Klimatska nepravda na agendi samita u Egiptu: Države koje su najmanje odgovorne osećaju najveće posledice

Posle ovog izuzetno toplog oktobra, gde su države širom Evrope merile rekordnu temperaturu za to doba godine, juče je u Šarm El Šeiku otvoren 27. Samit Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP27).

"Znamo da temperatura planete porasla za 1,2 stepeni u odnosu na predindustrijski prosek. Evropa se zagreva više od toga. Takođe znamo iz nedavnih istraživačkih izveštaja naučnika da dok se zagrevamo imamo sve više ekstremnih klimatskih događaja, a koji će vremenom postajati sve intenzivniji i sve frekventniji", rekla je za Euronews zamenica direktora Kopernikus servisa za klimatske promene dr Samanta Burdžes.

Ona ističe da je i dalje može da se zaustavi globalno zagrevanje, ali da je neophodno delovati odmah.

"Sada ulazimo u konferenciju COP27 kojem je domaćin Egipat, i veoma je važno da se preduzmu ambiciozne akcije i da COP 27 potvrdi građanima sveta da se ide na redukovanje emisija štetnih gasova, kako ne bismo bili zarobljeni u budućnosti u kojoj ćemo videti sve gore i sve ekstremnije klimatske događaje", naglasila je sagovornica.

Na COP-u fokus na klimatskoj (ne)pravdi

Kako navodi portal Klima101, za razliku od prošle godine kada su u centru pažnje bile brojne ambiciozne deklaracije i inicijative koje treba da doprinesu zaustavljanju globalnog zagrevanja, fokus ovogodišnjeg COP-a biće na klimatskoj (ne)pravdi. Odnosno, na položaju najmanje razvijenih država sveta, pitanju obezbeđivanja sredstava za nadoknadu gubitaka i štete od klimatskih promena, i za adaptaciju na izmenjene klimatske uslove.

U pitanju su teme kojima su najbogatije države na prethodnim samitima vrlo nevoljno pristupale. Obećanje dato pre 13 godina u Kopenhagenu, da će se do 2020. obezbediti 100 milijardi dolara godišnje za finansiranje borbe protiv klimatskih promena za zemlje u razvoju, još uvek nije ispunjeno.

Prilagođavanje na klimatske promene i finansiranje kao prioritet razgovora

Iako smo navikli da se o klimatskim promenama govori kao o nekoj opasnosti koja nas potencijalno čeka u dalekoj budućnosti, za mnoga mesta na planeti one su već stvarne. A po pravilu države koje su najmanje odgovorne za globalno zagrevanje osećaju najteže posledice klimatske krize.

Države globalnog Juga često se nalaze u predelima koje je već odlikovala manje gostoljubiva klima, a njihovo stanovništvo nema ni kapacitet da se izbori sa prirodnim katastrofama poput toplotnih talasa, suša i poplava koje se događaju sve češće na zagrejanoj planeti.

Korumpirane vlade, manjak vladavine prava i nedovoljan kapacitet institucija istovremeno otežavaju ovim državama da sprovedu projekte prilagođavanja na nove klimatske uslove, ali i da krenu da razvijaju svoje države u skladu sa načelima održivog razvoja.

Istraživanje objavljeno u časopisu Nature Communications je pokazalo da je trošak finansiranja razvoja novih kapaciteta na obnovljive izvore energije znatno veći u zemljama u razvoju u odnosu na najbogatije države. To znači da siromašne zemlje još uvek nisu u mogućnosti da u potpunosti iskoriste potencijal koji je u razvijenim državama otključao veliki pad cena održivih tehnologija.

AP/Matthias Schrader

Analiza specijalizovanog sajta za klimatske promene Carbon Brief pokazala je da su dosadašnjim pregovorima na klimatskim samitima dominirale teme smanjivanja emisija gasova staklene bašte i transparentnosti u izveštavanju. Sa druge strane znatno manje se govorilo o adaptaciji i finansiranju borbe protiv klimatskih promena – temama koje su znatno važnije za najmanje razvijene zemlje.

U poslednje vreme vidimo da se stvari polako pomeraju na bolje, ove teme dobijaju sve više prostora u toku zvaničnih pregovora, a Danska je krajem septembra postala prva država koja je opredelila iznos od 13,4 miliona evra za zemlje u razvoju u cilju nadoknade štete od klimatskih promena.

Kako će se stvari razvijati na ovom COP-u ostaje da se vidi. Prva važna diplomatska borba na ovogodišnjem Samitu odigrala se već prvog dana kada su najmanje razvijene države sveta zajedno sa svojim saveznicima uspele da raspravu o finansiranju za gubitke i štetu po prvi put uključe u zvaničnu agendu samita.