Igre 
"Pakt klimatske solidarnosti ili pakt o kolektivnom samoubistvu": Sve oštrija upozorenja sa klimatske konferencije UN
Komentari09/11/2022
-21:57
Uprkos letnjoj sezoni koju su obeležili vremenski ekstremi – od suša, šumskih požara, dugih i intenzivnih toplotnih talasa, do uragana i tropskih oluja – deluje da ovogodišnja Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP27) nije zadobila toliku političku pažnju.
U fokusu govora političkih lidera u Šarm el Šeiku bile su posledice rata u Ukrajini, koje su pomalo pomerile iz centra pažnje pitanje klime. Ipak, mnogi su "podigli glavu" na oštre reči generalnog sekretara UN Antonija Gutereša: "Čovečanstvo ima izbor: sarađivati ili nestati. Biće ili pakt klimatske solidarnosti ili pakt o kolektivnom samoubistvu".
Klimatolog Vladimir Đurđević smatra da ovaj rat može da uspori svet u planu o napuštanju fosilnih goriva kao izvora energije, a za to nije jedini razlog energetska kriza.
"Ako jedan od ključnih igrača u napuštanju fosilnih goriva povuče iz igre, to za sobom nosi posledice. Deluje da Rusija u ovom trenutku apsolutno ne razmišlja o tome. Tako, čim jedan veliki igrač odustane, to budi sumnju i kod drugih zemalja kojima je u interesu da budu što duže uvezani s fosilnim gorivima. Tako pojedine zemlje ove godine nisu ni poslale svoje predstavnike na Samit, kao na primer Kina i Indija", rekao je Đurđević za Euronews Srbija.
On objašnjava da sve zemlje uvezane sa fosilnim gorivima čekaju svaku priliku a se otvori najmanji prozor neizvesnosti, da bi iskoristili priliku da napuste neki prethodni sporazum ili dogovor.
"To je igra velikih i njihovih ekonomija. Niko od njih ne bi hteo da napusti fosilna goriva brzinom kojom je to potrebno i onda jednostavno čuvaju te svoje pozicije, koliko god je to moguće", dodao je.
Tanjug/AP/Emre Tazegul
Tako je i neizvesno šta će biti sa Pariskim sporazumom prema kom bi do 2050. godine sve zemlje trebalo da postignu ugljeničnu neutralnost, odnosno da napuste fosilna goriva radi smanjenja emisija. Međutim, kako Đurđević kaže, za sada ne vidimo da se po tom pitanju mnogo čini.
Povezane vesti
"Guterešove reči treba ozbiljno shvatiti"
Komentarišući Guterešovo upozorenje o "izboru čovečanstva", Đurđević kaže da je situacija zaista vrlo komplikovana, i da je to problematično saopštiti na način, a ne otići u banalnost.
"Ogromna je neizvesnost po pitanju toga da li će klima da utiče na neke ključne elemente funkcionisanja našeg društva. Zaista se približavamo nekim tačkama kada će u jednom trenutku biti moguće vrlo malo uraditi, a posledice mogu da budu u nekim slučajevima nesagledive", podvlači.
On dodaje da zvaničnici Ujedinjenih nacija iz godine u godinu pojačavaju svoje izjave.
"Ta (Guterešova) izjava nije daleko od realnosti. Zaista se trenutno nalazimo u periodu od nekoliko godina kada treba da se donesu neki vrlo teške i jasne poruke po pitanju klimatskih promena, a i dalje ne vidimo da se to dešava na način na koji bi trebalo", ističe klimatolog i dodaje da nam nauka govori da već kasnimo, i da trenutne akcije nisu dovoljne.
Iako je stanje bolje nego što je bilo pre deset godine, tvrdi Đurđević, i dalje smo daleko od rešenja.
Na Samitu je probleme u regionu regionu izložio je premijer Hrvatske Andrej Plenković fokusirajući se na ovogodišnje posledice klimatskih promena.
"Po prvi put u istoriji, Jadransko more se zagrejalo do rekordnih 30 stepeni Celzijusa početkom juna. Neviđena suša je nanela štetu od 300 miliona evra u agrokulturi. Samo u Hrvatskoj, preko 13 hiljada požara uništilo je oblast duplo veću od prošle godine", istakao je Plenković.
profimedia
Povezane vesti
Nerazvijene zemlje najmanje zagađuju a najviše pate zbog promene klime
Glavna izvršna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda, ocenila je da je Afrika daleko više pogođena klimatskim nepogodama kao što su suša, poplave, erozija obale, kao i da će to dovesti do gladi i migracije stanovništva.
Đurđević smatra da bi na Samitu moglo da dođe i do konfrontacije između razvijenih i nerazvijenih zemalja. Naime, već 13 godina traju pregovori o fondu iz kojeg bi nerazvijene zemlje naplaćivale štetu izazvanu klimatskim promenama, koja je često nepovratna.
"Ipak ove godine će verovatno da bude kulminacija toga. U pitanju je 47 nerazvijenih zemalja čije je stanovništvo milijarde ljudi, a njihove godišnje emisije su otprilike 1 odsto ukupnih emisija. U odnosu na broj stanovnika oni zaista minimalno doprinose problemu klimatskih promena a trpe najveće štete zbog ekonomske slabosti i tehnološke nerazvijenosti. Procena tih zemalja je da bi trebalo do 2030. godine trebalo da za taj fond bude prikupljeno oko 580 milijardi dolara svake godine", objasnio je Đurđević.
Povezane vesti
Srbija mora da prilagodi poljoprivredu
Euronews/Printscreen
Srbija je otišla sa svojom agendom u Egipat o smanjenju efekata staklene bašte za 33 odsto do 2030. godine. Đurđević ističe da je to napredak u odnosu na prethodne planove od devet odsto.
Ipak, ističe da zbog trenutne energetske krize ne veruje da će se nacionalna politika preterano baviti klimatskim promenama.
"Naša zemlja je trenutno u toj energetskoj krizi, imali smo probleme sa proizvodnjom električne energije. Zato sumnjam da će naša politika trenutno biti fokusirana na napuštanje fosilnih goriva i gašenje termoelektrana. Verovatno će sada sav naš novac biti usmeren na njihovo ponovno oživljavanje da bismo postali koliko toliko energetski nezavisni", objasnio je.
On naglašava da je poslednje leto bilo dokaz za to da je neophodno prilagoditi poljoprivredu promenjenoj klimi koja će se još više menjati.
"U tom smislu naša poljoprivreda treba na neki način razmišlja o tome kako da funkcioniše u novim uslovima. Trenutno se izrađuje novi nacionalni plan za prilagođavanje. Teško je zamisliti da će ljudi sami da se prilagode i potreban je okvir. Mada neka istraživanja pokazuju da se poljoprivrednici već sami snalaze u ovoj situaciji", zaključio je Đurđević u razgovoru za Euronews Srbija.
Komentari (0)