Igre 
Pogubljenja i osude na smrt opet razbuktali proteste u Iranu: "To pokazuje koliko se iransko rukovodstvo plaši naroda"
Komentari14/12/2022
-17:00
Vesti o pogubljenjima i novim osudama demonstranata svakodnevno stižu iz Irana. Iako je posle masovnih protesta zbog smrti Mahse Amini navodno ukinuta moralna policija, u ovoj bliskoistočnoj državi zabeležena su za manje od nedelju dana dva pogubljenja, a stižu i izveštaji o tome da bi sa smrtnom kaznom mogao da se suoči i poznati fudbaler koji je podržavao prava žena, zbog čega je reagovao i Svetski fudbalski sindikat.
Organizacija Amensty International objavila je imena osoba koje su u Iranu osuđene na smrt ili im se sudi i pod rizikom su da im se izrekne smrtna kazna. U ovoj drugoj kategoriji se našlo i ime Amira Nasr Azdanija.
Kako piše BBC, dvadesetšestogodišnji fudbaler je optužen za "oružanu pobunu, odnosno d aje napao trojicu bezbednjaka u gradu Isfahanu tokom protesta 16. novembra.
Međutim, smrtne kazne su već izvršene slučaju Mohsena Šekarija i Mažida Reze Rahnavarde. Oni su javno obešeni zbog ranjavanja i ubistva pripadnika Basidža, dobrovoljnog ogranka iranske Revolucionarne garde.
"Razlog moje mržnje prema Basidžama i snagama bezbednosti bili su snimci objavljeni na društvenim mrežama na kojima se vidi kako tuku i ubijaju ljude. Gledao sam snimke i verovao da je ono što sam video istina", govorio je Majid Reza Ranhavard.
Stejt department najoštrije je osudio drakonske kazne.
"Ove stroge kazne i javna pogubljenja imaju za cilj da zastraše iranski narod i suzbiju nezadovoljstvo. To pokazuje koliko se iransko rukovodstvo zapravo plaši sopstvenog naroda", rekao je portparol Stejt departmenta Ned Prajs.
Povezane vesti
Amnesti Internešenel podseća da iranske vlasti traže smrtnu kaznu za više od dvadeset osoba. U međuvremenu, glavni tužilac Irana je objavio da je ukinuta ozloglašena moralna policija.
"Verujem da revolucionarna garda ima jak motiv da od moralne policije napravi žrtvenog jarca, jer žele da dopru do sekularne, urbane srednje klase. Takođe, oni razmišljaju i o vremenu posle Hamneiija, kada njega ne bude bilo, jer imaju političke ambicije", rekao je viši saradnik Instituta u Vašingtonu Ali Alfoneh.
U međuvremenu, bivši iranski predsednik Muhamed Hatami i druge poznate javne ličnosti pozvale su vladu u Teheranu da bude blaža prema demonstrantima, dok ne bude prekasno. Protesti u Iranu traju već tri meseca, a izbili su nakon smrti Mahse Amini, koju je iranska moralna policija uhapsila zbog nepropisnog nošenja hidžaba.
"Pogubljenja rasplamsala proteste"
Komentarišući najnovije događaje u Iranu stručnjak za međunarodne odnose Mirko Dautović kaže da su ova pogubljenja rasplamsala proteste koji su bili minuli. On ističe i da je zabrinjavajućia brzina kojojm su ljudi procesuirani.
"Da su procesi montirani, izgleda da nema sumnje. Sve se brzo desi, odbijaju se apeli i uskraćuje se čak i pristup advokatima, a kao dokazi se podmeću video priznanja, odnosno snimci priznanja demonstranata koji su vidno bili izmučeni i pretučeni. U pitanju su iznuđena priznanja koja ne bi na pravičnom sudu imala snagu dokaza. Ne vidim kako se tome može stati na put, naprosto to je mehanizam režima da uspostavi kontrolu nad zemljom", rekao je on.
Kada je reč o moralnoj policiji, koja je navodno ukinuta, Dautović kaže da je mislio da iranski režim konačno popušta, ali da su Iranci rekli da je to zapravo "još jedna taktika režima".
"To je da neki nebitan službenik kaže nešto, što onda da nađu kako bi to ublažilo proteste, nezadovoljstvo, a zapravo bitni ljudi, a to je pre svega vrhovni poglavar, nisu dali nikakav komentar povodom toga. Tako da to naravno nije istina i ta moralna policija će da nastavi da postoji i štaviše izgleda da se planira pooštravanje zakona. Bilo kakvo pokazvanje kose će biti kažnjivo za ženu, čak i ako nose hidžab, ukoliko se i malo kose vidi, da će i to biti strašno kažnjivo", rekao je on.
Povezane vesti
Šta se dešava sa fudbalerima reprezentacije?
Na pitanje da li postoje informacije šta je sa fudbalerima fudbalske reprezentacije koji su na Svetskom prvenstvu u Kataru čak odbili da pevaju himnu, Dautović kaže da nema informacija jer su podaci koji stižu iz Irana vrlo ograničeni.
"Tek ponešto procuri iz Irana preko društvenih mreža, ali oni su od 2009. oformili specijalne snage, odnosno mislim da nekih 50.000 ljudi radi na prisluškivanju i ograničavanju interneta, tako da mogu da ugase ili spreče bilo kakve infomacije", istakao je.
Podseća da je u nedelju savet ministara spoljnih poslova EU doneo odluku o novim sankcijama Iranu, koje siljaju 20 lica koji su bili uključeni u ubijanje demonstranata i ove sudske procese, ali da su dometi međunarodne zajednice ograničeni.
Povezane vesti
"To su toliko minorne sankcije jer Iran već toliko dugo živi pod zapadnim sankcijama da oni dakle nemaju šta da izgube od sankcija. Njihova trgovina sa EU je na, ja mislim 700 miliona evra, što je vrlo malo i ne postoje značajni mehanizmi kojima međunarodna zajednica makar Zapad raspolaže. Jedino se preko Kine, Rusije može nešto uticati na Iran, a ne mislim da su ni Peking ni Moskva raspoloženi u ovom trenutku da bilo šta rade po tom pitanju", rekao je on.
Komentari (0)