Iran u krugu bez izlaza: Brutalno suzbijanje protesta, sankcije i okretanje Rusiji vode rastrzanu zemlju ih haosa u haos
Komentari05/12/2022
-17:31
Iransko rukovodstvo je "zarobljeno u začaranom krugu", zbog kog je odsečen od sopstvenog naroda i međunarodne zajednice, rekao je specijalni izaslanik SAD.
"Što više Iran bude vršio represiju, više će biti sankcija. Što je više sankcija, Iran se više oseća izolovanim. Što se osećaju izolovanije, više se okreću Rusiji, pa će biti i više sankcija. Što se više klima pogoršava, to će biti manje verovatna nuklearna diplomatija... tako da je tačno da se začarani krugovi samo pojačavaju", rekao je na konferenciji u Rimu Rob Mali, specijalni izaslanik SAD za Iran.
On je dodao da se Vašington trenutno manje fokusira na razgovore o nuklearnom sporazumu sa Iranom, već da više pažnje obraća na iransko naoružavanje Rusije i represiju koju iranske vlasti vrše kada je u pitanju suzbijanje protesta u toj zemlji, preneo je Gardijan.
"Represija protesta i podrška Irana ruskom ratu u Ukrajini su u našem fokusu, jer tu želimo da napravimo razliku", dodao je Meli.
Direktorka američke nacionalne obaveštajne službe Avril Hejns izjavila je tokom vikenda da postoje zabrinjavajući dokazi da Rusija nastoji da produbi vojnu saradnju sa Iranom, a Ali Bageri, zamenik iranskog ministra spoljnih poslova, boravio je tokom vikenda u Moskvi.
Jedan visoki evropski diplomata rekao je da Iran plaća ogromnu cenu za svoju odluku da postane jedina zemlja koja će naoružavati Rusiju u ratu protiv Ukrajine, nazvavši to "veoma pogrešnom procenom Teherana".
Podrška Rusiji
Rusija već nekoliko meseci bombarduje civilnu infrastrukturu u Ukrajini, i za to koristi vazdušne napade raketama ali i dronovima. U jednom takvom slučaju, čitavi "rojevi" dronova kamikaza poslati su na civilne objekte, a ukrajinski zvaničnici su, nakon što su ispitali neke od oborenih dronova, tvrdili da je u pitanju oružje koje je Iran poslao Rusiji.
Dugo je bilo poricanja iz Teherana, ali je iranska vlada 5. novembra ipak prvi put javno "priznala" da je isporučila određeni broj dronova Rusiji u mesecima koji su prethodili invaziji na Ukrajinu.
U saopštenju, iranski ministar spoljnih poslova Hosein Amirabdolahijan nije rekao da li su dronovi koji su isporučeni Rusiji bili modeli koji mogu da nose eksplozive.
"Neke zapadne zemlje optužile su Iran da podržava rat u Ukrajini tako što isporučuje dronove i rakete Rusiji. Deo u vezi sa raketama je potpuno pogrešan, ali deo o dronovima je tačan. Poslali smo ograničen broj dronova Rusiji u mesecima pre početka rata u Ukrajini", rekao je Amirabdolahijan novinarima u Teheranu, preneo je CNN.
Međutim, iranski ministar rekao je da su zvaničnici njegove zemlje pozvali Kijev da zajedno istraže da li su dronovi koje je Iran poslao Rusiji korišćeni za napade u Ukrajini, kao i da je dogovoreno sa ukrajinskim šefom diplomatije da se Teheranu "dostave bilo kakvi dokumenti koji potkrepljuju tvrdnje da je Rusija koristila iranske dronove u Ukrajini".
Pored snabdevanja oružjem, Iran se sprema i da pomogne Rusiji tako što će sa predsednikom Putinom i drugim zvaničnicima podeliti nacrte svog najefikasnijeg oružja protiv Zapada - podzemne finansijske mreže na koju se oslanja da bi izbegao sankcije, pisao je nedavno briselski list Politiko. U suštini, radi se o spletu lažnih kompanija i stranih banaka koje iranske kompanije koriste da izbegnu međunarodne kontrole i prate poslovanje u inostranstvu.
Nasilno suzbijanje protesta
Druga sfera koju su američki zvaničnici označili kao zabrinjavajuću tiče se sve jače represije iranskih vlasti kada je u pitanju suzbijanje protesta širom zemlje.
Protesti traju već nekoliko meseci i odneli su nekoliko stotina života, a preplavili su ovu zemlju nakons mrti Mahse Amini, mlade Iranke kurdskog porekla koju je moralna policija uhapsila zbog navodnog kršenja tog šerijatskog zakona. Demonstranti su u početku, a to je praksa koja se i sada nastavila, palili marame za glavu i uzvikivali antivladine slogane.
Od smrti Amini sve veći broj žena ne nosi hidžab, posebno u modernom severnom delu Teherana, a protesti su se raširili na gradove širom države iu stvorili velike glavobolje za iranske vlasti koje su kritikovane zbog, po mišljenju mnogih u međunarodnoj javnosti, brutalnog odgovora policije u pokušaju da se demonstracije uguše.
U najnovijem razvoju događaja, u medijima se juče pojavila informacija kako će Iran "ukinuti moralnu policiju", a oni koji su je prenosili pozivali su se na izjavu glavnog iranskog tužioca koji je rekao da "moralna policija nema nikakve veze sa pravosuđem". Međutim, pitanje je šta će se tačno desiti sa "moralnom policijom", i da li će baš biti ukinuta samo nastaviti u nekoj drugačijoj formi, ili se privremeno povući pre međunarodnim pritiskom.
Iranske novinske agencije javljaju da će se nastaviti izricanje smrtnih kazni i pokretanje sudskih postupaka za "moralne prekršaje", a tužilac je rekao samo da "i parlament i pravosuđe rade na pitanju da li zakon o obaveznom hidžabu treba izmeniti".
Američki izaslanik Mali je rekao da će sledeći znak američke solidarnosti sa protestantima verovatno biti pokretanje procesa za izbacivanje Irana iz komiteta UN povodom statusa žena, o čemu će se glasati 14. decembra.
Inače, Savet UN za ljudska prava odlučio je da pokrene nezavisnu istragu o smrtonosnoj represiji nad demonstrantima u Iranu. Komesar UN za ljudska prava Volker Turk ranije je tražio od Irana da prekine prekomernu upotrebu sile, a Savet je imenovao misiju koja će sakupiti dokaze o zloupotrebama tokom akcija koje su preduzimale iranske vlasti.
Da represivne mere imaju podršku bar jednog dela samog vrha zemlje pokazuje i to što je iranski vrhovni lider, ajatolah Ali Hamnei, pre dve nedelje u televizijskom obraćanju pohvalio paravojne dobrovoljne jedinice zadužene za suzbijanje nemira. On se obratio pripadnicima Basidža, dobrovoljnog paravojnog krila Revolucionarne garde, i ponovio tvrdnje da su demonstranti koji demonstriraju širom zemlje "oruđe SAD i njihovih plaćenika".
Komentari (0)