Igre 
Ko će biti novi generalni sekretar NATO: Na izbor utiče niz faktora, pa čak i ruski - "džoker" bi mogao stići iz Kanade
Komentari19/02/2023
-12:15
Jens Stoltenberg od oktobra ove godine definitivno neće više biti generalni sekretar NATO, pa se postavlja pitanje ko će sledeći doći na čelu ovog saveza u veoma osetljivoj situaciji izazvanoj, pre svega, ratom u Ukrajini.
"Mandat generalnog sekretara Jensa Stoltenberga bio je produžen tri puta, i sve zajedno je na toj poziciji skoro devet godina. Njegov mandat ističe u oktobru ove godine, i nema nameru da traži da se još jednom produži", rekla je nedavno portparolka Alijanse Oana Lungesku.
Stoltenberg, koji je ekonomista po profesiji i ranije je bio lider norveške Laburističke stranke, poslednji put produžio je mandat na ovoj poziciji prošle godine. Služio je kao norveški ministar u dva navrata - od 2000. do 2001. i od 2005. do 2013. godine, nakon čega je preuzeo mesto prvog čoveka Alijanse.
Malo pre nego što je Lungesku saopštila da će Stoltenberg definitivno napustiti poziciju u oktobru, nemački list "Velt" preneo je da su zemlje članice htele Stoltenbergu da pruže priliku da bude na čelu za 75. godišnjicu u Vašingtonu 2024, ali po svoj prilici do toga neće doći.
"To su najmanje transparentni od svih izbora, i događaju se kroz konsultacije između moćnih nacija", rekao je jedan evropski diplomata za "FP" govoreći o procesu selekcije generalnog sekretara NATO.
Odakle će doći novi šef NATO?
Odluke koje Alijansa donosi moraju biti jednoglasne, ali četiri najveće ekonomije (SAD, Velika Britanija, Nemačka i Francuska) često su dominantne kada je u pitanju određivanje kursa kojim će odbrambeni savez ići.
Obično, Vašington nema kandidata u trci za generalnog sekretara jer tradicionalno odatle dolaze vinovnici jedne od najviših funkcija - vrhovni komandant Evrope obično dolazi iz SAD.
Povezane vesti
Takođe, "FP" ocenjuje i da je malo verovatno kako će Nemačka i Francuska istaći svoje kandidate jer su obe zemlje pokušale malo nakon početka rata u Ukrajini da diplomatskim kanalima reše situaciju, pa od tada pažljivo balansiraju stavove.
Ako izuzmemo SAD, Nemačku i Francusku, onda u trci za generalnog sekretara NATO imamo kandidate iz Velike Britanije, skandinavskih zemalja, Italije ili istočne Evrope.
Tanjug/AP Photo/Olivier Matthys
Neki stručnjaci smatraju da bi lider iz zemlje baltičkog regiona mogao biti jasan signal ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da će Alijansa svom snagom stati iza tog područja. Sa druge strane, to bi u jednakoj meri mogao biti i rizičan potez, jer bi Putin ovo mogao smatrati previše agresivnim, pa bi eventualni mirovni pregovori išli još teže nego inače.
Zbog toga, kao moguća zemlja iz koje bi došao generalni sekretar NATO pominje se Kanada, čiji je glavni argument geografska udaljenost, od "žarišta", mada neki smatraju i da bi to trebalo da bude neka od država članica EU, jer 21 od 30 NATO članica upravo pripada i evropskom bloku.
Da li je vreme za ženskog lidera?
Još je rano da se govori o zvaničnim kandidaturama, ali ako se uzmu u obzir svi ovi argumenti i spekulacije u diplomatskim krugovima, može se videti da se neka poznata imena ipak izdvajaju.
Za početak, postavlja se pitanje da li na čelu NATO može da bude žena. Već sedam decenija, Alijansu predvode muškarci koji dolaze iz neke od zemalja zapadne Evrope, pa se zato neki posmatrači pitaju da li je došlo vreme da sada na toj poziciji bude žena ili neko sa "istočnog krila".
