAD i Evropa, kao pristalice Ukrajine, rizikuju više od poraza na bojnom polju? I, zapravo, da li će ishod rata u Ukrajini uspostaviti novi svetski poredak?
Drugačije rečeno, da li na liberalnim normama zasnovani sistem Globalnog zapada dostiže svoj vrhunac i biva zamenjen statičnim, autoritarnim sistemom poput onih koje zagovaraju Kina i Rusija na Globalnom istoku?
Kakav je stav Globalnog juga o ratu u Ukrajini?
Malo ko na Globalnom jugu oseća posledice ovog rata.
"Zemlje Latinske Amerike kažu ne, ovo nije naš rat", objašnjava viši istraživač za Latinsku Ameriku u analitičkom centru Chatham House Kristofer Sabatini. Nade Zapada da će latinoameričke zemlje poslati oružje Ukrajini, brzo su propale.
Istovremeno, savez između Rusije i Kine jača, kineski predsednika Si Đinping posetio je Moskvu samo nekoliko dana nakon što je Međunarodni krivični sud izdao naloge za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina zbog ratnih zločina, na osnovu ovoga postoji utisak da Peking nije neutralan po pitanju ovog rata.
Tanjug/Pavel Byrkin, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP
Povezane vesti
Mada, ovo je i stvar emocija, vezanih za istoriju mnogih zemalja na Globalnom jugu.
"Oni u suštini upiru prstom u Evropu i SAD i kažu: 'Ne držite nam predavanja o teritorijalnom integritetu i suverenitetu. Pogledajte šta ste radili tokom kolonijalizma ili šta se dogodilo u Iraku", objašnjava Stub, koji je takođe i direktor Škole za transnacionalnu upravu na Evropskom univerzitetskom institutu u Firenci.
Analitičari kažu da je malo verovatno da će se zemlje Globalnog juga ujediniti kako bi se pridružile Globalnom zapadu ili Globalnom istoku. Mada, Globalni jug je u ovom slučaju "onaj koji odlučuje", ali, kako kaže Stub, on ne želi da bira.
"Ljuljaće se klatno između njih. Oni imaju ekonomiju, imaju resurse i imaju moć da odrede pravac kojim će svet krenuti", rekao je Stub.
Zemlje Globalnog juga takođe koriste trenutnu situaciju kao priliku da istaknu svoju nezavisnost, jer svedoče opadanju američke moći na globalnom nivou, kao i unutar zapadne hemisfere, objašnjava Sabatini.
AP/SANA via AP
"Mnogi od njih smatraju da su ih SAD i Zapadna Evropa dugo ignorisali", dodaje Sabatini.
Na primer, jedan broj latinoameričkih diplomata je nakon glasanja Generalne skupštine UN o Rusiji rekao da prethodno nisu bili ni konsultovani.
Povezane vesti
SAD pozivaju zemlje da ostanu na njihovoj strani, "dok nude vrlo malo konkretnog u smislu alternative", rekao je Sabatini.
Na primer, Evropa i Velika Britanija se nisu baš proslavile kada je u pitanju distribucija vakcina protiv Kovida-19, a ni kada je u pitanju zahtev da se klimatske promene uzmu u obzir prilikom širenja industrije i privrede, koji je takođe naišao na kritike na Globalnom jugu, objašnjava Stub.
Pitanje je, da li Kina uspeva da održi strateške odnose sa Globalnim Jugom, na takav način da se njima stvara novi svetski poredak, predvođen Pekingom?
Povezane vesti
Na koji način Kina pokušava da pridobije Globalni jug?
Kina decenijama pokušava da se dodvori Globalnom jugu, pomoću finansijskih investicija i kredita, po ovom pitanju fleksibilnija je od Svetske banke i, što je još važnije, nema uslova i obaveza.
Kina je takođe "veoma atraktivno tržište za latinoameričke proizvode, a nudi i nešto što mnogim latinoameričkim zemljama zaista nedostaje, a to su investicije u infrastrukturu", objašnjava Sabatini. A zemljama poput Brazila i Argentine ovo je očajnički potrebno.
Istovremeno, vrednosti se umnogome razlikuju između zemalja Latinske Amerike i onih koje žele da svetski poredak preoblikuju u liberalni.
profimedia
Sabatini je rekao da su za Latinsku Ameriku, pitanja zaštite ljudskih prava uopšte, prava žena, domorodačkih prava ili prava LGBTQI+ zajednice, postala izuzetno važna poslednjih godina.
"Vlade Latinske Amerike treba da budu svesne stvarnih koristi od liberalnog svetskog poretka, koji nije uvek služio njihovim interesima, ali je bio efikasna platforma za sprovođenje prava država ili zaštitu ljudskih prava kroz međunarodno pravo", ističe Sabatini.
Šta Zapad ima da ponudi Globalnom jugu?
Ako Zapad želi da izađe kao pobednik iz ove situacije, potrebna mu je "dostojanstvenija spoljna politika", upozorava Stub. Ovo bi moralo da uključi "ograničavanje visokih moralnih standarda" i pokušaj "davanja Globalnom jugu određeni prostor za delovanje".
"Previše smo arogantni, previše paternalistički i preterano moralni", rekao je Stub.
U stvari, nijedna zemlja sa Globalnog juga nije stalna članica Saveta bezbednosti UN. Takođe, jedva da je zastupljen u međunarodno moćnom MMF-u ili Svetskoj banci. Stub takođe ističe i kako bi trgovina sa zemljama sa Globalnog juga mogla biti proširena.
Budućnost geopolitičkog svetskog poretka stoga zavisi od Globalnog juga i značaja koji je Zapad spreman da mu da - ali i od njegove politike prema Kini.
profimedia
"Naši odnosi sa Kinom su među najkomplikovanijim i najvažnijim na svetu", rezimirala je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u svom prvom govoru koji je u potpunosti bio posvećen toj zemlji.
"Ukoliko Zapad želi da održi liberalni poredak i odvojeni poredak zasnovan na normama, moraće da sedne za pregovarački sto", rekao je Stub.
Takođe, Stub dodaje da "ono što Kinezi žele nije liberalni poredak, već možda neke elemente normalnog svetskog poretka zasnovanog na pravilima. To je balans koji treba da pronađemo".
Da Kinu i Globalni jug sve više shvataju ozbiljno, svedoče i rasporedi vodećih političara u Evropi: nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok obilazi zemlje južne hemisfere otkako je stupila na dužnost u nastojanju da ih pridobije kao partnere za Evropu i Zapad.
Potpredsednica SAD Kamala Haris upravo je završila putovanje u Afriku, a francuski predsednik Emanuel Makron, zajedno sa Fon der Lajen bio je u poseti Pekingu.
Preporuka za vas
Komentari (0)