Poslednja četvorica šefova, čini se, birani su u smeru suprotnom od kazaljke na satu ako se gleda "obilaženje" Severnog. Britanca je nasledio Holanđanin, njega Danac, a sada je generalni sekretar Norvežanin.
Povezane vesti
U međuvremenu, strateški fokus Alijanse pomerio se na istočni bok, gde se novije članice na obalama Baltika i Crnog mora, suočavaju sa strahom od napada Rusije nakon što je ta zemlja pokrenula invaziju na Ukrajinu.
Poljska i baltičke zemlje smatraju da su sve vreme bile u pravu kada su upozoravale na Moskvu i njene pretenzije, pa se sada sve više govori o njihovom strateškom značaju.
Ovo je dovelo do poziva da se za sledećeg šefa Alijanse postave litvanska premijerka Ingrida Simonita ili njena estonska koleginica Kaje Kalas, a obe su bile veoma glasne protiv Rusije od samog početka rata.
Međutim, zbog ranije navedenih argumenata zemlje Baltika možda ne bi bile idealan izbor da daju budućeg generalnog sekretara NATO, pa se moraju razmotriti i druge opcije.
Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert
Diplomate u Briselu sugerisale su da bi Holandija mogla da kandiduje svoju ministarku odbrane Kajsu Olongren, a tu je i Velika Britanija, zemlja koja je već dala tri generalna sekretara, a tradicionalno sebe smatra mostom između Evrope i SAD.
Britanski sekretar odbrane Ben Volas često se navodi kao mogući kandidat, ali se sa tim možda ne bi saglasile EU zemlje koje su članice Alijanse, najviše zbog toga što su rane od Bregzita još sveže, i nisu sanirane sve posledice koje je izlazak Londona iz EU ostavio.
Potencijalni "džoker"
Gledamo dalje: na južnom boku Alijanse, kao mogući kandidati izdvajaju se bivši italijanski premijer Mario Dragi i rumunski predsednik Klausa Johanis, a kao "džoker" bi mogla da se pojavi i kandidatkinja koja nije iz Evrope: zamenica kanadskog premijera i ministarka finansija te zemlje Kristija Frilend.
Ona bi mogla da ima neočekivanu prednost u aktuelnoj političkoj situaciji, jer je praunuka ukrajinskih izbeglica, a 2015. godine je, podstaknuta ruskom aneksijom Krima, napisala esej "Moja Ukrajina" u kom kaže da su "njeni baba i deda po majci videli sebe kao političke izbeglice sa odgovornošću da održe živom ideju nezavisne Ukrajine".
Ono što ne ide u prilog Kristiji Frilend, jeste to što je ranije već bilo pokušaja Moskve da diskredituje njenu privrženost Ukrajini, jer je kanadska štampa izveštavala o navodnoj vezi njenog dede sa ukrajinskim nacionalističkim pokretima, kao i listom koji je služio za nacističku propagandu.
AP Photo/Carolyn Kaster
"Američki zvaničnici rekli su, čak i (bivša kancelarka Nemačke) Angela Merkel, da postoje ruski pokušaji da se destabilizuju zapadne demokratije. Ne sumnjam da tu spada i Kanada", rekla je Frilend kada su je novinari pitali o vezama njenih predaka i nacista.
Tada ju je podržao i kanadski premijer Džastin Trudo, koji je naredio proterivanje četvoro ruskih diplomata jer su pokušali da je diskredituju. Ove diplomate je Trudo nazvao "ruskim propagandistima koji šire skandalozne priče o njoj".
To što Kanada nije u Evropi korisno je zbog njene geografske udaljenosti od rata u Ukrajini, ali isto tako možda i ne bi bilo najbolje rešenje u trenucimi kada je, kako mnogi zapadni zvaničnici smatraju, jedinstvo Evrope potrebnije nego ikad.
Ostaje da se vidi ko će naslediti Jensa Stoltenberga na mestu generalnog sekretara Alijanse, ali jedno je sigurno - ko god to bio, neće imati nimalo lak zadatak jer nakon rata u Ukrajini ništa više neće bit isto.
Komentari (0)